Zona ruske okupacije uključuje ne samo teritorije regiona Luhansk i Donetsk, već i zarobljene u prvim danima ratnog dela Kersona i dela regiona Zaporizhia, koji čine kopneni koridor između Krima i Donbasa. Ovo je posebno bolno za ukrajinsku ekonomiju. Prvo, izgubila je kontrolu nad dve ključne luke Azovskog mora – Berdjanskom i Marijupoljom, kroz koje je četvrtina ukrajinskog izvoza žitarica prošla pre rata.
Dva metalurška giganta radila su u Marijupolju: Azovstalu i fabrici Ilič, koja je proizvela trećinu ukrajinskog čelika, od kojih je većina izvezena, što je 2021. donelo oko pet milijardi dolara prihoda. Bilo je i preduzeća tačne industrije, posebno instalacija za proizvodnju neonke , inertnog gasa, od kojeg kritično zavisi proizvodnja mikroprocesora. Primaoci tri četvrtine takvih proizvoda bile su kompanije iz Tajvana, Južne Koreje, Sjedinjenih Država, Nemačke i Holandije.
Zbog zatvaranja još dve ukrajinske neonske kompanije koje se nalaze u zoni raketnog napada u Marijupolju i Odesi, svetske cene za ovu komponentu visokotačne elektronike porasle su desetostruko. To već utiče ne samo na troškove visokotehnološke industrije, već i na cene kućnih aparata.
HPP Kahovka i najveća nuklearna elektrana u Evropi u Enerhodaru, regionu Zaporizhia, takođe su se našli u zoni okupacije. Sada na njenoj teritoriji postoje ruski nuklearni naučnici. „Oni su zainteresovani za tehnologiju zabrinutosti Westinghouse. Sve naše stanice su 2015. prešle na američko gorivo, koje je skoro četvrtinu efikasnije od ruskih nuklearnih šipki“, rekao mi je specijalista iz jednog od ukrajinskih instituta za nuklearna istraživanja, koji je želeo da ostane nepoznat.
Međutim, najveća šteta nanela je agroindustrijskom potencijalu Ukrajine. U zoni okupacije i neprijateljstava na granici Karkiva, Luhanska i Donjecka postoji skoro 30 odsto obradivog zemljišta zemlje. To su čuveni černozemi, kao i ogroman agro-fond Kersonove regije, koji je tradicionalno obezbedio oko polovinu nacionalne proizvodnje sezonskog povrća i voća i 90 odsto uzgoja dinja i tikva.
Čak i tamo gde je zemljište i dalje pod ukrajinskom kontrolom, poljoprivredni radovi su izuzetno komplikovani zbog haotičnog granatiranja klasterske municije. Sejanje u pancirima i kevlarskim šlemovima postalo je front borbe ukrajinskih poljoprivrednika za hleb.
Ratni komunizam u akciji
Prema podacima Ministarstva za socijalnu politiku Ukrajine, skoro milion ljudi zaposlenih u poljoprivredi okupacione zone nije u mogućnosti da gaji zemljište i šalje useve u prerađivačka preduzeća. Pored tržišnih gubitaka, tu je i sistemsko pljačkanje koje sprovodi okupaciona administracija.
U nekim selima ruska administracija je najavila obnovu kolektivnih farmi. Kada je u aprilu vlasnik jedne od farmi odbio da se „pridruži“ kolektivnoj farmi, tvrdeći da je oprema pozajmljena i da je potrebno hraniti porodicu, noću je jedan APC prišao njegovom kompleksu i granatirala kuću. Farmer je preživeo. Nažalost, drugi protesti imali su tragičnije posledice.
Lokalni blogeri su više puta snimali stubove nosača žitarica koji su napuštali region Kerson u pravcu krimskog Isthmusa. Žito je potom prevezeno brodovima, navodi se na sajtu. MarineTraffic, u Bejrut i Sirijsku Latakiju. Rusija je već ukrala više od milion i po tona žita sa okupiranih teritorija.
Ukrajina je prošle godine prikupila 106 miliona tona žitarica, od čega zemlja troši oko 18 miliona tona. Ostatak je bio namenjen izvozu, ali morski prevoz trenutno nije moguć.
U nekim azijskim zemljama, predratna ukrajinska zrna činila su do 90 odsto uvoza ovog prehrambenog proizvoda. Na primer, u Šri Lanki, koja je već najavila svoju nesolventnost zbog kritičnog porasta cena hrane.
Sama pljačka dovela je do humanitarne katastrofe u nekim okupiranim oblastima. Prvo su okupatori opustošili skladišta i prehrambene prodavnice, a onda „preuzeli kontrolu“ nad sistemom za snabdevanje lekovima i gorivom. „Za to su odgovorni predstavnici raznih agencija za sprovođenje zakona, posebno FSB i Rosgvardija“, rekao je Sergej Danilov, šef Centra za bliskoistočne studije, koji prati socijalno-ekonomsku situaciju u Kersonu.
Okupatore nije briga ni za formalnu legalizaciju ove krađe. „Živimo po zakonima dobra, istine i pravde. (…) Nema više ukrajinskog zakonodavstva ili ruskog zakonodavstva, tako da radimo iskreno i iskreno“, objasnio je moralni imperativ eksproprijacije „zamenik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova regiona“ Aleksej Selivanov, a prenosi portal Ukraina.ruVlasništvu RT (bivši Rusija danas). Prema „zakonima pravde“ Gauleiter HersOnskoj region Vladimir Saldo „preuzeo je kontrolu“ nad apotekama (posebno privatnim).
Početkom maja Cnn objavljeni materijal da su se traktori, sederi i druga motorizovana oprema agrotehnološko-invest kompanije u Melitopolju, regionu Zaporožje, iznenada našli u Rusiji. Oprema vredna 5 miliona dolara daljinski blokirana od strane proizvođača, američke kompanije Džon Diri ne može se staviti u rad.
Napred u svetlu prošlost
Čak i u regionu Kerson, gde nije bilo teških borbi, kao u Donbasu ili u blizini Kijeva, lokalni stanovnici naglašavaju promene. „Te stvarne teritorije vratile su se u osamdesete godine prošlog veka, kada je maloprodaja uglavnom bila zasnovana na ulici. Praktiиno nema posla. U malim i srednjim prodavnicama preovlađuju ruske namirnice. Njegov kvalitet i asortiman ne zadovoljavaju lokalno stanovništvo“, kaže Ditro Polupan, koji je do sredine maja živeo sa porodicom u Golaja Prajstanu.
„Mnogi ljudi ne kupuju rusku robu koja se masovno uvozi sa Krima. Ruski čuvari reda nadmeću se za te tokove, posebno u niši alkohola i cigareta. Tada lokalni stanovnici traže ukrajinske proizvode iz posmrtnih ostataka, jer su za to lansirali nekoliko kanala u Telegram„, dodaje Danilov.
Neke benzinske pumpe, restorani i kafići nastavljaju svoje ekonomske aktivnosti, jer okupatori identifikuju neradna preduzeća, a zatim odgovaraju njihovim proizvodnim resursima i imovini.
„Kolaps apoteke pokazuje znake humanitarne katastrofe. Skoro svuda, skladišta apoteka su opljačkana. Građani se samood organizuju, obezbeđuju najneophodnije lekove za one kojima je pomoć potrebna“, kaže Tetijana K., koordinatorka volonterskog štaba u Melitopolju, u regionu Zaporizhia. Iz bezbednosnih razloga, ona ne daje svoje prezime.
„Lekovi se prodaju pored puta i bazara, od gepeka pod vrelim suncem ili preko grupa u Telegram. Da bi naglasili da je lek visokog kvaliteta, prodavci dodaju natpise „ukrajinski“ ili „Nije Krim“, – napisala je u njoj Facebook Stanovnica Kersona Natalija Vedmedyk.
Drveni novac
U okupiranoj zoni sve više nagoveštene su dvostruke maloprodajne cene: u velikom broju – u rubljama, manjim u blizini – u hrivnijama. U međuvremenu, samo ukrajinska hrivnija radi na tržištima i u sektoru usluga, što primorava rusko vojno osoblje da se poređa u dugim redovima u menjačima nakon isplate plata.
Istovremeno, hrivnija se redovno prenosi na bankovne kartice penzionera i državnih službenika preko mreže najveće ukrajinske banke – PrivatBanke, koja je krajem 2000.
„Uvek ću biti zahvalan Privatu. Gotovina se može nabaviti u kancelarijama, iako su redovi neverovatni. Kada smo prekinuli vezu (sa mobilnim operaterima – ed.), služba za podršku banke pronašla je opciju da osigura potvrdu identiteta transakcija bez SMS-a“, rekao je stanovnik Kersona, a prenosi Vedmedyk.
„Kritična finansijska situacija razvila se u Novoj Kakhovki, gde su digitalni ključevi na račune penzionera i kancelarijskih radnika pali u ruke saradnika i koristi ih okupaciona administracija da ucenjuje građane“, kaže Serhii Danilov.
U istoj Novoj Kakhovki, hryvnia ostaje praktično nesuđeno sredstvo plaćanja, osim dolara. Uprkos izveštajima ruskih medija o uključivanju okupiranih teritorija u rublju od 1. maja, tiraž ruske valute danas nije potvrđen ni na nivou malih prodavnica i benzinskih pumpi koje se nalaze na administrativnoj granici sa Krimom, koji je u zoni rublja već osam godina.
Iz tog razloga, ruska vojska se ponekad ponaša kao prosjaci, jer u regionu Kerson nisu u stanju da plate bezgotovine: zbog sankcija, ukrajinski terminali ne prihvataju kartice ruskih banaka. Međutim, za Ukrajince oni rade kao i obično. Barem tamo gde ukrajinski internet radi.
„Okupatori imaju očigledne probleme sa hranom, pa se stalno okupljaju u malim grupama na bazarima, gde pokušavaju nešto da prodaju ili zamene za hranu. Međutim, niko nam ne uzima rublje“, rekao je Serhii Mukha, koji je početkom juna pobegao u Poljsku preko Gruzije.
Katerina Zasukha, rodom iz Kersona, rekla mi je da ruski vojnici često unajmljuju farmere za dinje i jagode, gde se plaćaju u Hrivniji.
Nećeš moći da pobegneš
Postoje tri načina da pobegnete iz okupacione zone na jugu Ukrajine, a nijedan od njih ne garantuje da nećete ući u filtracioni logor ili jednostavno nestati na jednom od kontrolnih punktova koji se postavljaju skoro svaki kilometar. Put do Mikolaiva – najpopularnijeg puta za bekstvo u martu i aprilu – trenutno je blokiran zbog aktivnih kontra-ofanzivnih akcija Oružanih snaga Ukrajine.
Možete ići kolima do Zaporožja samo ako možete da podmitite ruske vojnike na kontrolnim punktovima sa cigaretama, alkoholom ili kobasicom. Ponekad je dovoljno dopuniti njihove pripejd kartice na telefonu. „Ako ne uspe, moraćete da sačekate nekoliko dana u autsu dok ne dođe do promene garnizona na sklonije pregovore“, rekao je Serhii Mukha.
Obično ljudi kreiraju kolone do 200 mašina i koordiniraju sve radnje kroz Telegram. Usput dele gorivo, rezervne delove, lekove, brinu o svojim komšijama. Postoje i krimski prevoznici koji isporučuju ljude na granicu sa baltičkim državama ili Gruzijom za 600 dolara po osobi. Sada na okupiranim teritorijama to je preteran novac.
Nema direktnih protesta, kao u martu i početkom aprila. „Ljudi su samo uhvaćeni i upucani. Mnogi aktivisti su nestali ili su postali invalidi posle mučenja koje su pretrpeli od ruku ruskih vojnika, na primer, u Kersonu ili Novoj Kakhovki. Može se samo naslutiti šta se dešava u selima“, kaže Danilov.
Obrazovne ustanove na okupiranim teritorijama privremeno su zatvorene. Prema Danilovim rečima, niko od rektora univerziteta nije pristao da sarađuje sa okupacionom administracijom. Takođe, od 60 direktora škola u Kersonu, samo su se dvojica dobrovoljno prijavila da prebace učenike u ruski obrazovni sistem i uvedu udžbenike na ruskom jeziku, piše Natalija Vedmedyk.
Oko grada Genišek, okupiranog prvog dana rata, nijedna škola nije usvojila ruski obrazovni program, iako se oni nalazi u samom Genišeku. Ogroman je pritisak na one koji odbijaju“, rekao je Danilov.
Ruski mediji su čak prestali da najavljuju referendum u južnim regionima Ukrajine u okviru scenarija na Krimu iz 2014. godine. „Oni nisu okupili neophodan broj izdajnika da održe referendum i emituju ga na TELEVIZIJI. Oni nisu dobili poslovnu podršku tokom uvođenja rublja zone. Nema podrške u izdanku pasoša. Oni čak nemaju dovoljno ljudi da falsifikuju plebiscit“, kaže Jurij Soboljevski, potpredsednik Regionalnog saveta Kersona.
Nakon objave pojednostavljenog izostavljivanja ruskih pasoša u Kersonu, samo 23 osobe su koristile ovu uslugu – gotovo isključivo gradski poslanici proruske OPFL- a, kaže Katerina Zasuča.
Kakva je perspektiva?
Ukupna površina regiona Kerson, Zaporizhia, Donetsk i Luhansk koji su okupirani posle 24. Km2. Zajedno sa teritorijama koje su okupirane 2014.
Ukrajinske vlasti saopštavaju da nijedan komad ove zemlje neće ostati pod okupacijom, bez obzira koliko to košta oružane snage i ukrajinsko stanovništvo.
Početkom maja, predsednik Zelenski je tokom govora u Evropskom parlamentu rekao: „Ukrajinska zastava će se vratiti tamo gde treba da bude. Vratiće se normalnim životom koji Rusija jednostavno nije u stanju da obezbedi čak ni u sopstvenoj zemlji. Ovaj imperativ ostaje relevantan do danas.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Pobojowisko. Ukraiskie południe kapsula rosyjską okupacją
