U Ukrajini i svetu se čeka velika reforma. Prethodni zaključak je pod udarcima neprijavljenih aneksija, ratova i svakakvih „pregovarača“ moćnika ovog sveta. Međunarodni bezbednosni sistem se urušio zbog ponovljenog brutalnog kršenja međunarodnog prava od strane Rusije, emaskulacije nadnacionalnih institucija i korupcije svetskih elita. UN su prevara, a Savet bezbednosti UN je paralizovan poluživi bogalj. Razlika između političkih stranaka koje su obezbeрivati demokratske mehanizme kroz dvostranaиki sistem svela se na minimum. Ispostavilo se da je unutarstranačka podela, posle koje sledi ujedinjenje sa odgovarajućim delom konkurentske stranke, neizbežna. Zbog toga će se velike zemlje svakako suočiti sa reformom uspostavljenog političkog sistema. Svet je u drugom stanju sa promenama, a važno je učiniti sve kako ne bi došlo do pobačaja. Glavna stvar je da ima dovoljno volje i potencijala da se prevaziđe otpornost starog sistema i izgradi novi.
Granata oligarhijskog sistema u Ukrajini, čiji se micelijum nalazi u Rusiji, pukla je, ali je i dalje jaka i u stanju je da se odupre važnim promenama. Rusija još uvek nije izgubila priliku da deluje preko svojih agenata uticaja u ukrajinskoj državi. Takvi agenti uticaja su bili i jesu oligarsi, koji su povećali svoje bogatstvo zahvaljujući mračnim poslovima sa prodajom ruskih nosača energije Zapadu. Razlika od takvog posredovanja bio je novac koji je podmitio najviše zvaničnike u državi, čitave frakcije Verkhovne Rade, stranke, novinske kuće, novinare, razne aktiviste, pa čak i moralne vlasti. Ta krvava sredstva su konstantno vršena u Ukrajini ili do preuzimanja Rusije ili do krvavog rata uništenja.
Promene u medijskom prostoru
Nažalost, čak ni vrela faza rata usmerena na potpuno uništenje Ukrajine od strane Rusije nije u potpunosti ubila mnoge Ukrajince. Mnogi od njih, možda nisu potpuno svesni, nastavljaju da služe oligarhiji, a istovremeno rade za zemlju agresora. Postoji nekoliko stvari koje otežavaju realizaciju ovoga. Novinari, publicisti, politikolozi, analitičari i stručnjaci negde duboko u srcu mogu da shvate da samo oligarsi mogu da dobiju tako lud novac u svojoj službi. Oni čak i ne žele da pomisle da su plaćeni ne zbog talenta, ne iz razloga, već zbog spremnosti da izraze narative neophodne mušteriji, besramno lažu i dovode u zabludu. Oni ne žele da čuju da kanali koje su oligarsi duboko subvencionisali nisu o informativnoj televiziji. Da se uopšte ne radi o medijima. Zapravo, ovo je prilika za uticaj bez presedana na vladu i politiku. Stoga je dovoljno da čedni izgled i laž, kao da je upravo to svetska praksa.
Postoje, naravno, „ideološke“ telepne, koje, shvatajući svoju intelektualnu slabost, pokušavaju da se drže gomile, osetno po principu zajedničkih stavova i jedinstva ideja. Zapravo, plaše se, zbog svojih niskih kvalifikacija i nedostatka stabilnih moralnih i etičkih principa, da ostanu nezaposleni. Zbog svoje nesmotrenosti uspeli su da služe u gotovo svim oligarhskim medijima. I ne samo oligarhiиni. Cela novinarska vojska radila je na neprijateljskim proruskim kanalima i u publikacijama koje su drsko promovisale rusku agendu. Ono što je u praksi značilo je da su radili na uništavanju ukrajinske države. Govorimo o kanalima Medvedčuk, Firtaš i Lajovočkin.
Drugi deo delovao je na takozvanom nacionalno-patriotskom frontu, krijući se iza nacionalne retorike i istorijskih heroja, osvojio je glasove za svoje stranačke mušterije na izborima i promovisao ih na vlast. Misija tih „patriota“ bila je da što više varaju izborne glasove za svoje partijske proizvođače novca. Oni su bili ti koji su, umesto da svakodnevno obaveštavaju i pojašnjavaju i često jednostavno na sekiran način, gurali neverovatne gluposti u umove publike i slušalaca. Oni su bili ti koji su organizovali maltretiranje za one koji su se usudili da posmere pažnju na sramotu svojih aktivnosti. I što je najgore, oni su, oponašajući ruske propagandne medije, preuzeli njihov obmanjivački stil. Zbog toga su se televizijski kanali, koji služe pred svojim vlasnicima, pretvorili u ne gade ustaše za eskalaciju neprijateljstva i podela u društvu i snabdevanje municijom za neprijateljsku antiukrajinska propaganda. Na primer, program „Veliki Lviv govori“ postao je primer paušalnosti ukrajinskog medijskog okruženja.
Iz svega možemo zaključiti da svi ti propagandisti koji rade po Skabeevinim metodama, avantura na oligarhskim i „partijskim“ kanalima, jednostavno neće prihvatiti. Oni će se direktno i prikriveno boriti protiv uvođenja novih zakona o medijima. Sa njihove strane moramo očekivati ogroman otpor promenama. Iako je promena neizbežna. Već je jasno kako, kako bi izbegao da padne pod zakon o de-oligarhizaciji, Rinat Akhmetov „odbaci“ svoju moćnu medijsku imperiju. Brutalno i bezdušno se oprašta od onih koji su mu verno služili. Mogu da priuštim jer je plaćeno To je za njihovu sluћbu, ne za njihov rad.
Zato ne treba da brinemo o daljoj sudbini nezaposlenih medija i intelektualne službe oligarha i lokalnih prinčeva. Takođe je jasno da takve promene nemaju nikakve veze sa ograničenjima slobode govora i ograničavanjem demokratije u zemlji. Naprotiv, radi se o šansi da se očiste i formiraju novi nezavisni mediji. Takođe, stari, bekompromisni kanali dobiće novi dah. Iako osoblje iz oligarhijskih medijskih servisa ne bi trebalo zanemariti, jer su obučeni da brzo pronađu velikodušne poslodavce. Za staru љarmanku жe ponovo svirati hakersku melodiju.
U politici
Rat jednim udarcem, ali po strašnoj ceni, promenio je političko polje Ukrajine. Glavne smernice su se takođe promenile. Kada je Rusija definitivno neprijatelj koji mora biti poražen i uništen po svaku cenu. To više nije pitanje političkog izbora, već pitanje daljeg postojanja države i naroda. Stoga bi one stranke i političari koji se ne samo fokusirali na Rusiju, već, iskorišćavajući previše pobesnela istorija i oslanjajući se na moćan ruski resurs, bili među vrhom ukrajinskog političkog sistema, trebalo da nestanu. Procedura za takav nestanak može biti raznovrsna: od zabrane i kažnjavanja zatvorskim kaznama do istrage privrednog kriminala i povratka ukradenog narodu Ukrajine.
Malo je prilika za manevar za ove prilično moćne i uticajne političare juče. Razbeže se, preimenuju, sakriju. Po pravilu, radi se o spasavanju sebe i ukradenih. Lyovochkin, Rabinovich, Surkis, Shufrych, Kiva i desetine uticajnih politicara slobodno su pobegli iz zemlje. Svemoćni Lyovochkin, koji je donedavno držao opozicione lidere na svoj račun i finansirao TV kanale, pokušava da postane običan ljubitelj fudbala koji putuje u inostranstvo na fudbalske utakmice i uopšte ga nije briga što je aktuelni poslanik. Njegova zamenica sestre se ne pojavljuje ni u Ukrajini. Braća Surkis spretno prelaze državnu granicu, grabeći kofere novca i kolekcije skupih satova. Kriju se jer razumeju da su zauvek izgubili nuklearno biračko telo.
Prethodno su za njih proruski birači bili prava linija života i pouzdana odskočna daska za ofanzivu. Zahvaljujući tome lako su pali u najvišu silu, a Rusija je gotovo slobodno uspela da aneksirala Krim. Ispostavilo se da je teže zapleniti Donbasa. I to je apsolutno nemoguće za ukrajinski Istok i Jug. Političari iz OPFL-a su neskriveno pomagali Putinu u svemu. I rezultatske koristi zadovoljile su obe stranke. Sada je Rusija uništila, spalila i uništila ne samo istočne gradove i sela, već je ubila orijentaciju prema Moskvi koja je ovde uvek prisutna. Ispostavilo se da je Putin toliko moćan „Ukrajinac“ da je decenijama ubeđivao Ukrajince da on i Rusi ne mogu da imaju zajedničku budućnost.
Bez obzira na porodičnu istoriju, jezik komunikacije i nedavne političke simpatije, ljudi su postali nepokolebljivi patrioti Ukrajine. Da ne bi bili ubijeni, da bi spasili decu, milioni su bili primorani da napuste svoje domove, napuste Marijupolj i Karkiv, presele se u unutrašnjost ili odu daleko u inostranstvo. Drugi deo, i ne smemo zaboraviti na njih, „sačekali“ su Ruse i rastvorili se u sirotinjske krajine beskrajnog Mordora. Ostali zajedno nesebično i herojski brane svoju rodnu zemlju od neprijatelja. Tako je Putin bukvalno uništio svoju bazu u istočnoj Ukrajini. A u isto vreme i glavna baza OPZZh. Zato je neophodno preneti svesti Ukrajinaca da nisu „Istočnjaci“ zvali Putina u sebe. Oni koji su zvali i obećali Putinu prijem sa cvećem imaju specifična prezimena i imena. Nažalost, ti Putinovi prijatelji su i dalje u statusu narodnih poslanika, oligarha i vlasnika ogromnih medija. Ovo je sve do tačke kada jednostavno ponovno reformiranje nije dovoljno.
Pogledajmo kritički parlament Ukrajine. Zamislite, među sadašnjim zamenikom korpusa Verkhovne Rade nalaze se i političari Jurij Bojko i Vadim Rabinovič, koji su donedavno leteli po instrukcijama Putinu. Oni su sproveli planove i ideje ruskih specijalnih službi. Učestvovali smo u specijalnim događajima usmerenim na likvidaciju ukrajinske države. Reforme i kretanje Ukrajine u EU i NATO-u su ometeni.
Među njima su i oficiri aktivne rezerve ruskih specijalnih službi. Kao što je, na primer, Andrej Derkač, naveden na američkoj listi sankcija, kao ruski agent. Što je izazvalo međunarodne skandale osmišljene da razbiju Ukrajinu sa Amerikom i uvuku je u međunarodnu izolaciju. I sve to, uz dozvolu da se kaže, političari su i dalje poslanici. Mogu da imaju pristup tajnim informacijama, zadržavaju status poslanika sa širokim mogućnostima. Primaju platu, čak i ako su pobegli i u inostranstvu su od prvog dana rata.
Jasno je da tokom vrele faze rata nije do reizbora. Ali ne moћete da se pretvarate da problem ne postoji. Šta je uobičajeno preimenujenje frakcije, Zabosudo-denden OPFL, iscrpljuje problem. Da se „ispravnim“ glasanjem poslanika iz oligarhičnih grupa sa njih uklanja pitanje kome služe i čiji interesi treba da se brane u parlamentu. Preisagivanje frakcija i lako preformulisanje BP nije dovoljno. Neophodno je odmah doneti odluku o privremenoj suspenziji sa dužnosti onih poslanika koji su bili blisko povezani sa Rusijom ili su otišli u inostranstvo i ne vraćaju se. Neophodno je pokrenuti detaljnu istragu o vezama između proruski političara i njihovih kolega iz ukrajinske vertikale moći. Na primer, dugoročni boravak Ilije Ćive u ukrajinskoj politici posledica je visokog pokroviteljstva bivšeg ministra unutrašnjih poslova. Zašto onda ne pitate bivšeg ministra koliko mu je ova primitivna budala bila toliko vredna? Neophodno je odmah početi identifikacija mreže ruskih agenata u Verkhovnu Radu, Vladi, Ministarstvu unutrašnjih poslova, sudovima, specijalnoj službi, tužilaštvu, poslovnom okruženju i medijima. A ovde kozmetičke mere to ne mogu da urade. Stoga bi parlament i bukvalno svi zakoni trebalo da sačekaju ne samo na reformu, već i na radikalne reforme. Za sve godine svog postojanja, oligarhički sistem je uspeo da formira takav zakonodavni okvir za sebe da bez svoje radikalne reforme Ukrajina ne bi trebalo da računa na značajne promene. Иak i posle pobede nad ruskim neprijateljem.
Svi koji su bar malo zainteresovani za politiku znaju da postoje odvojeni poslanici i čitave poslaničke grupe izabrane po volji i na račun oligarha. Ti ljudi nikada neće dozvoliti potpune reforme u Ukrajini. Oni će se ponovo iskaliti izvan priznavanja antikorupcijskih i reformskih zakona. I preko svojih medijskih glasnika moći će da nastave da ubeđuju društvo da su oni sveti čuvari ukrajinske državnosti. Iako mnogi ljudi znaju svoju pravu suštinu, ali iz raznih razloga ne postoji niko protiv njih da deluje kao zajednički front. Da se ne bi trošila proliva krv heroja, neophodno je što ozbiljnije shvatiti ovaj kod. Sada je najveće vreme ne samo za veliku reformu, nego i za uspešne radikalne promene.
P.S. Mešanje starog debla neće ništa uraditi. A ako u njemu ima kapljiranih karata, onda će svaku novu igru učiniti nepoštenom i nepravednom. Dovoljno je sipati staro razmaženo vino u nove mikae.
