Novinarka Radija Svoboda Halyna Tereshčuk posetila je kamp za zarobljene ruske vojnike koji se nalaze na zapadu Ukrajine. Konkretna lokacija nije saopštena iz bezbednosnih razloga, ali lokacija takvih kampova u zapadnim regionima ranije nije bila poznata.
mi, uz dozvolu autora, ponovo štampamo njen izveštaj za „Radio Svoboda“.
U kojim uslovima žive ratni zarobljenici? Možeš li da pozoveš svoju porodicu?
Ratni zarobljenici su u logoru daleko od prve linije fronta. Lokacija se ne može pozvati, iz razloga bezbednosti ruskih ratnih zarobljenika. Koliko se tačno ljudi nalazi u pritvoru takođe nije saopšteno dok traju pregovori. Odgovor je kratak: mnogo. Velika većina ratnih zarobljenika iz ordla – koje kontrolišu grupe „LPR“ i „DPR“, koje podržava Rusija, teritorija.
Kamp zauzima sve zgrade i oblast zatvora. Ovde nema nijednog osuđenika, samo ratnih zarobljenika. Njihov put po instituciji sastoji se iz tri faze i počinje prijemnim mestom. U njemu zatvorenik dobija dva kompleta uniformi, higijenske proizvode, posećuje kupatilo i, uz saglasnost, može da bude isečen.
Zatim, ratni zarobljenik prolazi kroz 14-dnevni karantin.
„U kampu postoje tri strukturne stanice – karantin, individualni rad i adaptacija, kao i pojačana kontrola. Karantin u cilju proučavanja ličnosti, identifikovanja nekih bolesti, posebno infektivnih. Ne znamo gde se tačno ratni zarobljenici odnete kod nas. Procedura primanja ratnog zarobljenika razlikuje se od osuđenika. Pošto osuđenici dolaze sa svojim stvarima, zatvorenici dolaze bez ičega“, kaže upravnik logora radiju Svoboda.
Soba u kojoj žive ratni zarobljenici
U stambenoj četvrti ratni zarobljenici žive u sobama sa 10 do 15 kreveta. Blizu svakog je ormarić pored kreveta. Brojanica je vezana na mladunčetu jednog od kreveta.
Po priloženim tablama sa imenima i datumima rođenja ratnih zarobljenika, poznato je da su to uglavnom mladi ljudi, najstariji imaju 54 godine. Postoji soba gde gledaju TELEVIZIJU. Kao i u zatvornim ustanovama, postoji jasna dnevna rutina – hrana, dokolica, gledanje televizije, šetnja, rad. Ratni zarobljenici se bave drvenarijama – oni prave, naročito, palete.
Priče o zatvorenicima
Bilo je moguće komunicirati sa zatvorenicima, ali samo uz njihov pristanak. Zabranjeno je razgovarati sa onima koji su pod istragom.
Mesec i po dana, 39-godišnji ratni zarobljenik iz okupiranog dela regiona Luhansk, takozvanog „LPR-a“, nalazi se u logoru. Ima ženu i troje maloletne dece. „Ugovor“ za „služenje vojnog roka“ potpisan je 2020. godine.
„Napustio sam posao, bio sam automalar. Otiљao je zbog bolesti. I prijatelj se ponudio da vozi vozaиa u „Uralu“. Reиeno mi je da neжe biti rata, da жu jahati po luhansk regionu. I otiљao sam. Porodicu treba nahraniti. Vozio sam se traktorom, otišao da pokupim pokvaren IFV na određeno mesto gde je trebalo da ga popravim. Stigli smo, i tamo mi ukrajinska pozicija. Od 20. marta je u zatočeništvu. Uslovi u kampu su dobri. Što se tiče rata, imam negativan stav da civili umiru. I uopšte, rat nije onakao kakav bi trebalo da bude danas“, kaže ratni zarobljenik.
Drugi ratni zarobljenik ušao je u logor posle mesec i po dana boravka u predsudnom pritvorskom centru u Karkivu. Dvadesetdejogodišnji Rus sa instituta je mobilisan. „Nisam znao ništa, samo su rekli da je ‘oklop’ uklonjen iz instituta i da svi treba da idu u vojnu kancelariju za registraciju i upis“, rekao je kratko u razgovoru.
Od marta je u zatočeništvu – „izvođač radova“ iz „LPR-a“. Čovek živi u Luhansku i kaže da „služi u vojsci“ od 2018. godine.
„Do tog trenutka, takve su bile okolnosti, on je otišao i potpisao ‘ugovor’. Saznao sam da je Rusija ušla na teritoriju Ukrajine krajem februara. Nije bilo komunikacije, radija, informacija, nisu znali. Izvršio zadatke. Morali su da stignu do administrativnih granica „LPR-a“. Bio je takav razgovor i to je bio zadatak. Otiљli su kao drugi eљalon. Ne prvi, nego drugi, pravac Severodonetsk. U našoj jedinici nije bilo specifičnih borbenih okršaja. Jačanje kontrolnih punktova – s tim u vezi, postojala je borbena misija. Zadatak je bio da nastavimo, sastanemo se, i izašli smo, i tamo mesto gde je trebalo da se sastanu su Oružane snage i zarobljene su početkom marta.
Imam ћenu. Voleo bih da budem razmenjen, a ne razmenjen, postojaće krajnji rok, i tamo ćemo videti. Nema osećaja da je Rusija ušla na administrativnu granicu regiona Luhansk. Jedina nada je da se vratimo kuжi. Više neću ići da „služim“ – porodicu, decu, baštu, baštu“, kaže ratni zarobljenik iz sada okupiranog Luhanska.
Rusija nije zainteresovana za razmenu stanovnika „LPR“ i „DPR“ – Vysotskaya
Sva tri ratna zarobljenika su razumela pitanja na ukrajinskom. Međutim, kada se dvojica od njih, stanovnici sada okupiranog dela regiona Luhansk, domognu doma, nije poznato. Rusija nije zainteresovana za njihovu razmenu, rekla je Elena Vysotskaja, zamenica ministra pravde Ukrajine.
„U zemlji ne postoji podela koja je u ovom taboru samo od takozvanog „LPR-a“. Logistički je nepraktično nositi sa prve linije fronta one koji će biti razmenjeni. Zbog toga ostaju na našim biračkim mestima, čekaju razmenu i vraćaju se u Rusiju. Vojsku iz „LPR“ i „DPR“ ne traži Rusija, oni, ako smem da kažem, imaju najnižu potražnju. Rusija apsolutno nije zainteresovana za te ljude, oni to moraju da razumeju i znaju. Ceo svet mora da shvati da je ovo upotreba ljudi u ratu. Ne samo da se bore u najopasnijim oblastima, ima mnogo žrtava, oni se takođe tretiraju kao zatvorenici nedelovanjem. Mislim da ćemo i po završetku rata imati problema da radimo sa ovim ljudima. Svi oni imaju status ratnih zarobljenika.
Olena Vysotska, zamenica ministra pravde Ukrajine, komunicira sa zatvorenicima
Pokazujemo maksimalnu civilizaciju, stvorene uslove iz budžeta koje imamo koje možemo sebi da priuštimo kao ratobornu zemlju. Takvi uslovi ne mogu da se izjednače kao mučenje i ni na koji način se ne mogu uporediti sa onima ukrajinskih heroja u zatočeništvu ili na teritorijama „LPR“ i „DPR“ ili Rusije“, rekla je Olena Vjsotska radiju Svoboda.
Ukrajina u proseku troši 3.000 hrivnija mesečno po ratnom zarobljenicima. Međutim, to je bez uzimanja u obzir nadoknade zaposlenih u tom zatvoru, kapitalnih troškova. Zapravo, ovo je količina koja ide samo na hranu, posteljinu, higijenske proizvode za zatvorenika.
„Uslovi pritvora zatvorenika trebalo bi da budu kao vojni. Ženevska konvencija obavezuje državu koja drži vojsku u zatočeništvu da se hrani zatvorenicima dok hrani svoje oružane snage. Ratni zarobljenik jede kao oficir ukrajinske vojske“, rekla je Olena Vysotska.
Prema navodima vlasti, u Ukrajini postoji na desetine logora u kojima se drže ruski ratni zarobljenici i grupe „LPR“ i „DPR“. Radio Svoboda je zatražio od Društva Crvenog krsta da proceni uslove pritvora ruskih ratnih zarobljenika da li je Ukrajina u skladu sa Ženevskom konvencijom o tretmanu ratnih zarobljenika.
