Krajem juna ministar energetike Herman Haluščenko rekao je da je od početka rata 30 odsto solarne energije i više od 90 odsto proizvodnje vetra onemogućeno. Ruska vojska sa posebnim cinizmom razbila je solarne panele i opljačkala kontrolne tačke vetroperskih stanica. Jednu od tih priča ispričala je čak i čuvena pevačica Irina Bilik: okupatori su prvo živeli u njenoj kući u blizini Kijeva, a potom tukli panele i otišli.
Generalno, pre rata smo dobijali do 13 odsto energije iz obnovljivih izvora i taj udeo se povećao. Iako neki kapaciteti sada ne funkcionišu, energetski eksperti predviđaju brz razvoj čistih tehnologija u narednim godinama. Pre svega zato što će pomoći da se rešimo zavisnosti od resursa iz Rusije.
prikupili smo tri priče o tome kako se zelene tehnologije razvijaju i spasavaju Ukrajince tokom rata.
«Solarni paneli su spasili našu porodicu tokom okupacije»
Porodica Oleksija Kabatijuka živi u malom selu Jasnogorodka u regionu Kijeva, koje je bilo pod okupacijom nekoliko dana posle početka rata. Na kraju, porodica je ostala bez pristupa električnoj mreži i spašena od strane njihovih solarnih panela, koji su instalirani još 2014. SPP radi na snabdevanju kuće električnom energijom, a preostalu energiju opštoj mreži daje zelena tarifa.
Sam Oleksij Kabatijuk je inženjer električne energije, specijalista za energetsku efikasnost, koji trenutno obavlja dužnosti u Oružanim snagama Ukrajine. On je rekao da su uspeli da ostanu u kontaktu zahvaljujući solarnoj elektrani. Selo je oslobođeno krajem marta 2022. godine, tada su ljudi počeli da se vraćaju. A onda se opet suočio sa nedostatkom struje.
Solarna stanica u selu Jasnogorodka. Trag ulazeći u podrum (foto: Alexey Khabatyuk)
„Onda sam odlučio da svoj dom SPP pretvorim u „energetsko ostrvo“. Preostali benzin je otišao do agregata da vrati baterije na minimalni napon kako bi ih pokupio punjač. Sistem je bio u stanju da se izleči u isto vreme ne samo u mojoj kući, već i kod mojih suseda“, priseća se Kabatijuk.
Sličnu priču ispričao je i Aleksandar Ananijev iz regiona Kijeva. Hibridna stanica je spasila ћivot njegove porodice.
„Ostali smo bez spoljne struje, gasa, vode, komunikacije… Zahvaljujući solarnoj elektrani, sve je funkcionisalo u kući: svetlost, grejanje, voda za piće su dolazili iz bunara, bila je topla voda i prilika da se kuva hrana, jer su radili i frižideri i snabdevanje hranom,“ – priseća se Aleksandar.
U njegovom „komšiluku“ ostalo je do dva tuceta ljudi. Svi su naplaćivali telefone i druge sprave iz njegovih solarnih panela, skupljali vodu, dolazili da se tuširaju, koristili veš mašinu.
Prema njegovim rečima, ukrajinska vojska je takođe napunila baterije za opremu, sakupljala vodu i imala priliku da se opere u njegovom domu.
Uništen SPP u regionu Tokmak, Zaporizhia
Kako nam je rekao Artem Semenješin, šef Udruženja solarne energije Ukrajine, postoje desetine takvih priča i njihova organizacija razvija algoritam za otklanjanje gubitaka, prikupljanje kontakata onih kojima je potrebna pomoć da obnove rad solarnih elektrana i analiziraju razmere takve štete.
Primer Žitomira: kako grad prelazi na biogoriva
Gradonačelnik Serhiy Sukhomlyn na Klimatskom samitu u San Francisku Rekao, da će se do 2050. godine Žitomir prebaciti na 100 odsto obnovljive izvore. Motivacija grada, gde živi četvrt miliona ljudi, da radi bez gasa i uglja bila je jednostavna: energetska nezavisnost i ekonomija.
Grad je 2019. prvi u Ukrajini prebacio 100 odsto LED uličnu rasvetu. U 2021. godini ovde je izgrađena prva fabrika za preradu otpada u Ukrajini sa radionicama kompostinga, sortiranja i prerade.
Deo grada već zimi dobija toplotu i struju iz kombinovane toplotne i elektrane koja radi na biogorivu: čips od drveta. Odlučili su da zagreju testeru ne slučajno. Šumski pokrivač regiona Žitomir jedan je od najvećih u Ukrajini i 33 odsto je ueid teritorija. Šumske farme snabdevaju grad drvenim otpadom u obliku čipsa.
Kada je rat počeo, neki zaposleni u gradskom veću sa decom bili su primorani da odu u inostranstvo. Granatiranje grada počelo je 24. Prvo je vojni aerodrom, civilni aerodrom bio izložen raketnim napadima, a onda su ruske trupe cinično granatirane civilnom i kritičnom infrastrukturom Žitomira raketama i vazdušnim bombama: potpuno su uništile školu u samom centru grada, hostel, bolnicu… Gubici se procenjuju na više od 500 miliona UAH.
Istovremeno, od planova da se pređe na 100 odsto obnovljive izvore energije (OIE) u Žitomiru se ne odustaje. Obrnuto.
Prva CHP u Žitomiru, koja radi na testeri, otvorena je u novembru 2021.
„Nastavljamo da realizujemo sve projekte koji su pokrenuti pre 24. Pripremamo se za realizaciju investicionog programa izolacije vrtića, škola i bolnica, razvoj i proširenje mreže električnog transporta (trolejbus rute), izgradnju novih energetskih objekata koji rade na alternativnim gorivima“, kaže nam Borys Pakholyuk, direktor opštinske ustanove „Gradska razvojna agencija“ gradskog veća Žitomira.
U naredne tri godine grad planira da zameni 60-65 odsto prirodnog gasa, koji se trenutno troši za grejanje, na račun četiri kombinovane toplotne i elektrane (CHP) koje rade na cepanice drveta i još 30 odsto zbog spaljivanja smeća.
„U proteklih 5 godina grad je već smanjio potrošnju tradicionalnih energetskih resursa za skoro 40 odsto, a pojedinačne komunalne službe smanjile su potrošnju energije za više od 50 odsto. Trenutno 80 odsto gradskog toplotnog snabdevanja obezbeđuje gas, a 20 odsto alternativnim gorivima. Nastavljamo da povećavamo tempo prelaska centralizovanog sistema snabdevanja toplotnom energijom na biogoriva, ali sada su glavni izazovi sledeće grejne sezone: prvo priprema i popravka inženjerskih mreža, a drugo pitanje je pouzdanost snabdevanja gasom tokom cele grejne sezone“, kaže Borjs Pakholjouk.
Skoro sve vetrenjače su zauzete, ali ne i uništene
Za razliku od solarnih elektrana (SPP), koje se mogu instalirati na privatne kuće, većina vetroelektrana (WPP) u Ukrajini je velika i obezbeđuje struju čitavim naseljima. Od početka rata, skoro sve vetrenjače su zaustavljene zbog bezbednosti.
„Više od 85 odsto postojećih ukrajinskih vetroparkova nalazi se na jugu i jugoistoku Ukrajine, tako da je većina njih pod okupacijom. Fizički nema pristupa njima, ali oni nisu uništeni“, kaže nam Andrij Konečenkov, predsednik Upravnog odbora Ukrajinske asocijacije za energiju vetra.
Goruća turbina na vetar u Sivash WPP, Region Kerson, 25. februar 2022
Prema rečima eksperta, Rusi su uništili pet turbina na vetar , koje više neće moći da obnove. Govorimo o četiri turbine u Mirnenskoj WPP i Novotroitskoj farmi vetrenjača (Vindcraft) i jednoj turbini na farmi vetrenjača Sivaš (Syvashenergoprom).
„Sve farme vetrenjača u regionima Kerson i Zaporizhia zauzimaju Ruska Federacija. Kontrolne tačke su opljačkane, flote koje su služile vetroparkovima su uništene. Ponašali su se na isti način kao u Černobilju“, kaže Andrij Konečenkov.
Uprkos okupaciji, u julu su vetar i solarne asocijacije između Ukrajine i EU potpisali zajednički Izjavu pozivom na korišćenje obnovljivih resursa u posleratnoj obnovi Ukrajine. Oni su postavili ambiciozan cilj: da se ostvari 50 odsto OIE (pre rata, taj udeo je bio 13,2 odsto) u proizvodnji električne energije do 2030. Govorimo o energiji vetra na obali, solarnoj energiji, bioenergiji i hidroenergiji.
Andrij Konečenkov je uveren da će kapaciteti za snagu vetra u zemlji samo rasti. Posebno, na konferenciji u Luganu, predstavnici ukrajinske vlade već su najavili povećanje kapaciteta do 2032. Govorimo o 10 GW novih solarnih i vetroenergetnih kapaciteta, kao i više od 30 GW kapaciteta obnovljive energije za proizvodnju obnovljive vodeGo.
„U julu smo se sastali sa evropskim komesarom za energetiku Kadrijem Simsonom i razgovarali o činjenici da u Ukrajini postoje zastarele termoelektrane. Malo je verovatno da ćemo ih obnoviti i vratiti se fosilnim gorivima iz Rusije. Zato je potrebno da se oslonimo na čistu tehnologiju, korišćenje lokalnih resursa i nezavisnost. Ovo je sve obezbeđeno u obnovljivoj energiji! A donatori su spremni da ulože novac u njega, jer je bezbedan“, zaključuje Andrij Konečenkov.
