Gradonačelnik Lviva Andrij Sadovyi kaže novinaru Nikodemu Ščiglovskom o novom Nacionalnom rehabilitacionom centru za žrtve rata sa Rusijom, o životu Lviva, koji je, iako daleko od neprijateljstava u istočnoj Ukrajini, meta stalnih raketnih napada, izazova i planova za blisku budućnost.
– Gospodine gradonačelniče, rat se u Ukrajini dešava već skoro četiri meseca. Lviv, iako udaljen od svog epicentra, takođe oseća svoj uticaj. Sa kakvim se problemima grad najčešće suočava?
– Za ovih više od 100 dana [інтерв’ю записувалося в першій половині червня, – ред.] Više od 5 miliona ljudi prošlo je kroz Lviv, od kojih je više od 2 miliona boravilo u gradu kraće ili duže vreme. Uglavnom je ovo takozvani. privremeno raseljena lica. Trenutno je oko 150 hiljada ljudi ostalo u Lvivu. raseljenih lica, od kojih mnogi nemaju gde da se vrate. Oni dolaze iz Marijupolja, iz uništenih oblasti Karkiva i gradova koji su sada pod ruskom okupacijom. Predviđamo da će biti najmanje 50.000 rubalja. od njih će zauvek ostati u Lvivu. Šta ovo znači za grad?
Pre svega, danas moramo učiniti sve što je u našoj moći da se ovi ljudi ovde osećaju kao kod kuće – da im obezbedimo smeštaj, hranu, socijalnu negu. Za pomenutih 50 hiljada rubalja. lica koja će ostati u Lvivu, pitanje dodatnog stanovanja je najvažnije. To znači najmanje milion kvadratnih metara stambenog prostora, koji košta minimum 750 miliona evra, a koji se odnekud moraju ispumpati da bi se započeo program kreditiranja stambenih kredita.
Ne smemo zaboraviti na ljude kojima je danas potrebna naša pomoć – Lviv svakodnevno prima hiljade ranjenih. Danas smo predstavili koncept stvaranja nacionalnog rehabilitacionog i zdravstvenog centra u Lvivu Neprekinuto („Neprekinuto“) – ovo ime nije izabrano slučajno, jer su danas svi Ukrajinci neuništivi – i započeli veliku akciju njegove izgradnje. Svrha ovog projekta je socijalna, psihička i fizička rehabilitacija, kao i protetika, implantacija, sport, rekreacija, stanovanje za oporavljene itd.
Održavanje reda u gradu nije lak posao, ali činimo sve što je u našoj moći da javni prevoz normalno funkcioniše u gradu, vodosnabdevanje i rad na struju. Već se pripremamo za zimu, razumemo da će ove godine biti izuzetno teško, ne znamo, na primer, da li ćemo imati gas za grejanje kuća. Naravno, naša vojska je najviše zabrinuta – grad im pomaže u svemu što možemo da pomognemo, a istovremeno još uvek radimo na šemi teritorijalne odbrane grada.
– Pre rata, Lviv je smatran jednim od najatraktivnijih gradova za život u Ukrajini i bio je poznat kao jedan od najvećih centara urbanog turizma u zemlji – sada grad de fakto služi kao logistički centar za celu Ukrajinu, ovde razne kompanije sa istoka pomeraju svoje aktivnosti, ovde se čuvaju i distribuiraju razne robe u unutrašnjosti. Blizina granice sa Poljskom – preko koje se danas odvija najveći teretni i putnički saobraćaj iz Ukrajine – daje Lvivu izuzetan značaj u funkcionisanju ekonomije zemlje. Kako će se grad nositi sa ovim izazovom?
– Zaista, mnoge kompanije su preselile svoje poslovanje u Lviv iz drugih regiona zemlje. Mnogi od njih imaju hrabrosti da ovde počnu sve od nule. Često su njihovi vlasnici gubili skoro sve što su imali, posebno oni koji su nam se doselili iz delova regiona Donetsk i Luhansk, koje je pre rata kontrolisala Ukrajina. Trudimo se da pomognemo takvim kompanijama, na primer, da sprovedemo ideju o izgradnji dva opštinska industrijska parka u Lvivu, takođe se trudimo da podržimo njihove aktivnosti stvaranjem platformi za razmenu iskustava za takve kompanije, delujući kao posrednici u uspostavljanju različitih neophodnih kontakata.
Mislim da je veoma važno da Ukrajina ostane ekonomski nezavisna. Svet nam pruža veliku pomoć – za koju, naravno, kažemo veliko hvala – ali ne zaboravite da je svaka kućna proizvodnja iz koje se plaćaju porezi na licu mesta ključna za rast ekonomske stabilnosti i dalje jačanje naše države.
– Pre početka rata aerodrom Lviv bio je jedan od najvećih u Ukrajini kada je reč o broju prevezenih putnika – samo je na aerodromu Borjspil u prestonici zabeležen veći saobraćaj. U ovom trenutku, to je jedan od retkih aerodroma u zemlji (ako ne i jedini) koji je u stanju da nastavi svoj rad gotovo odmah, čim to postane moguće. Ostale regionalne luke su ozbiljno oštećene (Karkiv, Ivano-Frankivsk, Dnipro), potpuno uništene ili još uvek pod okupacijom (Kerson). Istovremeno, grad je izložen stalnim raketnim napadima Rusa. Koja još važna infrastruktura u gradu bi trebalo da bude zaštićena od napada? Šta bi trebalo razviti?
Danas imamo jasne planove za izgradnju „evropskog“ hardverastazu od granice sa Poljskom do Lviva, što će značajno poboljšati komunikaciju, posebno sa poljskim gradovima. Ovo bi trebalo da bude prvi korak ka stvaranju velikog transportnog i logističkog čvorišta u Lvivu kako za teretni tako i za putnički saobraćaj. Naravno, važnu ulogu u ovom projektu imaće pomenuti aerodrom Lviv, koji će raditi u punoj sinergiji sa železnicom.
Ako smo već počeli da pričamo o našem aerodromu, nisam siguran da li postoje takvi primeri u svetskoj praksi, ali sam ubeđen da moramo aktivnije delovati na nivou UN kako bismo postigli nastavak njegovog rada. Pod pokroviteljstvom ove organizacije, treba da se trudimo da kroz naš aerodrom imamo mnogo efikasniju priliku da transportujemo, na primer, ranjenu ili humanitarnu pomoć. To je izuzetno važno pitanje, ali zahteva izuzetno učešće svih strana u ovom procesu, koje bi mogle da obezbede njegovu implementaciju i garantuju bezbednost takvih letova.
– Kroz železničku stanicu Lviv, čije je periferije – Trg Dvirceva, tramvajske šine i Černivci ulica koja vodi ka stanici – nedavno prošla kroz temeljnu rekonstrukciju, u poslednjih nekoliko meseci prošle su gužve izbeglica iz regiona prekrivenih neprijateljstvima. Sada, zahvaljujući direktnoj železničkoj vezi sa Przemyśl, Lviv je postao cilj za sve koji žele da dođu u Ukrajinu u nedostatku vazdušnog saobraćaja. Železnička stanica Lviv je takođe spomenik skretanja XIX-XX vekova – što je posmrećenje bivše austrougarske monarhije. Kako se grad nosi sa zaštitom brojnih spomenika tokom rata?
Najveći akcenat stavljamo na zaštitu spomenika koji se u našem gradu, a koji se mogu lako videti tokom šetnje centrom Lviva, gde se jasno vidi koliko je spomenika i hramova u našem gradu pravilno obezbeđeno. Naravno, razumemo da ova odbrana nije savršena, jer su tačni proračuni mesta napada i njegove impresivne sile nemogući – ali, kako kažu, Bog štiti ožalošćene.
Da ranije nismo rekonstruisali Trg Dvorčeva i njegovo neposredno okruženje, nesumnjivo je da li bismo bili u stanju da izdržimo izazove prvih dana i nedelja rata, kada je kroz stanicu prolazilo 60 hiljada ljudi dnevno. Pomogli smo svima koji su doљli u Lviv, a onda napustili grad i ipak to uradili. Znam i za planove za rekonstrukciju same zgrade stanice, koja je, kao što ste pravilno napomenuli, arhitektonski spomenik. Zaista, radovi na restauraciji se tamo odavno ne sprovode, što sada zahteva sinergiju sa ažuriranim okruženjem zgrade. Ako je ranije Trg Dvirceva bio u veoma lošem stanju i jasno u suprotnosti sa zgradom stanice, danas se situacija promenila. Dobro je da uprava železnice to savršeno dobro razume.
Moram to da naumim dok radim na projektu. Neprekinuto gradsko veće preispituje sve projekte razvoja urbane infrastrukture koji imaju za cilj povećanje inkluzivnosti javnih prostora u našem gradu. To znači da svaki komad javnog prostora treba da bude dostupan osobama sa invaliditetom, svim stanovnicima grada kojima je potrebna naša posebna nega.
– Topografiju Lviva očekuju možda i najveće promene od kada je Ukrajina povratila nezavisnost, kada su sovjetske ulice preimenovane. Trenutno će se i mnoga imena promeniti. Uskoro neće biti ulica Nekrasova, Čajkovskog ili Tolstoja u Lvivu, ali postoji mogućnost da će one dobiti ime po Stanislavu Lemu, Debori Vogel ili Stanislavu Ulamu. Prema mnogima, gradu su još uvek nedostajali javni prostori koji bi se odnosili na imena poznatih ličnosti povezanih sa gradom. Kako ocenjujete ovaj proces?
Mnoga imena, koja već smatramo tradicionalnim, pojavila su se u Lvivu bez saglasnosti njegovih stanovnika. Imali smo period sovjetske okupacije kada su nas bacali na elemente kulture koji nam se nisu doљli, ali nam je reиeno da samo treba. Danas moramo doneti svesne odluke koje imaju za cilj da jasno identifikuju u urbanom prostoru imena ljudi kojima Lviv duguje mnogo – iz različitih epoha i istorijskih perioda. Zahvaljujući njima, grad se razvio i postao bolji – kako intelektualno, kako u pogledu tehnološkog napretka, tako i u pogledu razvoja umetnosti. Lično, poštujem mnoge ljude iz celog sveta koji su nekako povezani sa Lvivom ili su na neki način uticali na razvoj gradske zajednice tokom neke faze njihovog života.
U odlukama o promeni imena ulica, sada ćemo se pre svega oslanjati na mišljenje stanovnika Lviva, trenutno su u toku istraživanja o određenom broju ulica koje bi pre svega trebalo da promene svog pokrovitelja. Međutim, sa uverenjem mogu da kažem da će većina izuzetnih ličnosti koje ste pomenuli nesumnjivo biti počastvovana u Lvivu na veoma visokom nivou.
– Vaš ulazak u Tviteru o otvaranju skulptura lavova na groblju Lychakiv pored panteona, gde su sahranjeni poljski učesniciOlsko-ukrajinske bitke za grad u novembru 1918. Dugi niz godina Lviv je bio neka vrsta lakmus testa za poljsko-ukrajinske odnose. Da li je bilo neophodno da rata i ruska agresija nešto promene u međusobnoj percepciji Poljaka i Ukrajinaca? I da li se nešto zaista menja u ovoj temi?
Čini mi se da se danas bolje razumemo. Tokom godina, Rusija je učinila mnogo da nas razoruža, uključujući svoje brojne agente u svojim naporima – na obe strane. Otvaranje lavova na groblju u Ličakivu dobro je primljeno ne samo u Poljskoj, već i u Ukrajini. Da se to desilo pre rata, to bi verovatno izazvalo neku vrstu diskusije u kojoj bi pomenute snage najverovatnije bile umešane. Međutim, danas su prilično tihi. Tako da mogu da ponovim samo ono što sam napisao Tviteru– tokom rata svaki lav ima dužnost da brani nezavisnost i Poljske i Ukrajine. Živela Poljska! Slava Ukrajini!
Ubeđen sam da danas postavljamo temelje našem budućem suživotu i našem novom sindikatu. Zajedno smo svesni – kao i niko drugi – onoga što je Rusija de fakto. U našu zajedničku grupu nesumnjivo su i Litvanci, treba pomenuti i Britance i sve one koji su spremni da se bore ili žrtvuju, braneći naše vrednosti, a to su pre svega da budemo slobodni ljudi i živimo u slobodnoj zemlji, bez obzira na okolnosti.
– Tokom poslednje posete predsednika Andrzeja Duda Ukrajini, predsednik Zelenski potpisao je uredbu kojom se dodeljuje status „spasilačkog grada“, koji je prvi u Poljskoj primio Rzeszow. Da li se pomoć poljskih gradova zaista oseća sa stanovišta Lviva?
Do sada niko nije pokazao takvu konsolidaciju podrške Ukrajincima koje pružaju poljski gradovi. Zato mi je veoma drago da se zahvalim svakom predsedniku, gradonačelniku, šefu svakog poljskog grada ili gmini na svemu što je urađeno, što još uvek rade za nas i šta će još uraditi. Sada je Lviv povezan bratskim i partnerskim odnosima sa 12 poljskih gradova. Možda će se vremenom ova cifra još više povećati. Osećam isto saosećanje za sve ove gradove. Svako od njih je uradio nemoguжe. Nisam mogao ni da zamislim pre koliko velika pomoć može da bude, čak mislim da je i samo poljsko društvo impresionirano dubinom potpuno nezainteresovane pomoći i podrške koja nam se pruža.
Moram da primetim da se među svim poljskim lokalnim samoupravama, kompanijama, nevladinim organizacijama, društvima i običnim građanima koji su se izjasnili da su spremnosti da nam pomognu i ponudili, niko nije nadao da će dobiti nešto zauzvrat, čak i kao jednostavnu zahvalnost. Svi su ovo shvatili kao nešto potpuno normalno, prirodno, kao, na primer, kada odete u crkvu, posvetite se Bogu kako bi trebalo. To je vreme koje sada imamo. Na primer, gradonačelnik Przemyśl, Wojciech Bakun, bio je jedan od prvih koji je lično došao u Lviv – desilo se [13 березня, – ред.] posle raketnog napada na oblast u blizini poljske granice, u Przemyslu su se više čule eksplozije nego u Lvivu. Poseta predsednika Przemyśl Lviv bila je pomak u mišljenjima mnogih, možda je tada Poljaci shvatili da rat zapravo ide nedaleko na istoku, već baš na pragu njihovog doma.
Ubeđen sam da je ovaj napad takođe doprineo brzoj odluci o poseti predsednika Bajdena Poljskoj, za koju je imao simboličnu dimenziju, bilo je važno pokazati solidarnost i razuveriti Poljake. Takođe verujem da nam je to omogućilo da bolje razumemo koliko je naš trenutni svet krhak, kako je lako uništiti mnoge stvari u njemu. Danas su Ukrajinci preuzeli teret – Poljaci i Litvanci to savršeno dobro razumeju, shvataju da mogu da budu sledeći na redu ako Ukrajinci sada ne zadrže ovaj udarac. Stoga oni izuzetno podržavaju Ukrajinu, koja zauzvrat ohrabruje Sjedinjene Države i ostatak sveta da reaguju. Ali svi treba da budemo svesni da je Rusija problem već duže vreme, ne radi se čak ni o narednih 100 dana. Zato svi moramo da vodimo računa o svojoj snazi.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Wojna w Ukrainie uświadamia, jak kruchy jest nasz świat
