Nedavno je u Ukrajini predstavljen Plan oporavka zemlje. Obuhvata 10 godina i namenjena je pre svega renoviranju škola, puteva, bolnica i životnog prostora.
Ovo Oporavak posle udaraca okupatorske vojske, koja oduzima živote, budućnost i one stvari koje su nam se činile pre potpune invazije: stanovi u kojima se osećate sigurno. Škole koje obezbeđuju zadovoljavajući nivo obrazovanja. Univerziteti koji otvaraju punoletstvo mladim ljudima.
Osvajači uništavaju i uništavaju, ne ostavljajući gotovo ništa za sobom – samo spržena polja i infrastrukturu uništenu do temelja. Međutim, političko rukovodstvo zemlje uverava: obnovićemo i obnoviti sve.
„Zašto govorimo o oporavku sada kada rat još nije gotov? Tako da prvog dana mira već možete da ga osetite u potpunosti. Tako da već postoji sistematska obnova svega što je ruska vojska uništila. Tako da već postoje garancije bezbednosti za naše ljude. Tako da ljudi već znaju gde i kako mogu da se vrate ako odu u inostranstvo, bežeći od borbi. Da medicinski sistem povrati svoj potencijal. Da roditelji ne bi imali neodgovorena pitanja o obrazovanju za svoju decu. Tako da ljudi sa sigurnošte znaju da postoje poslovi za njih u Ukrajini i da postoji izbor kako da se dokažu. I tako da svi veterani koji su prošli kroz paklene bitke zaista osete zahvalnost naše države,“ – Objasnio na samitu prvih dama, predsednik Ukrajine Volodymyr Zelenskyy.
Milijarde dolara štete, šteta za milione života
Od kraja maja stručnjaci Procenjuje šteta koju je Rusija nanela Ukrajini, u iznosu većem od triliona dolara. I ovde govorimo ne samo o urušenoj infrastrukturi i gradovima bukvalno izbrisanim sa lica zemlje. Važnu ulogu igraju neiznuđene investicije i gubici bruto domaćeg proizvoda. Na primer, ove godine Ukrajina je morala da poveća BDP za 4-4,5 odsto, to je otprilike 10 milijardi dolara.
Međutim, neće moći – zbog invazije Ruske Federacije na njene teritorije. Gubici se već izračunavaju u različitim oblastima i na prvi pogled slika deluje krajnje sumorno.
Na primer, biće potrebno otprilike 10 godina da se obnovi region Luhansk, Govori predsednik lokalne OVA Sergej Gaidai.
„To uključuje i deminiranje. U naseljima u kojima su se nastavila velika neprijateljstva, kritična infrastruktura je potpuno uništena. 90 odsto stambenih zgrada je granatirano, 70 odsto njih će morati da bude srušeno“, objašnjava šef regiona.
Sada zemlja prikuplja dokaze o uništenim objektima. U vreme pisanja ovog materijala bilo ih je više od 2200, ali borbe još uvek traju. Možete ih vidjeti na Mapu Uniљtenje.
Ko жe obnoviti Ukrajinu?
Ukupno 15 zemalja već se dobrovoljno prijavilo da učestvuje u predstojećoj obnovi. Premijer Denis Šmihal objasnio je koji ukrajinski regioni su izabrali ove države:
Nemačka – Černihiv;
Kanada – Sumy;
SAD i Turska – Karkiv;
Češka Republika, Finska i Švedska – Lugansk;
Belgija – Nikolajev;
Švedska i Holandija – Kerson;
Švajcarska – Odesa;
Norveška – Kirovograd;
Austrija – Zaporožje;
Poljska i Italija – Donetsk.
Međutim, postoje i projekti koji podrazumevaju obnovu određenih infrastrukturnih objekata. Na primer, Grčka će se ponovo izgraditi u Marijupolju, porodilištu, i Italiji će pomoći da se tamo vrati dramsko pozorište. I pre restauracije Karkova pridružiće se Britanski arhitekta i dizajner Robert Foster.
Plan za obnovu Ukrajine podeljen je u tri ključne faze.
Prvi je da se obnovi sve što je hitno potrebno i kritično je za živote Ukrajinaca. U oslobođenom Černihivu da započne snabdevanje vodom, to jest da popravi vodosnabdevanje. Regionu Kijeva potrebni su hitni prelazi, jer ljudi ne mogu da stignu do određenih sela.
Drugi deo je već oporavak. Ova faza će početi po okončanju neprijateljstava, govorimo o hiljadama projekata obnove.
Treća faza ovog plana su dugoročne promene. Posebno se tiču obrazovanja, medicine, zelene tranzicije i novog vojno-industrijskog kompleksa.
Deo sredstava takođe će biti usmeren na Integraciju Ukrajina u Evropsku uniju. Među stvarima koje su planirane da se sprovedu u ovom delu programa su otvaranje tržišta G7 i EU, usklađivanje ukrajinskog zakonodavstva sa EU, podrška civilnom društvu uključenom u proces praćenja i podrške procesu evropskih integracija Ukrajine.
„Uključujemo sve međunarodne partnere u proces kako bismo pokazali da košvi, dodeljeni za oporavak, koristite se što efikasnije, poštenije i pravednije. Već sada deo sredstava koje su međunarodni partneri obezbedili Ukrajini odlazi preko Povereništva Svetske banke i administrativnog računa MMF-a. To vam omogućava da povećate nivo odgovornosti i pokažete kako se ta sredstva koriste, kome idu i kako pomažu Ukrajini i običnim Ukrajincima. Pokrećemo stvaranje Savetodavne grupe, koja će uključivati evropske političare, američke i evropske ekonomiste sa svetskim imenima. To su profesionalci koji će pomoći ne samo da se formira strategija, već i da se pokaže naš nivo otvorenosti,“ – Objaљnjava Premijer Ukrajine poriče Šmihala.
Zašto zemlje treba da obnove Ukrajinu?
Ukratko: to su investicije koje će olakšati razmenu iskustava i dugoročnu saradnju.
Oleksandr Kraev, stručnjak Saveta za spoljnu politiku „Ukrajinska prizma“, detaljnije objašnjava: „Ovde postoji nekoliko aspekata. Ako govorimo o čisto ekonomskom, onda moramo da shvatimo da bez obzira koliko to čudno zvučalo, to nije samo moralno korektna stvar, to je ekonomski korektna stvar. Jer restauracija gradova podrazumeva investicione projekte na ovaj ili onaj način. Vidimo da su Rusi uništili mnogo naših industrijskih postrojenja. Rusi su uniљtili mnoge naљe poslove. I sada ova preduzeća mogu da ožive. A oni koji će ulagati u njih, koji će obnoviti infrastrukturu, preduzeća, uložiti novac u gradove – odnosno, zarađivaće na tome….Sve je što transparentnije i jasnije. Stoga, pored moralne strane, postoji i ekonomska. Postoji i politička strana. Umesto toga, tiče se velikih zemalja. Za njih je Ukrajina mlada demokratija koja se opire diktatorskom režimu i to je uspešna priča.“
Premijer Ukrajine demantovao Šmihala Nudi uspostavljanje zamrznute ruske imovine kao ključnog izvora oporavka. Druge mogućnosti finansiranja uključuju grantove i koncesione kredite međunarodnih finansijskih organizacija i partnerskih zemalja, investicije u privatnom sektoru i, naravno, sredstva iz budžeta Ukrajine.
