Klasična ukrajinska politika okončana je 24. Kada oružje malo splasne, problemi Volodymyra Zelenskyyja će izaći iz dubina. I politički sporovi će se vratiti, ali bez stranaka koje podržavaju Kremlj. Vladimir Fesenko, ukrajinski politikolog, direktor Penta centra za političke studije, govori o tome u intervjuu za Belsat. Intervju je intervjuisao Mihal Kacevič.
– Ako pogledate sa strane, možete videti Volodymyr Zelenskyi i nikog drugog. Gde je neљla ukrajinska politika?
– Posle 24. februara (početka ruske agresije), završena je klasična ukrajinska politika. Kako mi to znamo: haotični, puni konflikata koji ne dovode do promena. Bio je to specifičan ukrajinski pluralizam koji je bio neshvatljiv spoljnom posmatraču i izazvao frustraciju i utisak da se svi budalasto bore jedni protiv drugih. E, to nije sluиaj. Rat je ujedinio politiиku klasu. Pojavio se zajednički neprijatelj, sporovi su se stišali, a političari su se konsolidovali. To nije bio slučaj tokom Maidana (Revolucija dostojanstva), što je i sam bio akutni politički sukob.
To nije bio slučaj 2014. godine, kada je počeo rat u Donbasu. Na kraju sve, čak i tada smo imali nesuglasice i međusobne optužbe. Danas su sukobi koji su pratili ukrajinsku politiku otišli duboko u ilegalu. Dve važne, ali jednostavne tehničke tačke su pomogle. Prvo, nedostatak televizijskog izveštavanja o sastancima Verkhovne Rada. Sednice se odvija glatko, a da se članovi parlamenta ne razmeću pred kamerama, bez sve te teatralnosti. Drugo, na televiziji ne postoji ili samo nekoliko informativnih programa na koje su pozvani političari. Zbog rata, sukobi su nestali iz javnog prostora. I, naravno, Ukrajinci imaju nešto potpuno drugačije na umu, jednostavno ne žele da čuju za ratove političara.
– Međutim, pre nekoliko dana pojavio se deo „stare“ politike kada je Petro Porošenko pokušao da napusti Ukrajinu. Bila je blokirana na granici sa Poljskom, a pojavile su se međusobne optužbe između opozicionog lidera i energetskog tabora. Pogledajmo dublje ovo političko podzemlje. Da li nešto tinja ovde?
– Naravno. Politika i sukobi su otišli u ilegalu, ne vidimo ih, ali jesu. Takva je situacija i sa Petrom Porošenkom, koji je optužio Volodymyra Zelenskog za planove progona opozicije. Bilo je „curenja informacija“ iz istrage o slučaju Viktora Medvedčuka, koji je navodno govorio o Porošenkovoj korupciji. Nedavno smo videli određeni relaps starih predratnih sukoba. Poznati novinar koji je izveštavao o aktivnostima vojske Jurij Butušov optužio je Marijanu Bezuhlu, poslaricu vladajuće sluge stranke Narod, za otkrivanje poverljivih informacija. Postoji nekoliko tako malih pukotina u monolitu nacionalnog jedinstva, i biće ih još.
Posle tri meseca rata već je došlo do pada prvih jakih emocija straha, euforije, umora. To je prirodno. Jedinstvo neće biti večno, ali ono što smatram najvažnijom političkom promenom u ratnim vremenima je nestanak takozvanog proručnog logora. Ovaj faktor u ukrajinskoj politici postao je istorija. Neki od najtežih političara u tom pravcu su pobegli, a od onih koji su ostali, čak i političari kao što su Oleksandr Vilkul ili gradonačelnici Odese i Karkiva, koji su povezani bar kao nezapadni, čvrsto stoje na strani Ukrajine. Mislim da će deo biračkog tela proruske stranke u budućnosti osvojiti Zelenski, a neki će ići na nove političke projekte koji će se pojaviti.
– Trenutno predsednik ima punu podršku Ukrajinaca. Mogu li ti sukobi, koji još uvek spavaju duboko negde, da naškode Zelenskom?
Zelenski je zaslužio poverenje i podršku. Prvo, on je voрa drћavu koja je u ratu. Drugo, pokazao je ličnu hrabrost. Nije pobegao, sve vreme je sa ljudima. Treće, fenomenalno je sposoban da pokaže emocije, upravlja emocijama nacije, usmeri ih. Njegov „PR rad“, grubo rečeno, jedan je od ključnih faktora u ovom ratu. Podrška predsedniku dostigla je 90 procenata u martu. To se nije desilo nijednom političaru u istoriji Ukrajine. Međutim, on će se nesumnjivo suočiti sa ozbiljnim problemima kada se rat stiša. Verujem da je fleksibilan čovek i da će moći da se prilagodi. Međutim, prelazak sa „režima rata“ na „posleratni režim“, obnova zemlje biće teška. Nema sumnje da nas očekuju veliki socijalni i ekonomski problemi. Već postoji nestašica benzina, soli i druge robe.
Doći će do inflacije, devalvacije hrivnije i drugih problema. Negativne emocije povezane sa ovim će se zgusnuti nad nekim. Oni trenutno pogađaju pojedinačne političare iz predsednikovog tima. Na primer, Danylo Getmantsev, predsednik odbora za poresku politiku u parlamentu, jedan od važnih finansijskih savetnika u timu, nedavno je oštro kritikovan. Zelenskyi.
Ne sumnjam da će posle nekog vremena Zelenski izgubiti deo podrške, ali će ostati dominantna ličnost na političkoj sceni. On će takođe napraviti „skok napred“ i, na primer, obnoviti svoj tim. Međutim, stekao sam utisak da mu je bilo veoma teško da se reši ljudi koji su ga verno podržavali u kriznim vremenima. Na primer, oni koji su sada sa njim tokom rata. Zelenski жe ih braniti.
– Zelenski je mnogo rizikovao odlaskom na razgovore sa Rusijom o predaji Azovstala, poslednjeg dela Marijupolja, koji je dugo bio branjen. Zar ga ovaj potez ne bi povredio?
– Po tom pitanju su iznošene razne kritike, ali je važno da ih je javno izneo ne sam Azovski puk, već uglavnom opozicija povezana sa Porošenkom. Komanda „Azova“, na kraju, bila je uključena u pregovore sa Rusijom. Gubitak Marijupolja je gorka priča za Ukrajince, izazvala je nevericu, ali je ne bih precenio. U Ukrajini postoji razumevanje da drugačije nije moglo biti. Ovo donekle podseća na gubitak aerodroma Donetsk 2015. godine, koji se takođe dugo branio. Ovde je skala, naravno, veća. Ako Rusi razbiju ovu reč i počnu da osuđuju ili čak ubijaju ratne zarobljenike, onda će to, naravno, naškoditi Zelenskom.
– Vidite li danas nekoga ko bi mogao da bude korisnik mogućeg budućeg pada popularnosti predsednika? Ko će biti njen glavni konkurent?
– Takva osoba je, naravno, najjači opozicioni političar: Petro Porošenko. Jedino što Porošenko gubi tlo pod nogama u poslednje vreme.
On ima svoje gvozdeno biračko telo, sopstvenu stranku i novac, tako da će moći da se takmiči sa Zelenskim. Međutim, on ima jednu manu: on je poznati političar. Rat će dovesti do preispitivanja ukrajinske politike. Postojaće potražnja za novim ljudima koji nisu povezani sa starim „predratnim“ svetom. Naravno, Zelenski će dominirati, ali on je već povezan sa borbama i izrastao je u ratnog predsednika. Biće pridošlica. Možda iz vojne zajednice. Na primer, veoma popularan, iako nije u potpunosti prepoznatljiv, je načelnik Generalštaba Valerij Zalužni. Znam da pored njega ima političkih savetnika, a on je u poslednje vreme sve aktivniji u medijima. Ko zna da li жe nekako uжi u politiku. Deo biračkog tela osetiće sve veću potrebu za snažnim liderom koji će preuzeti obnovu zemlje, na primer, u novom premijeru koji će biti neka vrsta ukrajinskog Adenauera ili Erharda (kancelari Zapadne Nemačke iz posleratnog perioda).
A oligarsi? Hoжe li se vratiti u igru?
– Trenutno su oligarsi fokusirani na spasavanje svog bogatstva. Zato što ih gube kosmičkom brzinom. Pogledajte Rinata Ahmetova, koji je izgubio čeličane u Marijupolju. Uoči rata, oligarsi su prigušili svoj sukob sa predsednikom i generalno podržavali Ukrajinu. Iako su neki čudno nestali, na primer, Igor Kolomoisky. Nejasno je šta rade. Posle rata, oni će biti angažovani na obnovi svojih imanja. To жe im biti prioritet.
Oni će pokušati da povrate politički uticaj u zavisnosti od ekonomske situacije. Neжe biti lako. Biće neusaglašenosti, na primer, u vezi sa medijima. Sada većinu TV kanala kontroliše vlada, koja je stvorila takozvani „Zajednički kanal“. Ali posle rata, oligarsi će želeti da vrate svoje medije, a administracija nije spremna da ih preda. Zelenskiy će se verovatno vratiti anti-oligarhičarskoj retorici. Nove političke snage koje će se pojaviti takođe bi mogle da budu oštro anti-oligarhične.
– Da li je moguće razmišljati o izborima, na primer o ranim, ako se situacija na frontu smiri?
– Činjenica je da sve zavisi od rata. Prema zakonu, izbori ne mogu da se održe po vanrednom nit. Politički, Zelenski će doneti odluku o takvom koraku, a znam da se on u svom okruženju razmatra tek kada se situacija na frontu popravi. To jest, kada će biti moguće pogurati Ruse, vratiti bar deo izgubljene teritorije. Prema mnogim analizama, ako to uspe, onda ne do kraja godine. Kada ima uspeha, onda će mu možda pomisliti da iskoristi veliku podršku dok je tako. Ako je situacija na frontu loša, to je tako, rat se pretvara u debilnu poziciju na trenutnoj liniji, Zelenski će naravno odlučiti da ne pravi nikakve izbore. Jer će se raspoloženje pogoršati i on će morati da se fokusira na spasavanje situacije.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljeno na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, novogodišnji poklon za Rusiju, da li da se razgovara o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Polityków ukraiskich jednoczy wojna i prezydent
