24. februara 2022. godine, linija fronta se protezala od Belorusije (odakle je oko 60 bataljonskih taktičkih grupa ruske vojske napredovalo do Kijeva) preko Černobilja i Černihiva do crnomoske obale, koju su blokirali ruski brodovi. Istovremeno, izvršeni su raketni napadi na gotovo sve regionalne centre i velike infrastrukturne objekte – od Lviva do Marijupolja, Černihiva i Odese.
Zbog izdaje u snagama bezbednosti regiona Kerson, četvrtog dana ruske ofanzive, Ukrajina je izgubila kontrolu nad ustima Dnjepera i trgovinskih luka u Marijupolju i Berdjansku u Azovskom moru. Mikolaiv, koji ima pristup Crnom moru pored reke Bube, našao se u zoni intenzivnog artiljerijskog granatiranja. Luke Odesa i njeni satelitski gradovi Yuzhnoye i Chornomorsk ostali su pod kontrolom Kijeva, ali su čvrsto minirani kako bi se sprečile ruske trupe.
To je značilo da je Ukrajina izgubila kapije kroz koje se tradicionalno izvozi oko 85 odsto žitarica, đubriva, poljoprivrednih proizvoda i rolovanog čelika. Budžetski prihodi od aktivnosti morskih luka do sada su činili najmanje 8 odsto nacionalnog BDP-a.
Nakon što su Rusi zarobili ostrvo zmija, upotreba logističke zone Dunava postala je komplikovanija. Kremlj je planirao da ostrvo pretvori u amfibijski most za Besarabiju, južni deo regiona Odesa između Dunava i Dnjestera. Ruska ofanzivna strategija predviđala je zatvaranje celog crnomorskih koridora sa moldavskom Pridnjestroskom vlasništem, koji kontroliše Rusija od 1993.
Sve to je značilo da je Ukrajina izgubila ne samo petinu teritorije zemlje, već i značajan ekonomski potencijal i mogućnost izvoza žitarica, za koje, osim mora, praktično nema ni transportnih puteva. Kopneni put je bio izuzetno zagušen, posebno preko granice sa Poljskom – glavni način snabdevanja Ukrajine gorivom i materijalnom i tehničkom podrškom neophodnom za vođenje rata.
Žito vredno svoje težine u zlatu
Ukrajina je 2021. zauzela peto mesto među najvećim svetskim izvoznicima pšenice (10 odsto svetskog izvoza), treća po izvozu kukuruza (12 odsto) i druga po izvozu ječma (15 odsto). Poslednjih godina izvozio je sa 40 na 62 miliona tona žitarica i leguminoznih useva godišnje. Zbog nedostatka izvoznog kanala, domaće cene poljoprivrednih proizvoda u Ukrajini pale su za 40-50 odsto, u poređenju sa predratnim periodom, a svetske cene su se gotovo udvostručile. Prema rečima potpredsednika Ekonomske škole u Kijevu, profesora Olega Nivijevskog, državni gubici iznose oko 24 milijarde dolara.
Uprkos krađi žitarica iz liftova u regionima Kerson i Zaporizhia i hiljadama hektara napuštenog ili uništenog žita na prvoj liniji fronta, otključavanje luka omogućiće Ukrajini da proda više od 20 miliona tona proizvoda od žitarica u vrednosti od oko 10 milijardi dolara. To je saopštio Serhij Danilov iz ukrajinskog Centra za bliskoistočne studije.
Uzimajući u obzir privremeno okupirane teritorije i uništene useve, poljoprivrednici će 2021. godine prikupiti oko 70 miliona tona žitarica u odnosu na 106 miliona tona, saopštilo je Ukrajinsko udruženje žitarica.
Kako sprečiti izbijanje gladi
Jedini način da se izbegne kriza sa hranom u zemljama kritično zavisnim od ukrajinskog žita je, s jedne strane, dobijanje operativne i taktičke prednosti oružanih snaga Ukrajine u severnom crnomorskom regionu, a sa druge strane, naporima partnerskih zemalja da poboljšaju izvoz poljoprivrednih proizvoda.
Prvi korak bio je zbacivanje ruskih brodova sa ukrajinskog Crnog mora. Ova operacija trajala je od aprila do početka jula. U početku je potonuo brod ruske Crnomoske flote, krstarica Moskva. On je obezbedio kontrolu nad ostrvom zmija i ustima Dunava, tako da je njegova neutralizacija omogućila da se ostrvo ponovo uhvati krajem juna.
To je smanjilo rizik od napada na Odesu sa mora. Upotreba oružanih snaga Ukrajine najnovijih zapadnih sredstava za borbu protiv brodova, kao što su rakete Harpun i lake raketne bacače HIMARS (Artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti), dozvoljeno je diktiranje uslova u crnomost teatru operacija. U ovom trenutku, normalizacija logistike izvoza žitarica preneta je na partnere Ukrajine u UN, čija nadležnost uključuje sprečavanje krize sa hranom u Aziji i Africi.
U takvim okolnostima, sredinom jula predložen je kvadrilateralni format sporazuma, koji je trebalo da osigura izvoz žitarica kroz ukrajinske crnomonske luke. Sporazum su sa jedne strane potpisale Ukrajina, Turska i UN, a sa druge – Turska, UN i Ruska Federacija.
Šta je zvanično dogovoreno
Dogovoreno je da brodove koji idu u ukrajinske luke za žito i đubrivo u Turskoj kontrolišu zaposleni u Združenoj koordinacioni centar (JCCC). Sporazum uključuje predstavnike svih zemalja potpisnica.
Na moru, brodovi mogu biti u pratnji bespilotnih vazdušnih vozila, vojnih aviona ili brodova mornarice, ako se takva odluka dogovori u Centru. Turska strana insistirala je na tome, s obzirom da je deo svoje flote u konvojima. Prema novinskoj agenciji Anadolu, u tu svrhu, brodovi turske mornarice, posebno podmornice tipa 214, već su povučeni iz Crnog i Sredozemnog mora.
Ukrajinska strana obećala je da će deminiranje luka Odesa, Juznji i Čornomorsk. Prema izvorima iz Ministarstva odbrane Ukrajine, ove akcije neće dovesti do vojne pretnje, s obzirom da Oružane snage Ukrajine imaju dovoljno artiljerijskih resursa da kontrolišu tu teritoriju, o šta je dokazano istorijom de-okupacije ostrva Zmiyiny.
Sporazum će važiti 120 dana od dana potpisivanja i može biti produžen ako se bar jedna strana ne izjasni o jednostranom povlačenju. Stranke garantuju bezbednost brodova.
Nažalost, u načelu nije dogovorena bezbednost infrastrukture, što su Ujedinjene nacije već priznale. Značajno je da ne postoji mehanizam za privođenje stranaka pravdi zbog kršenja bezbednosnih garancija.
Ta činjenica je omogućila Rusiji da nekažnjeno udari na infrastrukturu luke Odesa već sledećeg dana posle potpisivanja sporazuma. UN još uvek nisu izrazile „duboko ogorčenje“ zbog toga, kao što je to bio bio ranije.
To znači da infrastruktura i lučki radnici neće biti bezbedni čak ni prilikom utovara plovila. Količina osiguranja brodova i tereta pod takvim uslovima može biti veća od cene samog žita.
Izdaja ili pobeda?
I ukrajinski i strani eksperti sa kojima sam razgovarao spremni su da veruju da će praktično svi dobiti materijalnu korist od implementacije sporazuma od strane strana, ali što se tiče reputacije, Rusija će pobediti najmanje. Putin će izgubiti strateški važan uticaj na lidere Afrike, centralne Azije i Bliskog istoka.
Turska preuzima status spasioca hrane. I za nju je ovo izuzetno važno sredstvo uoči planirane vojne operacije u Siriji i jačanja položaja u Libiji, gde su turski specijalci već uništili jedinicu ruskih saučešća iz pmc „Vagner“.
Otključavanje izvoza omogućiće ukrajinskim poljoprivrednim kompanijama da završe finansijsku godinu sa mnogo manjim gubicima nego što su strahovale. Mnoga poljoprivredna preduzeća biće spasena od bankrotstva. Zahvaljujući tome, ukrajinski poljoprivrednici moći će da beru useve, za koje je oslobođen prostor u liftovima, dobijaju valutu i plaćaju porez u državni budžet, rekao je Hlib Vyshlinsky, izvršni direktor ukrajinskog Centra za ekonomsku strategiju. „To ne rešava problem stabilnog budžetskog deficita od oko 5 milijardi dolara mesečno, ali se izbegava nepotreban rizik od nesolventnosti“, uverava Vyshlinsky.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda sada obezbeđuje oko pet odsto BDP-a Ukrajine i značajno kompenzuje devalvaciju nacionalne valute. Od kraja februara hrivnija je već izgubila više od trećine nominalne vrednosti. Ujedinjene nacije obnavljaju svoju reputaciju jer su njeni postupci poslednjih godina izazvali mnogo kritika u smislu efektivnosti i odgovornosti. Ta institucija ispunjava svoju neposrednu obavezu da spasi milione ljudi u zemljama trećeg sveta kojima preti slamanje cena hrane i verovatno migracija.
Međutim, Turska je osvojila najviše: popust od 25 odsto na kupovinu ukrajinskog žita i prestižni status garanta ekonomske stabilnosti u zemljama kritično zavisnim od ukrajinskog uvoza žitarica, posebno na Bliskom istoku.
Rusija traži više
U okviru sporazuma, Rusija je ukinula anti-deponijske dažbine na izvoz poljoprivrednih proizvoda, semena, hrane i đubriva, kao i sankcije za uvoz lekova i medicinske opreme. Zbog ovih ograničenja, 14 od 20 međunarodnih špediterskih kompanija, koje su činile oko 70 odsto trgovine robom, napustilo je rusko tržište, piše ruska publikacija Komersant. Zbog toga se logistički potencijal Ruske Federacije značajno smanjio.
Najvažnija stvar oko koje je Rusija uspela da se dogovori kao rezultat sporazuma o žitaricama je snabdevanje komponenti za avione Boing I Airbus, od kojih je više od 500 „nacionalizovala“ na početku rata od flote koju su iznajmile ruske aviokompanije. Takva velikodušnost ukazuje na to da vlasnici ovih letelica ne gube nadu da će ih vratiti kroz sud ili pregovore. „Deblokiranjem snabdevanja komponentama pokušavaju da spreče njihovu „kanibalizaciju“, to jest rastavivanje rezervnih delova radi održavanja vazdušne sposobnosti jedinica ruske flote“, prokomentarisao je ekspert Ministarstva infrastrukture Ukrajine uslov anonimnosti.
Sporazum takođe daje Rusijialat za zaobilaženje sankcija za gas, s obzirom da se jeftin ruski gas koristi za proizvodnju đubriva. Pre rata, udeo Rusije u njihovim zalihama u EU i SAD bio je oko 12 odsto. Rojters napominje da je EU spremna da odmrzne imovinu nekoliko sankcionisanih banaka kako bi mogle da sprovode sporazume o trgovini hranom i đubrivom.
Ratni zločini
Međutim, začkoljica leži u drugom: da li je Rusija uopšte spremna da ispuni svoj deo sporazuma? Te sumnje su opravdane, naročito posle granatiranja luke Odesa, koju su ruski mediji prvobitno nazvali „ukrajinskom provokacijom“. Učešće Ruske Federacije u sporazumu moglo bi da postane zaštitna mera protiv priznavanja kao sponzora terorizma, o čemu se ozbiljno govori ne samo u Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, već i u američkom Kongresu.
„To može da objasni drzak čin ubijanja ukrajinskih ratnih zarobljenika u Olenivskoj koloniji u regionu Donetsk 29. Poslovna škola u Rigi Glen Grant, bivši analitičar u Generalštabu Britanskih oružanih snaga. U Olenivki je zadržan deo vojnika garnizona Marijupolj, čija je isporuka u elektrani Azovstal održana krajem maja pod strogim garancijama UN i Međunarodnog crvenog krsta. „Sada Putin može bukvalno sve da ih pljuje, razumevajući interes i Ukrajine i Turske u implementaciji koridora žita“, zaključuje Grant.
Kao što znate, Moskva je zahtevala mnogo više, posebno potpuno „primirje oko hleba“. To znači prekid vatre na prvoj liniji fronta i deblokiranje ukrajinskih luka. „To je Putinov glavni interes, jer su njegove trupe na Istočnom frontu iscrpele svoj ofanzivni potencijal, potrebno ih je dopuniti i pregrupisati, a na Južnom frontu su u izuzetno nepovoljnoj taktičkoj poziciji“, kaže vojni ekspert Oleg Ždanov, bivši službenik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.
Na brifingu posle potpisivanja sporazuma, generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da bi svet konačno mogao da odahne. Tog dana na Čikaškoj berzi cena pšenice je pala za tri procenta. „Istovremeno, nema smisla da Rusija odustane od ucene glađu kako bi izvršila pritisak na Ukrajinu, posebno naredne zime, kada će EU biti primorana da se suoči sa do sada nezabeleženom nestašicom gasa“, zaključuje Ždanov.
Da li je postojao tajni protokol?
Verovatno je iza kulisa bilo reči i o zanimljivijim uslovima za Rusiju, kao što je dalje ublažavanje zapadnih sankcija. Nasuprot propagandi Kremlja o takozvanoj „zameni uvoza“, one naruše značajnu štetu ruskoj ekonomiji. Na primer, Rosnjeft i Gazprom uskoro bi mogli da nastave snabdevanje trećih zemalja naftom, koje su zabranjene četvrtim paketom sankcija. Odluku su doneli predstavnici zemalja EU kako bi se „izbegle negativne posledice po bezbednost hrane i energije u svetu“, saopštili su Rojters.
U Jemenu se nalazi 3,5 miliona ljudi koji pate od gladi. Svake godine zemlja uveze oko 3 miliona tona pšenice, od čega 26 odsto dolazi iz Ukrajine. Druga zemlja, Šri Lanka, bankrotirala je zbog porasta cena hrane. To je 75 odsto zavisno od uvoza žitarica iz Ukrajine.
Žito koje na Bliski istok isporučuju posrednici sa neizvesnom reputacijom, navodno da bi se izbegla „humanitarna kriza“, može da se konfiskuje u lukama EU i Turske, s obzirom da je značajan deo ukraden sa okupiranih teritorija Ukrajine. Nedavno su libanske vlasti uhapsile brod sa ukradenim ukrajinskim žitom, izveštaji Blumberg.
Zrno pomešano sa krvlju
Mada se ulaskom na snagu sporazuma o žitaricama stabilizuju regionalna i globalna tržišta, kremlj takođe daje zeleno svetlo za ratne zločine.
U noći 31. jula, balistička raketa lansirana sa Krima u Mikolaivu ubila je predsednika najmoćnije ukrajinske poljoprivredne investicione kompanije Nibulon, Alekseja Vadaturskog, poznatog kao arhitekta ugovora o žitu na ukrajinskoj strani.
Njen stan u predgrađu Mikolaiv nije lociran u blizini vojnih objekata, a rakete S-300 prilagođene kopnenim ciljevima pripadaju modernom naoružanju visoke preciznosti. Mnogi stručnjaci ovu smrt povezuju sa ruskom osvetom za dogovor, od kojih konačna verzija nije bila slična „Minsk-3“ na koju je Putin računao. Ovu verziju događaja agenciji Interfaks-Ukrajina prijavio je glavni tužilac Ukrajine Andrij Kostin.
Međutim, najnevidljivija posledica zvaničnog prisustva Rusije u zaključivanje međunarodnog naselja – prvi put od invazije – jeste streljanje ratnih zarobljenika marijupoljskog garnizona u zatvoru Olenivska 29. Vraćajući se upozorenjima Glena Granta, ruska strana će moći da počini tako razmetljive zločine pod maskom učešća u žitaricamaSporazum.
Postavlja se pitanje koliko će još takvih ukrajinskih Katyna izdržati cinizam međunarodne zajednice i samih UN? Ovaj drugi se i dalje nada sporazumima sa Rusima, ali, kao što istorija pokazuje, računi za takve transakcije sa Rusijom pre ili kasnije će morati da se plate krvlju. Za sada , krvlju Ukrajinaca.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Bitwa o ziarno.
