Svaki „hladni“ rat uvek ima šansu da se razvije u „vruć“ rat, bar delimično. Moskva je tokom Prvog hladnog rata godinama akumulirala ogromne zalihe oružja za rat protiv celog sveta. I sada ga koristi tokom invazije na Ukrajinu.
Hladni rat je poиeo 1946. Sovjetski Savez se tada pripremao za rat protiv kapitalista. Do svog kolapsa 45 godina, SSSR je bio angažovan samo na činjenici da je „kljucao tančiki“, jer je odbrambena industrija bila jedini sektor sovjetske industrije koji nije bio pogođen deficitom. I posle propasti „zle imperije“, njen naslednik Rusija je nastavila da se naoružava, posebno aktivno – posle 2008.
Od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim i započela rat u Donbasu, oponašajući separatiste, odnosi između Zapada i Kremlja su se pogoršali. Rešenost Moskve da nastavi spor sa Vašingtonom dodala je Kina, čija se moć znatno povećala. Imperijalne ambicije Moskve, uz ideološku podršku Pekinga, rezultirale su globalnom borbom „demokratija protiv autokratije“, koju su neki već nazvali Drugim hladnim ratom. Ipak, vredi napomenuti da Prva prehlada još nije došla do svog logičnog zaključka, pa je rano govoriti o početku Drugog.
Na kraju svega, na našemžalost, konačni razlaz između Moskve i zapadne civilizacije uopšte nije počeo novim Hladnim ratom, već „vrelom“ invazijom na Ukrajinu. Sada imamo situaciju da je praktično svo oružje koje Moskva priprema od 1946.
Pored toga, tokom ovog uslovno „međuratnog“ perioda, Rusija je godinama povećavala potrošnju na vojsku, to je znači da je nastavila da priprema svoju vojsku za rat sa svima. A do 2022. godine, Rusija je već vodila lokalne ratove u novijoj istoriji: od Moldavije ili Gruzije do već pomenute invazije u Ukrajini 2014. ili operacija u Siriji. Međutim, neobičnost rata 2022. je da u njemu Rusija koristi svoj puni potencijal, osim nuklearnog oružja.
To je, naime, Ukrajina koja se opire vojsci, koja je trebalo da se bori sa celim Zapadom, planirala da zapleni celu Evropu u slučaju sukoba velikih razmera. U razmerama, to bi se moglo uporediti sa da je NATO neočekivano objavio rat konvencionalnoj Australiji. Stoga nije iznenađujuće da je Kijevu potrebna pomoć Zapada u ovom ratu.
Rezultat ovog rata u svakom slučaju biće uništenje skoro svih oružja zemalja Varšavskog pakta tokom Prvog hladnog rata. Njeni ostaci u zemljama istočne Evrope već ponestaju, a sama Rusija je za četiri meseca izgubila ogromnu količinu sovjetske opreme i nastavlja da čuva skladišta.
To je, to je taj rat koji će konačno okončati Prvi hladni rat, a sudbina određuje da treba da se završi na granicama Ukrajine. Istovremeno, ishod rata će odrediti sa kojim snagama i oružjem će strane ući u Drugi hladni rat.
Ako demokratski svet ne želi novi „Varšavski pakt“ umesto uslovnog Teherana, onda bi trebalo da poveća tempo snabdevanja oružjem za nas. Kako bi ukrajinska vojska bila u stanju da radikalno uništi ofanzivni resurs Rusije, da je učini nesposobnom za rat u budućnosti ne samo protiv kolektivnog Zapada, već i protiv Ukrajine.
