Mislim da će među našim čitaocima biti teško pronaći osobu koja nije gledala holivudski film „Baron pištolj“ (Gospodar rata) izvanrednog reditelja Endrjua Nikolasa takođe sa neprevaziđenim Nikolasom Kejdžom u naslovnoj ulozi. Junak koga igra Kejdž je Jurij Orlov, rodom iz Odese, koji svoj kapital zarađuje od trgovine oružjem. A najveće bogatstvo mu je obezbeđeno oružjem iz Ukrajine. Zahvaljujući korumpiranom ukrajinskom generalu Orlovu je, pod izuzetno povoljnim uslovima, uspostavio veliku ilegalnu prodaju jurišnih pušaka kalašnjikova, tenkova, helikoptera itd. iz nekontrolisanih skladišta na teritoriji Ukrajine u prvim godinama svoje Nezavisnosti.
Jurij privlači svog brata narkomana Vitalija u svoj posao. I on, iz zahvalnosti Ukrajini za oružanu zaradu koju pruža, sada izlaže tragove kokaina u obliku mape zemlje korita (naravno, sa Krimom).
Šta je inspirisalo Endrua Nikolu na ukrajinsku temu? Možda skandal iz 2002. o navodnoj prodaji radarskih sistema Kolčuga ili raketnih motora tadašnjem severnokorejskom diktatoru Kim Džong Ilu tadašnjem iračkom diktatoru Sadamu Huseinu. Ispostavilo se da su obe inkriminacije kasnije lažne, ali je talog, kako kažu, ostao. Pa, zato što je, na kraju, bilo mnogo stvarnih tajnih prodaja ukrajinskog oružja, međutim, ne u tako skandaloznim okolnostima. U svakom slučaju, Ukrajina nije uspela da potpuno opere imidž beskrupuloznog prodavca oružja. Mnogi nas još uvek doživljavaju kao prikazane u „Baronu oružju“.
I sada naši klevetnici ponovo pokušavaju da se poigraju sa ovom sramnom slikom. Naravno, govorimo o Kremlju i njegovim sledbenicima. A to je zbog uslovnog „efekta“ HIMARS».
M142 HIMARS (Artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti – visoko pokretni artiljerijski raketni sistem) je, vrlo grubo rečeno, neka vrsta američkog „Grada“, ali mnogo moćniji, precizniji, brži u pretovaru i dalekometniji od sovjetskog MLRS-a. Od prvih dana ruske invazije velikih razmera, Ukrajina je tražila od Sjedinjenih Država, između ostalog, ove HIMARS‘s (govorimo i o sličnim sistemima M270 MLRS I Mars II). I љta viљe, to bolje.
Krajem juna konačno smo ih primili (iako do sada u mnogo manjim količinama nego što smo želeli), početkom jula počeli smo aktivno da ih koristimo u realnim borbenim uslovima. Efekat korišćenja američkog MLRS-a je jednostavno bio neverovatan. Svakog dana, ukrajinski vojnici koji su ovladali američkom paklenom opremom uspeli su da unište više od deset važnih neprijateljskih ciljeva: velika skladišta oružja, skladišta goriva, komandna mesta, sisteme protivdušne odbrane itd. A pošto je većina ovih napada izvedena noću, neverovatan vatromet koji je izbio iznad okupiranih gradova izgledao je posebno impresivno.
Ruski osvajači su gnječili zube besom, ali nisu mogli da se suzdržavaju: ne možete se zaista boriti protiv oružja XXI veka oružjem XXI veka. Tako je Kremlj odlučio da dobije bitku bar na propagandnom frontu. Zvanični portparoli Kremlja pokrenuli su gomilu lažnjaka koji HIMARS‘s su uspešno uništene hrabrim ruskim trupama. Da nisu toliko precizni i da ne pogađaju mnogo metu, da rusko oružje nije ništa gore.
Malo ljudi je poverovalo u ovu poruku van Rusije (a manje veruju u samu Rusiju). Zbog toga je strana imovina morala da se koristi na propagandnom frontu.
Da li u ovoj perspektivi treba razmotriti otvoreno pismo američke kongresmenke ukrajinskog porekla Viktorije Spartz predsedniku Džou Bajdenu? Po mom mišljenju, to je više nego ne. Naravno, bilo je više međustranačke borbe, ona je bila ta koja se srušila u ovoj poruci. Međutim, moramo imati na redu da gospođa Spartz nije samo članica američke Republikanske partije, već čvrsta „Trampistkinja“. Stoga se može pretpostaviti sa velikom verovatnoćom da je, prilikom sastavljanja pisma, prisvala na preporuke svog pokrovitelja Donalda Trampa. Imajući ovo na umu, ne zaboravimo na „ruski skandal“ američkog bivšeg predsednika.
Specijalni savetnik Robert Miler jednom je sproveo detaljnu istragu o Trampovim vezama sa Kremljom. Optužba potom nije podneta zbog nedostatka dokaza, iako sumnja nije odbačena. U svakom slučaju, možemo li očekivati nešto pozitivno od osobe koja je Putina nazvala „dobrim prijateljem“?
Vratimo se Viktoriji Spartz. U pismu, izjavama i intervjuima koji su usledili, iznela je mnoge optužbe protiv ukrajinskih vlasti. Kongresmenka je posebno sugerisala da bi oružje koje je isporučeno Ukrajini moglo da završi u Rusiji, pa čak i u Siriji. Odakle dolaze takve sumnje, nije tako normalno objasnila. Možeš posumnjatio ova informacija dolazi sa određenih ruskih kanala. Kao i zamerke Sparte da je, kažu, ukrajinsko rukovodstvo propalo pregovore sa Rusijom uoči invazije velikih razmera. Mada je jasno da je to potpuna besmislica. Ovde se pojavila sumnja: da li je Kremlj, preko svojih poluga, uticao na Trampa tako da je on, zauzvrat, uticao na Spartzu, preko koje su te poruke bačene u američki informativni prostor?
Međutim, zaista pravedne optužbe kongresmenke odnose se samo na Olega Tatarova, koji, uprkos optužbama za korupciju, ostaje na funkciji zamenika šefa Predsedničkog kabineta, kao i na krivično odlaganje imenovanja šefa Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije. Otut – nema šta da se kritikuje. Međutim, ovo samo još jednom naglašava podmuklost propagandne operacije: izmišljeni se vezuju za stvarne probleme koji takođe muče ukrajinsko društvo. Naročito o nahodanosti oružja (isto HIMARS‘s), koji navodno može nestati u nepoznatom pravcu jer je navodno van kontrole. Mada se u stvari kontroliše i kako, a ovo je dobro poznato u Pentagonu.
Još ilustrativniji primer propagandnog napada na uslovno HIMARSPostao je novinski članak Fajnenšel tajms pod nazivom „NATO i EU izražavaju zabrinutost zbog rizika od krijumčarenja oružja od strane Ukrajine“ (Nato i EU oglasili uzbunu zbog rizika od krijumčarenja oružja u Ukrajini). Još uvek mi nije jasno kako je bilo moguće ugurati tako prljav tekst u uglednu britansku publikaciju po svim standardima. Njeni autori pokušavaju da dokažu da oružje iz zapadne vojne pomoći pada u ruke krijumčara koji ih ilegalno prodaju širom sveta.
U članku nema istraga niti autoritativnih komentara. Sve je izgrađeno na rečima anonimnih izvora. Međutim, čak se ni ti anonimni ljudi nisu usudili sa sigurnošću da kažu, već su samo izrazili svoje pretpostavke i sumnje da, kako kažu, ukrajinska vojska ima priliku da ilegalno trguje oružjem uz vojnu pomoć. Ali da li to zaista rade – ko može da zna. Pa, u filmu „Baron pištolja“, oni rade isto. Pa zašto da ne? To je tako, tekst krši sve zamislive i nezamislive novinarske standarde. A vredi napomenuti i da u početku nije bilo reči „rizik“ u svom naslovu, tek kasnije, nakon žestokih kritika u komentarima, urednici su odlučili da ublaže formulacija.
I tek na kraju članka, da bi se stvorila iluzija ravnoteže, nalazi se komentar zamenice američkog državnog sekretara za međunarodnu bezbednost i kontrolu naoružanja Boni Deniz Dženkins, koja navodi: „Ne sumnjamo u posvećenost ukrajinske vlade odgovarajućoj zaštiti i računovodstvu američkog oružja.“ Kao i savetnik ministra odbrane Ukrajine Jurija Saka, koji uverava: „Informacije da Ukrajina navodno postaje glavni centar krijumčarenja oružja nisu tačne. Takve izjave su date u okviru ruskog informativnog rata kako bi se međunarodni partneri obeshrabrili da snabdevaju Ukrajinu oružjem neophodnim za pobedu.
Ovo nije prvi i, nažalost, nije poslednji članak u zapadnoj štampi. Da li će takve propagandne provokacije uticati na proces snabdevanja Ukrajine oružjem? Još ne. Međutim, da li će oni imati uticaja u budućnosti nije poznato. Umor od Ukrajine mogao bi da se poveća i, shodno tome, podrška zapadnim društvima, pokrivena sopstvenim problemima, može da jenjava. Zato Kijev treba da nauči kako da brzo reaguje na takve napade. Ali definitivno ne bi trebalo da se ponašate kao jedan od zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine, koji je odgovorio Viktoriji Spartz u stilu „budale sama“. Odgovori moraju biti izbalansirani i rezonovani.
A pre toga, neophodno je rešiti stvarne probleme kako bi se takvi kritičari izrušili adutima. Pre svega da se pozabavi Tatarovim i konačno imenuje dugo napaćenog šefa SAPO. Bez rešavanja ovih problema, veoma je teško verovati u političku volju aktuelnih ukrajinskih vlasti da se svom moći bore protiv korupcije.
A borci ruskog (smrtonosnog) informativnog fronta želeli bi da se podsete slogana filma „Baron oružja“: „Glavno pravilo trgovca oružjem je da ne bude upucan iz sopstvene robe“. Иak i ako je ovaj proizvod propaganda.
