24. februar je dan kada je sport konačno prestao da bude „van politike“. Međunarodne sportske organizacije počele su da uvode sankcije protiv sportista agresorske zemlje Rusije i njenog saveznika Belorusije – da zabrane učešće sportista i timova na međunarodnim turnirima i liše ih prava na održavanje takvih takmičenja. Ministarstva sporta 35 zemalja Zahtevaju još oštrije mere – obustavljanje članstva Ruskih Federacija i sindikata u međunarodnim institucijama, lišavanje položaja Rusa u međunarodnim sportskim federacijama i zabrana ruskim TV kanalima da emituju međunarodna takmičenja. Ruski narativ o „sportu izvan politike“ takođe opovrgavaju i sami ruski sportisti – koji ili tiho ćute, ignorišući činjenicu rata, ili ga otvoreno podržavaju, kao, na primer, klizačica Jevgenij Pjuščenko ili gimnastičarka Alina Kabaeva.
Naravno, bilo je i takvih međunarodnih sportskih organizacija koje i dalje pokušavaju da podele ruske sportiste i rusku vojsku na različite košare. Na primer, WTA novčano kažnjen organizatori Vimbldona za više od milion evra zbog odluke da se u maju u Grinslamu spreče teniseri iz Rusije i Belorusije. Pored toga, i pre početka WTA i ATP takmičenja Saopštila o lišavanja Vimbldona rangiranju bodova, optužujući turnir za „diskriminaciju“.
Ali uprkos takvim nesrećnim i sramnim slučajevima, većina sportske zajednice i dalje stoji uz Ukrajinu, a naši sportisti nastavljaju da nastupaju na međunarodnim takmičenjima, podsećajući svet na rat u Ukrajini. Priprema za turnire nije lak zadatak za njih kako sa moralne, tako i sa fizičke tačke gledišta. Često morate da trenirate u inostranstvu, jer su Rusi oduzeli priliku da to urade kod kuće. Tako je atletičar andrij Protsenko, koji je nedavno osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u skoku u vis, proveo 40 dana u okupaciji u regionu Kerson.
U posebno teškoj situaciji bio je ukrajinski fudbal. Nacionalni šampionati su zaustavljeni, legionari (i ne samo) su počeli da napuštaju klubove, neki timovi su izgubili infrastrukturu zbog granatiranja, a neki od njih su potpuno prestali da postoje. Lviv „Karpati“ je ostao bez 13 igrača, ali se ekipa već priprema za novu sezonu sa novajlijama.
saznali smo kako ekipa iz Lviva prolazi kroz rat i ukrajinski fudbal uopšte, kao i kakvi su izgledi za sledeću fudbalsku sezonu.
Zbogom Legionari
Na početku ruske potpune invazije na ukrajinski fudbal, došlo je do pauze treći mesec. Prve zvanične utakmice trebalo je da počnu 26. februara – tada bi ukrajinska Premijer liga počela drugo kolo. U Ligi 1 i Ligi dva pauza je bila još duža, a poslednji mečevi odigrani su krajem novembra, a drugo kolo trebalo je da počne krajem marta.
Zbog rata, nacionalni šampionati su završeni pre roka, iz međunarodnih takmičenja – Lige šampiona i Konferencijske lige – Dinamo, Šakhtar i Zorija su poleteli na jesen, to jest igrači ukrajinskih klubova su dugo ostali bez redovnog treninga igranja. Za igrače nacionalnog tima ostala je šansa da učestvuju u zvaničnim utakmicama: plej-of selekcija za Svetsko prvenstvo 2022. odložena je za početak juna. Zbog toga je ukrajinska reprezentacija stala na korak od učešća na Mundijalu, izgubivši od Velsa, posle čega su Ukrajinci odigrali još tri meča Lige nacija. Zbog rata, domaće utakmice su morale da se održavaju u poljskom Lodzu.
Vrhunski klubovi Dinamo i Šakhtar uspeli su da odu u inostranstvo (što je izazvalo određeno nezadovoljstvo i nerazumevanje u profesionalnim krugovima), gde su počeli da drže humanitarne mečeve. Međutim, to ih nije spasilo gubitka igrača. Zbog rata, FIFA je u martu uvela posebno pravilo o transferu koje omogućava legionarima da suspenduju ugovore sa ukrajinskim klubovima i promene timove usred sezone. Od tada, Šakhtar je, naročito, napustio Dodo, Alan Patrik, Markos Antonio, Dejvid Neres, Fernando, Manor Solomon. Međutim, Donetsk je na ovim transferima zaradio 48 miliona evra. Istovremeno, drugi ukrajinski klubovi morali su nekako da opstanu u Ukrajini, a nisu svi uspeli.
„Sada nije bitno da li ste fudbaler ili ne. Svi smo mi Ukrajinci“
Početak potpune invazije pronašao je glavni tim Lviva „Karpatija“ na sastanku u Turskoj. Kako nam kaže direktor marketinga kluba, Andrej Belous, svi igrači su pohrlili kući, ali je bilo teško organizovati ga logistički odjednom: nije bilo jasno gde leteti, kako preći granicu. Zbog toga je neko vreme reprezentacija bila u Turskoj, posle čega se vratila u Ukrajinu. Sa nekim igračima čije su porodice bile u inostranstvu ili koji su imali ponude da nastave karijeru u drugim zemljama, ugovori nisu obnovljeni.
Generalno, „Karpaty“ Levo 13 igrača – golmani Maksim Kučinski, Nazar-Stefan Sas i Ivan Siletski, odbrambeni igrači Volodymyr Zvezdenyi, Oleksandr Matkobozhyk, Oleksandr Dudarenko, Serhiy Siminin, Andriy Markovych i Ivan Tsiupa, igrači sredine terena Igor Semenina, Ilija Povaliy i Anatoliy Titunin, kao i napred Jevhen Budnik.
„Prvih nekoliko nedelja ili čak meseci došlo je do pauze, svi su se na ovaj ili onaj način fokusirali na volontiranje i pomaganje vojsci – od kuvanja za raseljena lica do evakuacije ljudi i prevoza vojske, za šta su, posebno, koristili klupski autobus. Vozač „Karpata“ Nikolaj Belousov krenuo je da se bori. Nastavljamo saradnju sa određenim vojnim jedinicama, pomoć oko alata, opreme, odeće, opreme, raznih potrošnih. Prerano je govoriti o svemu ovome detaljnije, jer rat još uvek teиe. Sada nije bitno da li ste fudbaler ili ne. Svi smo mi Ukrajinci, a na prvom mestu je zaštita interesa naše države“, ističe Andrij Bilous.
Kasnije se klub fokusirao na pomaganje deci koja su u strukturi kluba, na primer, pružila je priliku timu Lviv Profesionalnog koledža sporta da ode u Poljsku na dva meseca i tamo trenira i studira. Kada joj je dozvoljeno da nastavi rad sportskih škola, u drugoj polovini aprila, Škola sporta za mlade Karpati uvela je besplatne treninge za raseljenu decu. Prema rečima direktora škole Andrija Šandora, većina njih – njih oko 40 – od te dece bila je angažovana u „Karpatima“ do sredine maja: tada je odliv počeo, jer su se neki od migranata vratili kući, na primer, u region Kijeva.
„Tu su deca iz regiona Luhansk, Sumy, Kharkiv. Pored toga, 85-90 odsto dece koja su bila angažovana pre rata sada je ponovo angažovano. Prihvatamo sve od 2005. do 2017. godine, i to ne samo interno raseljena lica. Sada organizujemo, posebno, regrutovanje devojčica i dečaka rođenih u 2010-2017. Sve detalje o treningu možete dobiti od Bogdana Peleka telefonom 067 713 98 43 inča– kaže nam Andrij Šandor.
Kako nam dodaje predsednik Karpatija Stepan Jurčišin, klub je takođe dozvolio igračima drugih timova koji nisu mogli da igraju kod kuće zbog rata, na primer, Oleksiju Hučuljaku iz Dnipro-1, Orestu Kuziku iz Čornomoretsa, Juriju Tlumaku iz Zorije. Ukupno govorimo o 10-12 ljudi.
Po povratku sa sastanka, fudbaleri glavnog karpati tima učestvovali su u treniranju dece, a kasnije su počeli da drže humanitarne utakmice i u drugim gradovima, uglavnom u regionu Lviva sa lokalnim timovima. „S jedne strane, ona omogućava državi da bude korisna u ovom trenutku, sa druge – da ne gubi formu“, ističe Andrij Bilous. Pored toga, humanitarne utakmice održavaju veterani kluba koji imaju svoju nevladinu organizaciju.
Ilustrativni trenutak za ukrajinski fudbal
I Premijer liga i Profesionalna fudbalska liga odlučile su da započnu novi šampionski žreb. Po Reиi Ministar omladine i sporta Vadym Huttsait, upl bi trebalo da počne 23. Krajem avgusta – početkom septembra počeće takmičenja u Prvoj i Drugoj ligi. Međutim, tačan format i učesnici takmičenja još uvek nisu poznati. Proceduru organizovanja i održavanja takmičenja po vanrednom stanju zajednički razvijaju Fudbalski savez Ukrajine, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo privrede, Nacionalna policija, Državna služba za vanredne situacije i vojne administracije. Mečevi će definitivno biti održani bez gledalaca, a prestaće tokom vazdušnih alarma. Skloništa moraju biti opremljena u blizini stadiona.
U prvoj polovini jula FK Karpati Lviv počeo je pripreme za novu sezonu – za svoje nastupe u Prvoj ligi. S obzirom na to da su u vreme početka potpune invazije na Rusiju Lavovi bili na prvom mestu Grupe A Druge lige, klub je ispunio svoj plan najavljen pre godinu dana. Umesto izgubljenih 13 igrača Karpatija, već su potpisali centralnog odbrambenog igrača Dmitrij MakhnevGolman Dmitrij FastovTraje zaključivanje ugovora sa još šest igrača. Prema rečima Stepana Jurčišina, za glavni tim igraće i igrači Lviv Profesionalnog koledža sporta U-17.
Rat je uticao na planove kluba: tempo izgradnje baze u blizini Bartatova se smanjio, otvaranje navijačke radnje odloženo je na neodređeno vreme, a plate su smanjene za 50 odsto. Međutim, Karpati i dalje postoji i igra, za razliku od brojnih drugih ukrajinskih fudbalskih klubova.
Mariupol i Černihivova Desna suspendovani su iz UPL- a. Cela infrastruktura Mariupola je ozbiljna Oštećen ili uništen od strane ruskih trupa, tim je izgubio sve izvore komercijalnih prihoda. Stadion i baza „Desna“ Rusi takođe Bombardovali. Njihova mesta u prvenstvu trebalo bi da zauzmu Metalista i Krivbas. I sledeće sezone nedostajaće „Agrobiznis“ (Volochysk, Khmelnytsky region), Kramatorsk (Region Donetsk), „Olimpik“ (Donetsk), «Podillya» (Khmelnytsky), «Uzhorod» iz Prve lige i još desetak predstavnika Druge lige.
Kako nam kaže portparol PFL Anatolij Jangol, još uvek nije jasno ko će igrati u Prvoj i Drugoj ligi i kako tačno.
„Ne mogu ništa da kažem o učesnicima, jer moraju da nam pošalju zvanična pisma u vezi sa učešćem, a prerano je govoriti o tome. Za sada se održavaju radni sastanci i razgovori sa predstavnicima klubova o ZUM-u. Čekamo bezbednosni protokol iz Kabineta ministara da razumemo uslove u kojima se se mi našli. Sredinom avgusta planirana je PFL konferencija na kojoj će biti saopštena pravila prvenstva, učesnici, format“, kaže on.
U toj neizvesnosti, u kojoj je cela Ukrajina od 24. februara, klubovi pokušavaju da ostanu optimistični. Andrij Bilous i Stepan Jurčišin veruju da je sada ilustrativan trenutak za ukrajinski fudbal. „Broj legionara u ukrajinskim klubovima će se smanjiti i biće prilike da ukrajinski fudbaleri pokažu svoj nivo“, kaže Andrij Bilous. „I ili će naš fudbal igrati sa novim bojama zahvaljujući mladim ljudima, ili će se dugo savijati.“
Materijal je nastao uz asistenciju nevladine organizacije „Lviv Media Forum“ u okviru projekta „LMF podrška mreži novinara“.
