Nikada ovo nisam naglasio, ali podržavam dekomunikaciju. Međutim, ne u takvom obliku, kada se ulice imena ubica konvencionalno leve ideološke orijentacije nazivaju u čast ubica pravca uslovno desne. Po mom mišljenju, komunistička diktatura je formatirala svest našeg društva na takav način da obični građani Ukrajine ni ne pomišljaju kada razmišljaju u boljševičku koordinacionom sistemu. Mehanička zamena dobre dyeduške Lenjine sa jednako ljubaznim dedom Banderom ne menja svest: Poznajem bivše verne komuniste koji sada radosno pevaju „Naš otac…“ i ne osećam nikakav nesklad. I nedavno sam naišao na veoma karakterističan primer boljševičke matrice u javnom mnjenju, što je dovelo do neumerenih refleksija.
Situacija je sledeća. Kao što znate, od aprila u Ukrajini postoji nulto carinsko odobrenje polovnih automobila. Naša država je oko 30 godina na sve načine ograničavala uvoz jeftinih i kvalitetnih automobila iz Evrope, zbog čega obični građani ili nisu mogli da priušte da kupe automobil, ili su bili prinuđeni da kupe nešto zastarelo i skuplje. Nije iznenađujuće da su takvom prilikom mnogi počeli da traže priliku da uvezu automobil po ceni po kojoj je dostupan Poljacima ili Česima, a onda se odjednom država predomislila i prijavila da će od 1. jula sve biti na starinski način. Naši slavni carinici su odmah usporili tempo prolaska automobila preko granice i hiljade ljudi nije imalo vremena da očisti svoje automobile. Na društvenim mrežama pojavio se video snimak na kojem žene izbeglice jebu pred kamerama, uz objašnjenje da njihove porodice nemaju novca da očiste automobile (troškovi carinjenja mogu da dostignu više od 200 odsto cene automobila) i mole predsednika da besplatno dozvoli carinjenje onima koji su podneli deklaraciju pre 1. jula.
A šta vidimo u komentarima? A ima i tona mržnje. Obični stanovnici Ukrajine, uglavnom zapadne, otvoreno se rugaju ženama. Kao, oh, vi ste barigas, kupite auto tokom rata, bilo bi bolje da date novac oružanim snagama Ukrajine, a gde su vaši ljudi, možda, koji se kriju od vojske? Poljaci nam se smeju da tražimo oružje širom sveta, a sami kupujemo automobile! Uzmi sve od njih i daj napred! I uopšte, odakle novac za izbeglice? Navodno su prikupili pomoć u svim zemljama, obmanuli Evropljane! Sudi im se!
Apsurdnost takvih komentara je prosto van razmera. Zašto izbeglica ne može da ima novca? To što je raketa pogodila vašu kuću ne znači da ne možete imati 1000 evra na bankovnom računu da kupite auto. Međutim, racionalni argumenti ovde ne funkcionišu: nikoga nije briga kako zaista jeste. Ali zašto?..
U takvom toku besmislene mržnje, nešto mi je delovalo veoma, veoma poznato. Negde gde sam ga već video. Setio! Ali to su obični „pamučni“ Rusi koji izlivaju potoke mržnje na Ukrajince. I već sam shvatio odakle rastu noge ovog fenomena.
Očigledno je osobi mnogo lakše da mrzi nekoga ko liči na sebe. U srcu takve mržnje je zavist: kažu, pokušavate da tvrdite da vi (mi) „nemamo pravo“. Prosečan stanovnik siromašne ukrajinske provincije siguran je da je jeftin automobil visokog kvaliteta iz Evrope „džabe“ koji ljudi istog društvenog stratuma sasvim s pravom ne zaslužuju, pa su zato oni koji pokušavaju da zaobiđu to nepisano pravo zapravo prevaranti koji zaslužuju kaznu. A u očima siromašnih Rusa, takvi „prevaranti“ su celo ukrajinsko društvo. Na kraju svega, Ukrajinci su, umesto da sede sa Rusima u korumpiranoj postsovjetoj močvari, osmislili – strah od zamišljanja – da odu u EU i NATO! Zapravo, razumemo da se Rusi ne plaše nijedne EU i NATO: vest o pristupanju Severnoatlantskoj alijansi susedne Finske nije ostavila poseban utisak na njih. Zaљto? Pa, zato љto su Finci stranci. A „khakhly“ su njihov tip, isti sovjetski narod, iz izdubljenih kolektivnih farmi i fabrika, iz Hruščova i mikrodistrita. Kako to da su oni u EU, a mi ćemo ostati ovde?! Ne guraj!
I obratite pažnju: osoba sa ovakvim načinom razmišljanja ne razmišlja o tome da su svi podjednako dobri, već samo o tome da se osigura da su svi podjednako loši. Grubo rečeno, tako da svi mogu da kupe jeftin i kvalitetan automobil kako bi svi mogli da žive na evropskom nivou… Ne! Glavna stvar je da „oni“ ne poиinju da ћive bolje od „ja“. Jer ako se to desi – „ja“ će vam biti neprijatno, moraćete da se potrudite. I da to uradiš oh kako ti to ne želiš!
I to je, po mom mišljenju, jedna od najgorih stvari utkana u našu javnu svest od strane boljševica. Siromaštvo kao znak patriotizma. Svako ko se trudi da živi bolje je neprijatelj omadžbine. To se savršeno uklapa u postsovjetno shvatanje naše istorije, gde su najposebniji likovi obično siromašni (sa izuzetkom vremena Rusije, koja su bila davno). Pa, poseban problem je prikrivanje njihove boljševičke mržnje potrebama ratnog perioda.
Još sam se iznenadio: kako se desilo da tokom godina kolektivizacije i Holodomora seljaci ne mogu da se ujedineza efikasan otpor? Sada razumem. Glavna stvar je da se društvu nametne ideja da država sve radi kako treba, da će trpeti samo „kulaci“, „glitai“, „špekulanti“… Kao što sada ruska propaganda uporno naglašava da ne umiru vojnici od strane Ukrajine, već „militanti“, osim toga, čak ni Oružane snage, ali… „promešao buđ“. Kao, nema šta da se saoseća sa njima. Ali, kao što vidimo, bivši sovjetski narod uspeva da podstiče mržnju prema svojoj vrsti i bez ikakvog napora propagande.
Zato, na kraju, ostaje samo da preporučite čitaocima: ubiti boljševičku mržnju u sebi. Rat će biti dug i iscrpljujući, iskušenje da tražite „neprijatelje“ među Ukrajincima kao što ste vi je preveliko. Ali to uopšte neće pomoći Ukrajini, upravo suprotno. Dekomuniraj svoju svest i baci boljševičku mržnju u smeće.
