Na početku rata, američki predsednik Džo Bajden rekao je da, iako nije bio advokat, ali, po njegovom mišljenju, postupci Rusa na teritoriji Ukrajine ukazuju na genocid, s obzirom da su usmereni na uništavanje identiteta nacije. Sama izjava ruskog predsednika Vladimira Putina ukazuje na želju da se uništi ukrajinska nacija, kao i na ponovljene izjave drugih ruskih političara i publicista koji su naglasili da ukrajinska nacija ne postoji, ali da u obe zemlje žive samo Rusi. Prema rečima tvorca koncepta genocida, Rafaela Lemkina, rodom iz Lviva, to nije broj žrtava, već namera koja ukazuje na izvršenje ovog najtežih zločina protiv čovečnosti.
„Prema Rafaelu Lemkinu, genocid se može počiniti bez ubistva ijedne osobe“, kaže Liora Bilska, profesorka prava na Univerzitetu u Tel Avivu i šefica Centra za ljudska prava. Minerwa. “ Ako oduzmemo sve arhive, istoriju i jezik grupi ljudi, neće ostati ništa što bi moglo da se prenosi na buduće generacije. Sa Lemkinove tačke gledišta, ovo je genocid.“
Prema izraelskim pravnim naučnicima, pristup Bajdena i drugih lidera zapadnih demokratija zločinima koje su počinili Rusi u Ukrajini, a posebno da ih opiše kao genocid, ironičan je.
„Bajden nije mislio na masovno ubistvo, fizičko ili biološko uništenje nacije“, rekla je profesorka Bilska. – Samo pokušaj da se uništi Ukrajina kao kulturni i politički entitet. Brisanje odvojenog jezika koji razlikuje Ukrajince od Rusa“.
Međutim, to kulturno tumačenje genocida odbacile su Sjedinjene Države i mnoge druge zapadne zemlje. Rafael Lemkin je počeo da radi na konceptu genocida kada je izjavio da ne postoji pravna kategorija koja bi definisala novu vrstu zločina koje je počinio nacistički režim u prvoj polovini prošlog veka. On je istakao da se ubistvo određuje bez obzira da li se radi o stotinama, hiljadama ili milionima žrtava. Međunarodno pravo takođe definiše ratne zločine, pljačku, silovanje itd. S druge strane, nije postojao koncept da se razume opšta ideja o pokušaju ubistva miliona ljudi, niti da se potpuno uništi grupa ljudi. Istovremeno, to su bili tako nematerijalni elementi kao što su jezik, kultura, univerziteti, i predstavnici intelektualne elite koji su bili u središtu njegovih misli o potpunom uništenju grupe ljudi.
„Dugo smo to zvali ‘kulturni genocid’, ali za Lemkina je to bilo u središtu koncepta genocida“, kaže ona. – Bajdenove reči su bile ironične prirode, pošto su u to bili Amerikanci, Australijanci i druge zemlje sa kolonijalnom prošlošću ili oni koji su nasilno asimilirali manjine protiveći se uvođenju koncepta „kulturnog genocida“ u Konvenciju UN o sprečavanju zločina genocida iz 1948. godine. Njihovi predstavnici tvrdili su da samo totalitarne države počine genocid. Demokratije nikada ne rade ništa slično, a koncept „kulturnog genocida“ nepotrebno bi proširio ovu pravnu kategoriju. Stoga nije uvedena u Konvenciju“, naglašava prof. Edgar Huver. Bilska.
Univerzalno mišljenje
Stvarajući koncept genocida, Lemkin je uložio mnogo napora u razvoj univerzalne kategorije. Na kraju svega, on nije bio samo profesor koji je proveo život iza burke i osvrnuo se na ono što nedostaje kodovima. Bio je izbeglica iz Poljske koji je tokom bekstva sakupljao uredbe i zakone svih zemalja koje su okupirali nacisti, ubeđen da genocid može da potegne oblik ne samo masakra koji je zadio jevrejski narod i njihovu porodicu (izgubio je oko 50 rođaka). On je verovao da genocid može da bude program usmeren na različite nivoe prema različitim nacijama i zato je govorio o ekonomskom, kulturnom i političkom genocidu.
Ubrzo posle Drugog svetskog rata jevrejske organizacije su počele da govore o „zločinima protiv jevrejskog naroda“, dok se Lemkin nije složio sa tako ograničenom izjavom. On je naglasio da je došlo do genocida koji je fizički uticao pre svega na Jevreje, ali da su druge nacije doživele nešto slično. On je smatrao da koncept „genocida“ ne bi trebalo da bude ograničen na Holokaust, s obzirom da će takvi zločini nastaviti da prate čovečanstvo.
„U Izraelu smo odrasli na ideji da se iz Holokausta preselimo na ponovno rođenje“, kaže Liora Bilska. “ Ako posmatramo Holokaust sa stanovišta kulturnog genocida, videćemo da je zamrznuti jezik bio Jediš – jezik većine jevrejskih žrtava, jezik mesta odakle su te žrtve došle. Postoje zajednice i mesta gde postoji određeno oživljavanje, ali je Yiddish kao živi jezik, jezik kulture i istorije nestao zajedno sa genocidom. To sugeriše da je Lemkinova intuicija da traži suštinu koncepta genocida tamo bila tačna.“
U tekstu „Prvi genocid: antisemitizam i univerzalizam u mislima Rafaela Lemkina“ (The First Genocide: Antisemitism and Universalism in Raphael Lemkin’s Thought), objavljeno u proleće 2022. godine, prof. Džejms Štefler, istoričar na Univerzitetu u Virdžiniji, rekao je da je u svojoj autobiografiji Lemkin stvorio univerzalnu, apolitičnu sliku upravo da bi promovisao pojam genocida i konvenciju protiv nje. Iz tog razloga, Lemkin je vrlo jasno prikrivao sopstveno iskustvo i iskustvo svoje porodice sa Holokaustom, njegovim cionizmom i jevrejskom tradicijom koja je oblikovala njegov pogled na svet. Zahvaljujući ovoj aktivnosti postigao je takav uspeh da je decenijama koncept genocida bio povezan sa univerzalnim razmišljanjem, a doktrina genocida bila je odvojena od učenja Holokausta.
Važnije mišljenje
Liora Bilska smatra da se prisustvo Lemkinovih misli u međunarodnom pravu vremenom povećava. Decenijama su njegove ideje bile gotovo zaboravljene u studijama genocida. Profesorka iz Tel Aviva priseća se sopstvenog iznenađenja kada je, dok je radila sa studentima u Poljskoj, shvatila da skoro niko od njih nije čuo za Lemkina.
Jedan od razloga početnog zaborava bili su tenzije i podele hladnoratovskog perioda. Tada su, pre svega, zemlje, advokati i grupe ljudi iz istočne Evrope pokušali da definišu i odupru se zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata. Prema izraelskoj ženi, jedno od najinteresantnijih mesta u tom kontekstu su Poljska i Vrhovni nacionalni tribunal, osnovani u februaru 1946. Za dve godine tribunal je održao sedam izuzetno važnih suđenja protiv nemačkih nacističkih kriminalaca. Između ostalih, između ostalih, Amon Get, dželat iz Plazoua, prikazan u čuvenom filmu „Šindlerova lista“, ili Rudolf Get, komandant logora Aušvic-Birkenau.
U leto 1946, prvi optuženi koji se pojavio pred Vrhovnim nacionalnim tribunalom, koji se tada nalazio u auditorijumu Univerziteta u Poznanju, bio je Artur Grizer, guverner Rajha u Zemlji garde. Suđenje je održano istovremeno sa nirnberškim suđenjima, gde je suđeno glavnim kriminalcima Trećeg rajha.
„U Nirnbergu je priznata nova pravna kategorija, odnosno zločini protiv čovečnosti, a tužilaštvo je koristilo koncept genocida samo da opiše događaje, a ne kao zasebnu tačku optužnice ili kao zasebnu pravnu kategoriju“, rekla je Bilska. „Istovremeno, poljsko tužilaštvo je odlučilo da koncept novog zločina koji je definisao Lemkin treba da se primeni u srcu prvog suđenja nacističkim kriminalcima, tačnije protiv Artura Greisera.“
Tužilaštvo u Poznanju optužilo je Greisera za genocid u širokom smislu tog termina jer je želeo da mu se sudi kao guverneru koji je odgovoran za pravosuđe i, samim tim, za zločine nad etničkim Poljacima i Jevrejima. Stoga su sudije smatrale genocid ne samo kao masakr, već i kao kulturni genocid koji vodi ka germanizaciji i depolonizaciji.
„Ubistva se mogu izneti pomoću mačeta i sekire“, rekao je izraelski ekspert. “ Zajednica i njena kultura ne mogu biti uništeni bez velikog broja zakona i propisa koji dele ljude, zabranjuju upotrebu jezika, stvaraju univerzitete za jednu grupu, ali ne i za drugu. „Uloga pravosuđa u obezbeđivanju platforme za genocid bila je u središtu suđenja Grizeru u kojem učestvujem.“
Presuda je izrečena 9. jula 1946. godine, a konačna odluka je bila sledeća:
„Artur Grizer treba da bude proglašen krivim za sve zločine i zločine koji su mu inkriminisani, uz opasku da Artur Grizer nije lično počinio ubistvo, telesne povrede i loše postupanje. Za pomenute zločine osuditi Artura Grizera na smrt, takođe trajno lišiti javnih i građanskih prava i zapleniti svu njegovu imovinu; da ga izuzmu od plaćanja sudskih troškova i sudskih taksi. Materijalni dokazi treba da budu ostavljeni u dosijeu slučaja.“
Sudija Bolesław Berut nije odobrio zahtev za pomilovanje od samog počinioca i od pape Pijusa XII. Kazna je izvršena na padinama citadele Poznanj, a to je bilo poslednje javno pogubljenje u Poljskoj.
Koncepti inflacije
Trenutno je koncept genocida od velikog značaja, čiji je primer njegova upotreba u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu. Istovremeno, postoji određena inflacija ovog koncepta zbog tenzija između njegove upotrebe na polju međunarodnog prava i politike.
Genocid je priznat kao pravna kategorija u međunarodnom pravu, oslikan Rimskim statutom iz 1998. Prof. Bilska napominje da je tokom godina genocid postao najteži zločin u međunarodnom pravu i kao rezultat toga, grupe žrtava pokušavaju da dokažu da nije bilo samo masakra, pogroma ili masakra, već i genocida.
Vartakođe treba zapamtiti da genocid nije zločin koji se kažnjava više od zločina protiv čovečnosti ili bilo čega drugog. Ne postoji takva razmera. Pored toga, genocid je veoma teško dokazati, s obzirom da je zasnovan na nameri da se uništi. Istovremeno, pokušaji da se genocid posmatra kao nešto najgore što može da se desi grupi ljudi postali su izuzetno politički popularni.
„U političkom kontekstu vidimo da, koristeći koncept genocida, pokušavaju da definišu grupe koje su marginalizovane u drugim kontekstima“, kaže prof. Edgar Huver. Bilska. – To su etničke, verske, ali ne i političke ili kulturne grupe. Ovaj mehanizam se koristi sa nadom da će upotreba koncepta genocida privući pažnju svetskog javnog mnjenja. Mislim da se to uklapa u današnju konceptualnu inflaciju i uverenje da ako se nešto ne definiše kao najgore, to se uopšte ne računa.“
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Rosjanie w Ukrainie mogą dopuszczać się ludobójstwa. O winie nie świadczy liczba ofiar
