Čak i diktatorskim režimima tokom rata treba podrška naroda. Putin ima podršku Rusa, ne tako veliku kao što crtaju ruski sociolozi, ali jeste i to je značajno. Lukašenko nema podršku Belorusa u ratu protiv Ukrajine. Stoga su potrebne akcije koje bi motivisale Beloruse da podrže rat.
Odbrambena obaveštajna služba Oružanih snaga Ukrajine je 24. juna izvestila da na teritoriji Republike Belorusije (u daljem tekstu – Republika Belorusija) Ruska Federacija planira da digne u vazduh stambenu zgradu. U noći 25. juna ruski strateški bombarderi ušli su u vazdušni prostor Republike Belorusije i granatirala teritoriju Ukrajine. Ispaljene su i rakete „Iskander“. Odmah su se na mreži pojavili pozivi da se pogodi beloruska teritorija, a sami Belorusi su optuženi za sve akcije Lukašenka. Zauzvrat, Belorusi su počeli da krive Ukrajince, tako da postoji sukob naroda, koji zapravo ne postoji. Na taj način je pokrenuta provokacija, koja bi Lukašenku dala priliku da uđe u rat i ne dobije nerede u zemlji.
Često zaboravljamo da smo mi objekti trajnog informacionog rata. Neprijatelj konstantno sprovodi informacije i psihološke operacije protiv nas, koje pojačava granatiranjem. Ali moramo da naučimo da odbacimo emocije i uključimo razio.
********
Oktobar 2019 – 67% Ukrajinaca (u daljem tekstu Sociološka grupa „Rejting“) ima pozitivan stav prema Lukašenku; Avgust 2020 – april 2021 – hiljade hapšenja, stotine nestalih i desetine mučena Beloruskinja, ali 45 odnosno 44 odsto Ukrajinaca ima pozitivan stav prema Lukašenku; Januar 2022 – 29 odsto Ukrajinaca i dalje ima pozitivnu ocenu diktatora.
Imamo pristup medijima, možemo da slušamo i čujemo beloruske opozicionce, možemo da procenimo krvavu diktaturu u komšiluku. Ali većina to ne želi. U junu 2022. optužujemo Beloruse (rezimirajući) za granatiranje Ukrajine, stavljajući znak jednak između Lukašenka i Beloruskinja. I potpuno zaboravljamo da Rusi pucaju, a Belorusija je zapravo zauzeta.
Scientia est potentia
Rusi ne znaju ništa o Ukrajincima, pa su njihova predviđanja o skorom ratu i podršci stanovništvu propala. Ali takođe ne znamo ništa o stanovnicima Rusije. Sve nacionalnosti svodimo na koncept „Ruski“ i pokušavamo nešto da predvidimo i procenimo. Situacija je ista i sa Belorusima. Ne znamo apsolutno ništa o zemlji Belorusiji, njenim stanovnicima, situaciji u regionima.
Nikada nismo imali zasebnu studiju tih zemalja i situacije u toj zemlji. Nema analitike ili bar dovoljno novinarskih materijala. Život sa mitovima o „bratskim narodima“ negativno je uticao na nas. Procena situacije kroz sovjetsko pamćenje i slike sa TV-a i YouTube ne omogućuje da se vidi realna situacija u zemljama.
Pojednostaviti
Mi vrlo jednostavno doživljavamo sisteme moći u tim zemljama i odnos ljudi prema njima. Paradoksalno zvuči, ali Rusija je slobodnija zemlja od Belorusije, a činjenica da se neki Belorusi protežu na istok može se razumeti. Iz nekog razloga, uvek smo verovali da je režim u Belorusiji tako lagan autoritarizam, koji je osmišljen tako da kvalitativno organizuje sve državne procese. A podrška IT sfere uopšte pokazala je progresivnost vlasti. Ipak, to je prevara, kao i iluzionista. Dok smo ometeni živopisnim postupcima, potpuno različite stvari se zaista dešavaju.
U Rusiji, ceo sistem vlasti počiva na tri stuba: snagama bezbednosti, oligarsima, visokim zvaničnicima. Takođe je neophodno posebno uzeti u obzir situaciju u regionima. Postoji ravnoteža i borba za uticaj. To ne negira činjenicu da je režim u Rusiji izgrađen oko diktatora, krvav je i predstavlja pretnju za Ukrajinu i svet.
U Belorusiji se sistem moći gradi na potpunoj kontroli snaga bezbednosti. Ljudi su nestali već dve decenije. Svako ko se ne slaћe je odmah uklonjen. Dok su se u Rusiji i visoki zvaničnici i oligarsi protivili jačanju snaga bezbednosti, jer je to smanjilo njihov uticaj, onda nema ko da govori u Republici Belorusiji. Oni samo sve više „stežu orahe“.
Besmisleno je stavljati zahteve beloruskoj opoziciji, počevši od ukrajinske situacije 2013. Sve što je imalo bar nagoveštaj protivljenja je tamo uništeno. Imali smo stranke, lidere, aktiviste i civilno društvo.
Belorusi su se više od godinu dana borili za svoju slobodu, a šta smo mi uradili da pomognemo? Niљta! Pomaganje IT stručnjacima koji su se preselili u Lviv ili Kijev nije od pomoći. Mi kao država smo flertovali sa Lukašenkom. Neki mediji, aktivisti i lideri mišljenja smatrali su da su protesti „ruka Kremlja“, a Lukašenko je bio jedan od onih koje ukrajinci najviše podržavaju.
Generalizacija i odgovornost
Ako govorimo o odgovornosti za rat i smrt Ukrajinaca, onda je to, bez dileme, ne samo Putin i sistem vlasti u Rusiji, već i Rusi. Možda ima dosta pažnje na ovu generalizaciju, ali generalno je ispravna i neophodna u vreme rata do UKkišovi i građani EU, „za koje nije sve tako jednostavno“, jasno su definisali svoje stavove.
Međutim, generalizacije o Beloruskinjama ne bi trebalo da funkcionišu. Moramo razumeti da je 2020. godine došlo do krvave zaplene vlasti od strane diktatora Lukašenka. Čak ni Putin nije dozvolio sebi ono što je Bacca uradio: sistem u Rusiji ima više ravnoteže i protivljenja. U Republici Belorusiji postoji krvavi diktatorski režim koji cilja Beloruse koji ne samo da su protiv toga, već se i potencijalno protive ili utiču na druge.
Od koga da ocenjuje društvo?
Društvo i zemlja su uvek poznati i povezani sa njegovim aktivnim delom. Čak i ako su nekoliko ljudi, ali su prepoznatljivi i aktivni, onda će se preko njih formirati mišljenje o drugima. Nema „dobrih Rusa“ tokom ove faze rata, jer je aktivni deo ruskog društva podržavao akcije vlasti, pobegao iz zemlje ili ćutao. I oni su bili ti koji su ostavili utisak drugih, onih koji ćute.
Isto važi i za Ukrajince u poslednjih 9 godina. Aktivnost uslovnih 10 odsto društva dovela nas je do kandidature za članstvo u EU, preko njih Evropa i svet vide Ukrajinu. Za sada, sve izgleda logiиno. Međutim, kada je reč o Beloruskinjama i Belorusiji, ta logika se kvari u Ukrajini. Aktivni deo beloruskog društva koji se borio protiv diktatora nalazi se u zatvorima ili je pobegao iz zemlje. Međutim, pozicija Beloruskinja je ocenjena ponašanjem onih koji nisu imali poziciju 2020/21 i plaše se da sada progovore protiv diktatora.
To se odnosi i na odgovornost ukrajinskog naroda. Ako su svi Belorusi odgovorni za Lukašenkove postupke, onda moramo biti odgovorni i za činjenicu da su poslednje dve godine ukrajinske vlasti sarađivale sa diktatorom i finansirale ga kupovinom nosača energije (baš kao što to sada rade Nemačka, Francuska, Mađarska, ignorišući naše pozive). Takođe, ranije smo bili među onima koji su legalizovali Lukašenka kao lidera kada je Minsk postao centar pregovora između Ukrajine i Rusije.
Moramo sami da odlučimo o svemu
Moramo razumeti da samo naša pozicija ne postoji. A rat u Ukrajini je, pre svega, naš problem i moramo da ga rešimo. Pozicija kada krivimo sve za sve ne funkcioniše. Ne daje rezultat i neжe dati. Pronalaženje saveznika i formiranje saveza su važni. Stoga, što se tiče Belorusa, treba da napravimo njihovu opoziciju i aktivne ljude saveznicima, a ne da generalizujemo ili počnemo da ih delimo na dobro i loše. Ovo je njihova zemlja, trebalo bi da je izgrade, ali moramo da pomognemo da se uništi diktator. Zato što je ovo naš komšija, i neophodno je da bude adekvatan.
Sada nema potrebe generalizovati Beloruse i diktatora Lukašenka. Moramo da razmislimo kako da pomognemo opoziciji, koordiniramo akcije, pripremimo snage otpora, izvršimo ekonomski pritisak, pružimo pomoć onima koji su spremni da protestuju, čak i da finansiramo otpor. Možda će zvučati glasno, ali sudbina Belorusije i Belorusa je sada u našim rukama.
Nema potrebe meriti opoziciju i spremnost da se borimo u Belorusiji na Tikhanovskoj, za koju imamo lošu reputaciju. To je kao da procenjujete ukrajinsku opoziciju 2013. godine kao Jatsenjukovo lice. Pored nje, desetine hiljada aktivnih i spremnih Belorusa napustilo je zemlju. Novi lider može da izađe i sa fronta rusko-ukrajinskog rata i iz kabineta u Silicijumskoj dolini. Međutim, na njihovom protivljenju i mišljenju lideri treba da rade na tome.
Pomoć Beloruskinjama
Od prvih dana sledeće faze rata, Belorusi su počeli da nam pomažu. Oni su zaista uništili železničku infrastrukturu kako bi zakomplikovali kretanje ruskih trupa, a to nisu izolovani slučajevi. Otišli su da se bore za Belorusiju u ruskom ratu protiv Ukrajine, pridružili su se informacionom ratu.
Vredi napomenuti da je rat između Belorusa i Rusa oko Ukrajine veoma drugačiji. Belorusi se bore za Ukrajinu još od Euromaidana i bore se za nas od prvih dana rata. Ovde ih nema na desetine, čak ni stotine. Oni zaista umiru za Ukrajinu jer razumeju da je to šansa za njihovu državu.
Granatiranje Ukrajine sprovode Rusi sa privremeno okupirane teritorije Belorusije. Ne krivimo stanovnike Kersona za granatiranje Mikolaiva. Ista je situacija. Samo okupacija Republike Belorusije odigrala se polako i tiho.
Ukrajinska propaganda
I malo o nedostatku „dobrih Rusa“. Društvo i svi vrhunski govornici kažu da ih nema. Ali istovremeno, imamo Legiju „Sloboda Rusije“, koja uključuje Ruse i bori se za Ukrajinu protiv Rusije. Pa, ko su oni? Imamo petog predsednika Ukrajine koga brani ruski advokat pred ukrajinskim sudom. Pa, ko je on? Reći ćete izuzetak koji potvrđuje pravilo. Ali nešto previše takvih izuzetaka se skuplja. Zato moramo da otkrijemo šta radimo i zašto.
Uz dužno poštovanje prema našim specijalnim službama, ali Legija „Sloboda Rusije“, koju čine Rusi, više je element informisanja i psihološkog rada. Da, ima onih koji se aktivno bore i čak su umrli za Ukrajinu, ali refnova fotografisanja Legije „Sloboda Rusije“ su IPSO, a uloga je beznačajna. Međutim, bilo je o njima da su u poslednje dve nedelje počeli mnogo da pišu i distribuiraju fotografije i video snimke na društvenim mrežama. A zašto ne o Beloruskinjama koje se zaista bore od 2014.
P. S. Važno je naglasiti da je to vizija situacije u Republici Belorusiji i Rusiji od strane Ukrajinca. Bez stalnog biti u kontekstu, teško je razumeti sve zamršenosti procesa, posebno u pogledu Beloruskinja. Međutim, trendovi i procesi postaju jasniji ako proučavate i analizirate susede, umesto da čitate tumačenja u Telegram kanalima.
