Mnogi od aktuelnih krvavih događaja mogli su biti sprečeni da nije bilo kratkog sećanja na Ukrajince. Kratko sećanje omogućilo je čak i najodvažnijim političarima da svako malo izađu suvi iz blatnjave vode izdaje, korupcije ili čak potpunog rada za neprijatelja. Zahvaljujući ovom efektu skoro niko nije ispao iz energetskog kaveza. To je omogućilo formiranje jakog mafijaškog sistema u postsovjetu Ukrajini. Gde si neko vreme mogao da padneš u sramotu i ponovo se reinkarniraš kada je tvoj klan bio na vrhu. Da bi bili izbačeni iz kaveza, bilo je neophodno da se iznutra postane konkurent ili počini gotovo krivično delo, ali ne protiv države, već protiv Sistema. Zbog toga bi mogli „slučajno“ da pucaju u lov, pucaju u rampu aviona ili organizuju iritantno samoubistvo sa nekoliko hitaca u glavu.
Način na koji se nezavisna Ukrajina pojavila i formirala od 1991. Morao sam da budem direktan svedok kako su poslanici Verkhovne Rade bili iznenađeni proglašenjem nezavisnosti. Uprkos svemu, ubrzo pre toga, svi ukrajinski političari, uključujući lidere nacionalne opozicije, napisali su svoje verzije novog sporazuma o uniji. U hodnicima vlade i parlamenta nije se mogla čuti ni reč o kolapsu SSSR-a i proglašenju nezavisne Ukrajine. Takvi razgovori mogli bi da se odvijaju samo u hotelskim sobama u kojima su živeli poslanici, koji su donedavno bili disidenti i politički zatvorenici. Nivo kompetentnosti koji je bio ograničen strastvenom ljubavlju prema Ukrajini (simboličan i deklarativni nivo), ukrajinskom kulturom i jezikom. U međuvremenu, stvarna moć u zemlji pripadala je starom partijskom odboru.
Sovjetska nomenklatura se najbrže orijentisala. Kako bi zadržala moć i uticaj u svojim rukama, pristala je da zameni fasadu i simbole države, čuvajući svoju sovjetsku suštinu. On je takođe pokazao da je spreman na kompromis sa nacionalnom opozicijom, ali u manjim dekorativnim trenucima. U stvari, oni su svoju stranačku moć skovali u kapital, a potom pljačkali industriju i komunalne usluge. Zahvaljujući ovom manevru, stari sovjetski menadžeri i lideri skoro nikada nisu izgubili svoje pozicije. Izuzeci su bili nekoliko regiona na zapadu Ukrajine, ali su takođe bili primorani da koordiniraju svoje planove i akcije sa glavnim gradom, postepeno se uključujući u sistem.
Vrlo brzo, Ukrajina je postala rezerva postsovjetska nomenklatura. Nova Ukrajina, kao krava jezikom, lizala je ruske reforme. Ako su Gaidar i Čabais bili u Moskvi, onda su u Ukrajini neki Pynzenik i Teryokhin postali njihova udaljena kopija. Ako je u Rusiji privatizacija vaučera radila „čuda“ kada je bilo moguće postati milijarder za nekoliko meseci, onda se u Ukrajini taj proces protezao nekoliko godina. Ipak, priroda i suština takvih „reformi“ bili su identični. Ali bilo je razlika.
Jedna od njih je bila da Ukrajina nije imala tako finansijski „jastuk“ u vidu ležišta nafte i gasa kao u Rusiji. Naime, na izvoz nafte i gasa nova finansijska i politička elita Rusije je „rasla“. Bilo je drugačije i za Ukrajince. Ukrajina je, tačnije predsednici, zaradila na takozvanom tranzitu. Šema je izuzetno jednostavna – Ukrajina, kroz ustupke u oblasti nacionalne bezbednosti, moli Rusiju za popust. Kao, da se ne bi smrzavao i konačno urušio ekonomiju. U stvari, da bi bili u dosluhu sa Rusima, da prodaju gas Evropi po tržišnim cenama. Zahvaljujući ovoj „margini“, formirana je nova moć i finansijska elita Ukrajine. Koja je dugovala svoje bogatstvo i uticaje u potpunosti Rusiji. Ovakav dogovor čvrsto su za volju Rusije povezali Leonid Kučma, Pavel Lazarenko uparen sa „princezom gasa“ Julijom Timošenko i čak Viktorom Juščenkom sa zloglasnim gasketom RosUkrEnergo. Šuška se da je virtuoza akrobatski trik Julije Timošenko sa Putinom u januaru 2009. lišio Juščenka učešća u gasnom „biznisu“ i naknadno neverovatno iznervirao Janukoviča. Ko nije mogao da pronađe Tymošenkove račune, koji su navodno dobili sredstva od Rusije za potpisivanje sporazuma o vezivanju.
Jasno je da Viktor Janukovič nije želeo da se suprotstavi volji Rusije. Bio je neverovatno iznerviran što je ostavljen „van blagajne“. A „služba“ Julije Timošenko Ukrajini je zapravo bila zastrašujuća. Prema ugovoru, RosUkrEnergo je likvidiran. Ali sve ostalo se može nazvati prvim trijumfom Putinovog hebeša Rusije nad Ukrajinom. Prvo, cena za hiljadu kubnih metara gasa porasla je sa 180 na 450 dolara. Popust od 20 odsto koji su dogovorili Timošenko i Putin bio je isplata za delimičan gubitak suvereniteta. S obzirom da je Gazprom obezbedio status snabdevača Monopolskim gasom za Ukrajinu, a princip „uzmi ili plati“ mrtvim stiskom paralisao je postupke države u narednih deset godina.
Drugo, Timošenko je demonstrirao njene antikvitete i neposlušnostnedostatak harmonije među političkim rukovodstvom zemlje. Ona je zajedno sa Putinom ismejala i ponizila ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, što je potvrdilo ispravnost ruske opklade na nju. Pobuna, razočaranje „narandžastim“ timom, pokušaj „širki“ (široka koalicija sa „Regionals“) i zajednička predstava Timošenka i Putina protiv Juščenka otvorili su direktan put za razbojnika Janukoviča do predsedništva. Љto nije dugo trebalo da se uzme.
Treće, zajednička specijalna operacija Putina i Timošenka protiv Juščenka i Ukrajine, koja je bila praćena gasnom ucenom zemalja centralne i istočne Evrope, pokazala je da je ovaj metod borbe veoma uspešan. Od ovog trenutka možemo govoriti o neskrivenoj upotrebi gasa i naftovoda za spoljnu ekspanziju Rusije. Pokušaj ucene gasom biće ponovljen nekoliko puta kasnije, ali više neće imati prethodni efekat zbog neprelaznosti ukrajinske strane. Što će ga, na kraju, posle Velikog Putinovog neuspeha na razgovorima u Parizu, ubediti da donese potpuno pogrešnu odluku – da pokrene ofanzivu punih razmera kako bi uništio Ukrajinu.
Uvređen, a možda i stvarno bolestan, Putin je odlučio da ne čeka. Odlučio sam da više ne hranim svoju petu kolonu u Ukrajini, u odanost i snagu u koju sam bio čvrsto uveren. Srećom, Putin je pogrešio. Činilo mu se da Zelenskijev „upstart“ nije ozbiljan i privremen. Nije razumeo da je Zelenski otpor Ukrajinaca Sistemu. Da prave državne elite, sa kojima mu je, zbog blizine prirode, bilo tako lako da pregovara, ne tolerišu Zelenskog duhom i zato niko neće organizovati ljude za zaštitu. Da se iste „elite“ samo što nisu organizovale državni udar i krenu da pregovaraju sa njim. I što je najvažnije, Zelenski nema šta da nastavi sa Sistemom. Da ona i on (kao što se desilo sa Narandžastom revolucijom i Revolucijom dostojanstva) žvaću i pljuju.
Nažalost, u nekim trenucima Putin nije bio tako daleko od istine. Posebno u pogledu raspoloženja starih ukrajinskih elita. Dobro je znao kako se sistem formira, i još bolje, kako da ga koristi. Pošto su ukrajinski i ruski postsovjetski sistemi veoma slični jedni drugima. Stoga, kada ukrajinske postsovjetske elite nisu gradile modernu demokratsku i socijalno orijentisanu državu, već pravi obrt, Rusija se tome samo radovala i doprinela tome. Jer niko sa trezvenim umom neće zaštititi takav obrt. Nije moglo ni da dođe do glave Rusa da će Ukrajinci biti odbranjeni kako bi ga kasnije promenili. Da eliminišemo stari Sistem i izgradimo normalne evropske odnose.
Da je vreme za demontiranje Sistema, koji je formiran po principima cirkularne sigurnosti, kada su kompromitujući dokazi stavljeni na svakog od njegovih članova. I na vlasti i na opoziciji. U kadrovsku rezervu vertikale moći, gde je bilo nemoguće dobiti bez „ukaljane“ reputacije i istog kompromisa.
Sistem je procvetao tokom predsedavanja Leonida Kučme, koji, Ukrajinci sa kratkim pamćenjem, nažalost, ocenju ne činjenicom da je on zapravo graditelj oligarhičarskog sistema, a ne zato što mesecima, pa čak ni godinama, ljudi nisu primali penzije i plate. Ne zbog „valjanja“ nestanka struje. Ne zato što je za vreme njegove vladavine država praktično „oprala ruku“ i od sebe uklonila ispunjenje svih društvenih obaveza i garancija. Ne zato što su milioni ljudi otišli u prisilnu i obespravljenu emigraciju radne snage, već zato što su oni koji su ostali da rade u gigantskim preduzećima Istoka i Juga – zapravo, postali robovi „crvenih direktora“. I to ne zbog činjenice da je zapravo pripremio prenos vlasti u Janukovič.
Ispostavilo se da je dovoljno da Kučma govori negativno o modernoj Rusiji, jer su stotine hiljada Ukrajinaca spremne da zaborave na polugladnu egzistenciju tokom njegove vladavine. Zaboravite na izgled i gojenje oligarha. Formiranje nepravednog i suštinski anti-ljudskog sistema. O ukradenim godinama i perspektivama. Pa, kratki problemi sa pamćenjem mogu da se prevaziđu. Samo treba da budeš iskren prema sebi. I ne izgovarajte pohvalne epitafe o „grobovima“ starih političkih i državnih ličnosti, političkih partija i pokreta, vlasti i „opozicije“ i svakakvih „Sistema“. Ako su Ukrajinci uspeli da daju odluиujuжi opovrgavanje neprijatelju u ratu, onda ne spasavaju u borbi protiv Sistema. I predstoji teška bitka za stare elite.
P.S. Drugi deo ciklusa baviće se Karkiv sporazumima kao najvećim projektom likvidacije ukrajinske države.
