Dobrotvorna fondacija Razom za Ukrajinu osnovana u SAD pomaže Ukrajincima više od 8 godina: vojsci, interno raseljenim licima, lekarima. Od početka potpune invazije, broj donatora organizacije povećan je više od 30 puta. To su uglavnom Amerikanci sa ukrajinskim korenima, ali ima mnogo ljudi koji žele da pomognu, a da nemaju nikakvu vezanost za Ukrajinu.
razgovarali smo sa predsednicom Fondacije Dorom Homejak i izvršnom direktorkom organizacije Evelinom Kurilets o specifičnostima prikupljanja donacija u inostranstvu, motivaciji stranaca da pomognu Ukrajincima i kako se rad fondacije promenio od 24. februara.
Vaša organizacija je jedna od najvećih koja pomaže Ukrajincima tokom rata. Moћete li nam, molim vas, reжi ko su svi ovi ljudi? Ko pomaћe, ko donira novac?
Dora Hrčak: Ljudi koji sprovode razne projekte i koji nam doniraju novac su zapravo veoma obični ljudi iz celog sveta, uglavnom iz Amerike, oni su ljudi različitih profesija i porekla, različitih uzrasta. Većina njih ima neku vrstu porodičnih veza sa Ukrajinom.
Dora Hamster zajedno sa svojim timom promoviše Ukrajinu u Americi i prikuplja milione donacija
Do 24. februara imali smo oko 4000 donatora. A od 24. februara do danas ima više od 130.000 donatora. A ovo su različiti ljudi koji daju i 5 i milion dolara. A ponekad ne samo da doniraju novac, već i sami organizuju razna prikupljanja sredstava – koncerte, predavanja itd. Njihova motivacija je da podrže Ukrajinu, razumeju da je ono što se ovde dešava nepravedno.
Evelina Kurilets: Ljudi sa ukrajinskim korenima i dalje se identifikuju sa Ukrajinom, ta veza postoji, uprkos činjenici da su otišli da žive u Americi pre mnogo godina ili čak generacija. Oni osećaju unutrašnju potrebu da se pridruže pobedi, uspehu Ukrajine. Moramo razumeti da ljudi nisu zauvek odlazili u inostranstvo: to su bili jevrejski pogromi, ratovi i druge užasne stvari. Tako da su sada osetili jaku potrebu da se pridruže pobedi.
Amerikanci rade zajedno sa Ukrajincima u skladištima gde se sortira humanitarna pomoć
Dora Hrčak: Čak i oni Amerikanci koji uopšte nemaju veze sa Ukrajinom, vide da su ljudi živeli mirno, mirno, i neko je odjednom došao i uništio sve. Ljudi vide hrabrost Ukrajinaca koji se bore za određene vrednosti, za demokratiju, za priliku da snose odgovornost za svoje živote. Mnogi ljudi prvi put otkriju svoju Ukrajinu. Zato nam je važno da se ljudi zainteresuje za Ukrajinu i da razumemo da ovde ima mnogo fantastičnih stvari koje bi trebalo da se nauče od Ukrajinaca.
Na početku rata u Ukrajini došlo je do snažnog procvata volontiranja. A sada ukrajinski dobrotvori kažu da postoji snažan pad, uključujući i količinu donacija koje su se smanjile. Da li i vi primećujete takvu tendenciju?
Dora Hrčak: Imali smo mnogo prihoda u prvim nedeljama, a sada više nije tako. Ali nisam iznenadjen da stvari sada opadaju. Zato što se ovaj nivo ne može posmatrati i ne želim da ga se pridržavam.
A zašto ti to ne želiš?
Dora Hrčak: Zato što smo mi ljudi, a ovo je maraton i moramo da budemo zdravi, punopravni ljudi psihički i fizički i da imamo izdržljivost. Moramo da reagujemo duže vreme.
Evelina Kurilets: Ako govorimo o Ukrajini, čini mi se da kada je počeo rat punih razmera, kada su gradovi bombardovani, ljudi su bili paralizovani i nisu znali šta da rade. Shvatili su da imaju neku vrstu finansijskog jastuka, i da mogu nekako da pomognu. Sada mnogi ljudi rade u volonterskim centrima, u skladištima, i pomažu suštinski. Pored toga, recesija je razumljiva jer se broj porodica štedi.
A ako govorimo za ljude iz inostranstva, onda imamo tim koji se zalaže da stalno govori o interesima Ukrajine, o tome šta je potrebno, da ovo nije rat između Ukrajine i Rusije, već rat između vrednosti, principa, ideja, kakvo društvo i država treba da budu.
Dora Hrčak: Ako ljudi prvi put otvore svoju Ukrajinu, onda moraju da čuju glasove direktno iz Ukrajine. Potrebno je da emocionalno shvate šta znači sedeti ovde u divnim okolnostima, piti čaj i znati da sirena sada može da zuji – i onda će možda doći kraj. Nekako, ljudima u Americi treba pokazati šta se ovde dešava. I da ako Amerikanci nisu potpuno svesni svojih vrednosti, Ukrajina im to danas pokazuje.
I kako su se aktivnosti organizacije promenile od početka invazije u punom obimu? Koje iznose ste uspeli da privučete i koje projekte sprovodite?
Evelina Kurilets: Razmere okupljanja do 24. februara i sada su dva različita sveta. Sada smo uspeli da prikupimo 57 miliona dolara, od čega je 37 miliona već potrošeno na taktičku, bolničku medicinu, komunikacije, UAV. Sada razumemo da postoji ogroman psihološki teret kod ljudi, pa smo otvorili centre za psihološku podršku – ljudi mogu da dođu, upoznaju se sa psihologom, razgovaraju.
Evelina Kurilets zajedno sa delom tima u magacinu u Lvivu
Sprovodimo projekat „Toy Drive“ – on podržava decu koja su izgubila roditelje ili su njihovi roditelji teško povređeni tokom rata. A istovremeno, ne možemo reći da je ovo veoma velika podrška. To su školski pribor, topla odeća, obuća – to jest minimalno kako se deca ne bi osećala napušteno.
Pored toga, nastavljamo da realizujemo i druge projekte. Kada je počeo rat, organizovali smo izvoz dece iz SMA u inostranstvo – iz toga smo počeli da pomažemo ljudima da odu u inostranstvo. Kada su ovu decu izvade, počeli su da šalju drugu decu, starije i bolesne ljude, našim autobusima.
A da pomognemo vojsci?
Evelina Kurilets: Mnogo volimo naše vojnike i to nisu samo reči. Imamo veteranski projekat, koji deluje dugi niz godina i ima primarni cilj – integraciju vojske u miran život. Razumemo da je važno ne samo smiriti se ili dati savet. Dajemo im novu profesiju, posebno IT. I ovo nije samo obuka sa naprednim specijalistima, mi ih onda zapošljavamo da rade. Drugi projekat je zajednički projekat sa Hawrylyshyn fondacijom, mi plaćamo obuku veterana na univerzitetima u zemlji.
Dora stalno govori da „Zajedno“ koncentrišu razne projekte, ljude same po sebi, i ideju da „Zajedno“ imaju drugačije lice – dajemo podršku jednoj osobi u pravo vreme, a onda osoba stvara druge podrške za sebe i tako se uzdiže i može da pomogne drugima.
Kako sada konkretno moћemo da pomognemo vojsci? Ovo je taktička medicina, komunikacija, oprema – i mi to konstantno radimo.
Dora Hrčak: Dajemo vojnim zalihama i znanju da spasimo ћivote. Ne možemo da nosimo oružje, to se radi na državnom nivou. Ali mi takođe pokušavamo da pomognemo ovde uključivanjem našeg advokatskog tima. Mi pričamo, informišemo o potrebama Ukrajine u Vašingtonu, razgovaramo sa ljudima koji donose odluke o tome koliko novca treba izdvojiti, za šta ih izdvojiti. Objašnjavamo senatorima zašto je Ukrajina važna na njihovim biračkim mestima. Svi naši donatori su birači i takođe radimo sa njima na širenju reči o značaju suverene, prosperitetne Ukrajine. I tako jedan pomaћe drugom.
Istovremeno, nastavljamo da gradimo i realizujemo naše projekte. Našu organizaciju stvaraju ljudi koji su veoma različiti, ali oni žele da Ukrajina postoji i veruju da ova zemlja ima mnogo toga dobrog da uloži u svetsku zajednicu.
Još uvek znam da imaš školu vožnje u UAV- u.
Evelina Kurilets: Od kritičnog je značaja za nas da znamo da kada bespilotna letelica uđe u vojnu jedinicu, to neće naškoditi. Razumemo da bespilotne letelice, poput automobila, mogu da žive jedan dan, ili mogu da postoje šest meseci. Nemamo uticaja na to, ali možemo da se pobrinemo da bespilotna letelica koju predamo vojnoj jedinici ne naškodi.
Zbog toga smo prvi put počeli da testiramo ljude na mogućnost kontrole bespilotnih letelica i shvatili da ima dosta ljudi koji, nažalost, i ne poznaju osnove i ponudili im obuku. Sada je pretvorena u dve faze. Prvo smo snimili teorijski deo kursa i operateri imaju priliku da ga slušaju na Obrazovnoj platformi Prometej. Nakon toga, sprovodimo praktičnu nastavu – operateri idu u malim grupama na posebna mesta, dajemo veliki broj kvadkoptera, instruktori ih obučavaju.
Komuniciraš sa drugim dobrotvornim fondacijamaondami: „Vrati se živ,“ «Prajtula fondacija»? Da li postoji takva saradnja velikih fondova?
Evelina Kurilets: Razlikujemo se od „Fondacije Prytula“ i „Vrati se živ“, prvo, u mestu gde se kolekcija sprovodi. Oni su i dalje više orijentisani ka Ukrajincima. Drugo, s obzirom da nas je stvorila američka fondacija, postoji niša koju smo zauzeli. Mi ne nosimo Bajraktare, ne donosimo oruћje, termalne slike i tako dalje. Međutim, zauzeli smo još jedan neophodan segment, uglavnom taktičku medicinu i komunikacije, i tako uklonili teret iz ukrajinskih velikih fondova.
Jedan od pravaca kompanije je promocija i zalaganje interesa Ukrajine u SAD
Tu su manja sredstva – „Zdravi“, „Pacijenti Ukrajine“, „Hawrylyshyn Foundation“, „BUR“, sa kojima godinama imamo prijateljske odnose i sarađujemo, imamo zajedničku logistiku, skladišta.
Dora Hrčak: Već dugi niz godina konvergiramo sa drugim organizacijama na konkretnim projektima. I stvarno mi se tako sviрa. Ako možemo da sprovedemo nešto kul zajedno, hajde da se okupimo i uradimo to. I delotvorniji je. I ne trčimo da budemo prvi, ali postoji takva konstruktivna konkurencija – to je neka vrsta fondacije koja je pokrenula kul prikupljanje sredstava mislimo – zašto ne uzmemo njihovu ideju i uradimo tako nešto? I tako postoji razmena ideja.
Kako možete da pomognete, kako da se pridružite Ukrajini?
Evelina Kurilets: Imamo dosta posla sa regionima – dajemo bespovratna sredstva manjim organizacijama na terenu koje već kupuju komplete za hranu, hemikalije za domaćinstvo ili nam na neki drugi način pomažu. Stoga, svako ko želi da se pridruži regionima može jednostavno da nas kontaktira i pita sa kakvim organizacijama radimo – tamo su im uvek potrebne ruke. A ako imate psihološko obrazovanje, radili ste sa decom, možete voditi neke grupne časove ili master časove – kontaktirajte naše centre, ovo je takođe dragoceno.
Dora Hrčak: U Nju Džersiju nam prilazi mnogo ljudi koji kažu da žele da rade u skladištu, da nešto sortiraju. Ali postoji određena količina posla i to neće biti dovoljno za sve, ali postoji mnogo drugih načina da pomognete: možete organizovati prikupljanje sredstava, možete deliti lične priče – to takođe pomaže u stvarnosti. Neophodno je da ljudi znaju da su Ukrajinci drugačiji i zbog toga su lične priče sada veoma važne.
Evelina Kurilets: Među volonterima koji nam se pridružuju, ima veoma različitih ljudi: neko zna da crta, neko lepo priča, neko fotografiše. Imamo zamenike regionalnog saveta koji pakuju kutije, nose automobile. Niko ne bi pomislio da će se tako različiti ljudi ujediniti na ovaj način.
A ove male lokalne organizacije sa kojima radite, da li ih nekako proveravate? Zato što povremeno imamo epizode kada određeni dobrotvori zarađuju od pomoći, preprodaju humanitarca itd.
Evelina Kurilets: Što se tiče prezasićenja, imamo gravuru naše opreme. Stoga se takve situacije ne pojavljuju. A što se tiče provere, imamo ceo sistem, grant tim koji prihvata prijave u određenom obliku. Definišemo kriterijume, verifikujemo organizacije koje dobijaju bespovratna sredstva od nas. Na primer, to mora biti legalno registrovano lice. Shvatili smo i da ne želimo da radimo sa novostvorenim organizacijama, jer su to rizici. Zato mora postojati određena istorija aktivnosti.
Dora Hrčak: I uopšte, naš pristup od prvih dana je takav da proveravamo ljude akcijama. Uradite jednu malu specifičnu stvar zajedno i onda vidite kako će se saradnja odvijati. I ne dajemo ogromne sume odjednom. Prvo probamo neku malu saradnju u test modu, ako sve isradi, onda radimo na tome. I mislim da je ovaj pristup jedan od razloga da kada se desila potpuna invazija, moћemo brzo da reagujemo. Zato što imamo sopstvenu mrežu ljudi i projekata.
Sve fotografije NVO Razom za Ukrajinu
Materijal je nastao uz asistenciju nevladine organizacije „Lviv Media Forum“ u okviru projekta „LMF podrška mreži novinara“
