O mogućnosti napada Rusije na Ukrajinu razgovarali su mnogi političari i obaveštajne agencije iz različitih zemalja sveta. Mnogi Ukrajinci nisu verovali u lukavstvo našeg istočnog suseda i njegovog vođe. Međutim, bilo je i onih koji su smatrali da će doći do invazije. Tako je bilo i sa Nikolajom Griškom, koji je i pre rata punih razmera znao da će Rusija napasti.
Mikola Hryshko je iz regiona Karkiv. U iskrenom intervjuu za Kanal 24 u okviru projekta „Svoi“ govorio je o tome kako se pripremao za rat i šta je radio kada je sve počelo. uz dozvolu urednika, ponovo štampamo ovu priču.
***
Čovek živi u Karkivu od svoje 15 godine. Tamo je odrastao, tamo je prošla njegova mladost i formirala se svest. U Karkivu je slučajno naučio da svira banduru, i sam je dobio instrument skoro uzalud. Jednog dana mu je prišao čovek i pitao da li mu treba bandura. Mikola Hryshko zna da svira flautu, pa se zainteresovao za banduru. Čovek je dao prašnjavu bandu sa zarđalim žicama za samo 50 hrivnija. Da bi naučio da svira novi instrument, Nikolaj je morao da uzima časove iz igre, ali to nije postao problem.
„Osećao sam da rat samo što nije počeo“
Teško je poverovati, ali Mikola Hryshko je imala čudan osećaj pre rata. Znao je da жe poиeti. Štaviše, čak je počeo da se priprema za to. Međutim, to mu nije mnogo pomoglo.
Kako je rat poиeo za tebe. Ti pamSećaš se tog jutra?
Dobro se sećam jer sam se osećao kao da samo što nije počelo. Pozvao je svog doktora, upozorio je da жe invazija poиeti. Kupili smo pištaljke za sebe da prenosimo uslovne signale ako nema komunikacije. Ali doktorov muž nije verovao. Jesam kupio pištaljku za sebe, ali mi zapravo nije bila potrebna – postojala je veza. Sve je bilo 23. I 24…
A 24. februara neke Ukrajince su probudili rođaci i prijatelji sa pozivima da je Rusija započela rat protiv Ukrajine. Drugi deo probudile su eksplozije u njihovim gradovima. Onda su gradovi od Luhanska do Žitomira bili na udaru. Eksplozije su se čule u skoro svakom regionalnom centru naše zemlje.
A onda je poziv: doktor je zvao i rekao da je rat poиeo. Bio sam učesnik događaja u Čehoslovački, i kažem: „Zamislite: Česi su spavali, lepo se proveli. A ujutru smo se probudili – već tenkovi na ulicama Praga. A ovde imamo samo 80 kilometara od ruske granice.“ Tenk ide u proseku 60 kilometara duž autoputa. Koliko je potrebno da se stignemo tamo? Možda se nećemo probuditi, jer ćemo imati tenkove na ulicama.
Pa, još uvek je postojala nada da će možda ovo (invazija punih razmera, – Kanal 24) Neжe. Ali duša je osetila. Čak i pre poziva lekara, osetio sam – već je bilo grmljavine. Shvatio sam da je ovo poиetak rata. Nisam иuo poziv, ali kada je doktor rekao da je rat, rekao sam: „Da, veж znam.“ Ovako je poиeo rat za nas.
„Granatirani smo iz tenkova, avioni su bombardovani, eksplodirale vakuumske bombe“: O prvim danima rata
U kojoj oblasti ste živeli? Da li su ruske granate odletele tamo?
Sada se zove Industrijski. Leteo je, i kako je leteo, samo do naљe kuжe. Trećina naše kuće je uništena, sve je izgorelo. Zamislite, stanovi su izgoreli, osim što su saksije ostavljene. Krilo u kome živim bilo je prekriveno paralelnom kućom, a na zadnjem sedištu drveta nisu dozvoljavali da granate dosegnu. Granatirani smo iz tenkova, bombardovani avionima. Dve vakuum bombe su eksplodirale blizu nas. Već negde 26. ili 27. februara nije bilo vode, gasa, osvetljenja. Kuжa je gorela. Ali kada je bilo granatiranja, odluиili smo da pobegnemo odatle.
„Mislio sam da ću biti u teritorijalnoj odbrani, ali našao sam utočište u Lvivu“
Od samog početka, mislio sam da ću biti u teritorijalnoj odbrani. Čak sam rekao momcima: vi ste na dnu, ako je moj red – ja sam na trećem spratu.
Kažeš da si posle granatiranja odlučio da odeš. Gde si otišao?
Is početkom sam se preselila u selo, ali sam na kraju odlučila da odem u Lviv.
Kako se to desilo?
Nekako sam iznenada doneo takvu odluku, brzo sam se okupio – i to na Južnu stanicu. Tamo sam odmah uzeo kartu, prespavao sam noć – u Lvivu sam. Sanjao sam – ovo je Lviv, takav ukrajinski grad, ljudi, bandura.
Mikola Hryshko je pronaљla utoиiљte u „Tvojoj podrљci“ u Lvivu. Sklonište koje je organizovala dobrotvorna fondacija „Vaša podrška“ zajedno sa partnerima postalo je drugi dom za stotine Ukrajinaca od početka invazije punih razmera. Skloništu je preko potrebna podrška, s kao što više od 100 Ukrajinaca trenutno boravi u toj zemlji, uglavnom iz regiona Donetsk, Luhansk, Kerson i Mikolaiv. Ali generalno, kapacitet skloništa je do 180 ljudi, a redovni vozovi za evakuaciju dovode još ljudii koji nisu u mogućnosti da ostanu kod kuće ili su potpuno izgubili svoj dom.
Možeš da zadržiš sklonište tako što ćeš Vezu. Kontakt broj: (+38) 096-312-87-08 (Viber, WhatsApp, Telegram). O dostupnosti slobodnih mesta dodatno navedite telefonom. Sklonište je otvoreno non-stop, ali prijavljivanje je moguće od 6:30 do 21:30 svakog dana.
Kako ti se sviрa Lviv? Da li se ovde osećaš kao kod kuće?
Još uvek gledam u to, mislim da razgovaram sa ljudima. Ovde srećem mnogo zemljaka. Ponekad me iznenadi nečim. Ovde lepo živim. Sviрa mi se ovde jer je blizu centra i spomenika Љevиenku.
U rodnom Karkovu, čovek je takođe mnogo voleo da hoda. Priseća se kako je pre punog rata voleo da šeta po bašti nazvanoj po Tarasu Ševčenku.
„Povlače me nazad„: Gospodin Nikolaj sanja o povratku u Karkov
Mikola Hryshko se dobro upoznala u Lvivu. Međutim, dom je kod kuće.
Veoma sam vezan za Karkova. Putovao sam po zapadu, i u Transkarpatiji, i u Ternopilu je bilo, i na jugu, i na Krimu.
„Pravda je na našoj strani, tako da ćemo pobediti“
Mislite li da će Ukrajina pobediti u ovom ratu?
Ne može biti drugačije. Pravda je na našoj strani, ali nikome nismo uradili ništa loše.
Nemoguжe je ne sloћiti se sa ovim. Ne samo da je pravda na našoj strani, već i istina i ceo svet. Pored toga, najbolje od najboljih ukrajinskih ćerki i sinova se bore za nas. Mi smo pod pouzdanom zaštitom Oružanih snaga Ukrajine. Ukrajinci svaki dan dokazuju da smo neverovatna nacija. Deca prikupe novac za vojsku, žene i muškarci volontiraju, a potpuni stranci daju utočište onima koji su, zbog agresije terorističke zemlje, bili primorani da budu raseljeni. Nepobedivi smo jer smo na sopstvenoj zemlji.
