Ukrajina uživo diskutuje o temi objavljene Cnn „tri scenarija“, prema kojima tok rata može dalje da se razvija. Prvo: Rusija će postepeno zapleniti nove teritorije. Drugi pretpostavlja da će rat ući u nestabilnu, pozicionu fazu. Treće: Rusija će biti zadovoljna rezultatima i tražiće diplomatsko odobrenje za izlaz iz neprijateljstava. Niko od njih nije pobedio Ukrajinu. Niko ne uzima u obzir moguće širenje neprijateljstava prema drugim zemljama ili bilo kakva druga iznenađenja.
Ovo nije prvi pokušaj da se izračuna dalji razvoj događaja. Slični pesimistički scenariji za Ukrajinu početkom juna u svom tekstu u Brdo već je to izrazio američki profesor međunarodnih odnosa Endrju Lejtam. Za veću ubedljivost svojih zaključaka, profesor je naveo metod čuvenog detektiva Šerloka Holmsa sa citatom iz knjige „Znak četvorke“: „Odbacite sve nemoguće, ono što ostaje, i biće odgovor, ma koliko to neverovatno izgledalo“. Stoga Lejtam ultimatumski ne priznaje da se događaji mogu razvijati po drugom scenariju koji on nije predvideo, a poraz Ruske Federacije treba odbaciti kao nemoguć.
Šerlok Holms je izmišljen lik, ali njegov autor Ser Artur Konan Dojl je potpuno istorijska i stvarna ličnost. Bio je čuveni Rozikručijanac, pa je zato priori krenuo od potpuno različitih aksioma: od biblijskih „Putevi Gospodnji su neshvatljivi“ ili, kako ljudi kažu, „Čovek puca, a Bog nosi metke“.
Ispostavilo se da je autor knjiga o čuvenom detektivu iz Ulice Bejker, za razliku od književnog junaka, verovao da se događaji ne razvijaju u skladu sa unapred određenom logičko-pozitivističkom putanjom. U suprotnom, bez uzimanja u obzir faktora fatale I sila veliиanstvenost, tok događaja mogao bi da se prepiše stotinama godina koje dolaze. Ista priča se više puta pokazala suprotno. Tako čuveni istoričar Timoti Snajder smatra da, sa stanovišta istorije, pobeda Ukrajine nad Rusijom ne bi bila iznenađenje, i podseća da je poslednjih decenija često manja država osvojila veću na bojnom polju.
U vreme kada se čovečanstvo suočava sa izazovima istorijskih, ako ne i egzistencijalnih razmera, interesovanje za tumačenje događaja i razumevanje sveta iz dublje, duhovne perspektive prirodno se povećava. I danas su predviđanja astrologa i numerologa veoma popularna, iako se ispostavilo da je većina njih kvarljiva.
U danu Konana Dojla – Belle Époque – i u periodu između dva svetska rata, zapadne elite su bile zahvaćene istančanim interesovanjem za okultna, mistična i teosofska učenja, duhovne seance itd. Možda, nije iznenađujuće da je možda najbolja literatura na ovu temu napisana u ovom periodu, a među autorima – naša zemljakinja, poreklom iz Dniproa, Olena Blavatska, poznata je širom sveta.
Fascinacija elita nezemaljskošću nastala je, naravno, mnogo pre XIX veka: prema dostupnim istorijskim dokazima, više od 2000 godina pre Hrista na kineskom dvoru, državni astrolozi Hee i Ho bili su okupirani na zvaničnim pozicijama; U srednjem veku, kraljica Elizabeta nisam napravio nijedan korak bez konsultacija sa njenim dvorom astrologom, slavnim dr. Od Džona Dia. Napoleon Bonaparta se okrenuo benediktinskim monahom Pjeru Le Klerku za astrološki savet.
Zaplena ruskih moćnih elita misticizmom uopšte nije poznavala granice. Mnogo toga je napisano o neverovatnom uticaju Grigorija Raspućina na kraljevsku porodicu i samog cara Nikolaja II. Međutim, Raspućin je najpoznatiji, ali daleko od jedinog soothsayera, koji je „osušen“ u Carskom Selu. Navodno, u Rusiji u to vreme nije bilo takve budale, koja ne bi bila prihvaćena na carski dvor sa počastima, votkom i užinom. Slabovidi Matrona Bosonipella, biskup Hermogenes, Crne stotine hijeromonk Iliodor, bezručni gunđajući invalid Mitya Kolyaba i mnogi drugi – svi su vrteli kraljevsku porodicu i rusku politiku kako su hteli. Međutim, posebno poštovanje među kraljevskim supružnicima i državnim ministrima uživale su, naravno, evropske poznate ličnosti, poput austrijskog chiromante Karla Perena ili autoritativnog francuskog okuliste Papusa (Gerard Ancoss). On je vodio sednice kako bi prizvao duh cara Aleksandra III i savetovao Nikolasa II da zadavi ustanak. Prema podacima dostupnim iz mnogih izvora, Papius je upozorio protiv fatalnog uticaja Raspućina, a takođe je prorečena katastrofa Kuće Romanova posle sopstvene smrti.
Čini se da dolaskom boljševica od zaplene misticizma u vreme socijalističkog materijalizma, nije trebalo da ostane nikakav trag. Međutim, postoje dokazi o uticaju koji je staljin navodno izvršila od strane „gatare Kremlja“ Natalije Lvove. Uloga čuvenog „mentaliste“ Volfa Mesinga pod Kremljom još uvek nije u potpunosti razjašnjena, a ceo SSSR je govorio o konsultacijama vrha politbiroa u iscelitelju Juna od početka osamdesetih godina prošlog veka.
Putinova Rusija je izrešetana vozom za okultno, zajedno sa samim predsednikom. ROC za sada podržava rat protiv Ukrajine i osvešćava balističke rakete. Prema podacima dostupnim u štampi, pravoslavnom mesijanizmu, te podatke o „Moskva je treći Rim“ u Uši pažljivo stavljaju evroazijski filozof Aleksandar Dugin, publicista Aleksandar Prokhanov i Putinov blizak prijatelj Jurij Kovalčuk. „Oslobađanje ovog rata prate mističari, historiozičari, vidovnjaci, sveštenici“, piše Prokhanov u svojim kolumnama, tradicionalno punom velike moći i populizma.
Putin je 2017. godine, tokom „prave linije“, citirao knjigu pisca naučne fantastike Pelevina o magiji brojeva. Sada, sve češće u svojim govorima, isprepleten pretnjama atomskim oružjem, citira Bibliju. Ranije je Putin već obećao da će „otići u raj kao mučenik“. Drugi moskovski političari najvišeg ešalona nisu daleko iza njega. Na primer, Dmitrij Medvedev se nedavno izdvojio izjavom o „konjanicima Apokalipse koji su već na putu“.
Occultizam i šamanizam su izgleda zarobili sve grane ruske vlade i biznisa. Prema izvorima, pomama za primenom pravoslavnih svetaca na mošti već izgleda nevino usred sve veće popularnosti u ruskoj prestonici meksičkom kultu Santa Muerte. Pod nesumljivim okolnostima, mnogi ruski oligarsi su već umrli. Jedan od poslednjih slučajeva je smrt bivšeg naftnog magnata Aleksandra Subbotina od bizarne „žablje terapije“ u podrumu šamana u blizini Moskve. Sam Putin, prema pisanju štampe, zajedno sa ministrom odbrane Šojguom takođe ne prezire šamanske rituale: štampa je izveštavala o Putinovom hobiju da se okupa iz krvi kuvanih rogova mladih jelena.
Neki posmatrači veruju da je brutalni rat koji je Putin oslobodio protiv Ukrajine diktiran ne toliko geopolitičkim interesima koliko njegovom rastućom sklonosti ka mesijanizmu protiv pozadine progresivnih bolesti i razmišljanja o memento mori.
Prema istoričaru Juriju Felštinskom, u istoriji postoji zacementiranje sopstvenog imena, što je važnije od jahti, palata ili ljudskih žrtvovanja. Stoga se može pretpostaviti da ni broj poginulih u ratu ni ekonomski gubici ne igraju nikakvu ulogu u donošenju odluka u Kremlju. A za automatski ulazak u istoriju, to može biti dovoljno da pritisnete dugme „crveno“ za lansiranje strateškog atomskog oružja. I postoji spremnost da se to uradi. „Nećemo se hvaliti, koristićemo ga ako je potrebno.“ Sve naše odluke po tom pitanju su donete“, zapretio je Putin u aprilu.
Čak i pri izboru simbola ovog rata – Z I V – slova koja nisu u ruskoj azbuci, mnogi čitaju maskotu. Postoji mnogo verzija, ukljuиujuжi i okultni znaиaj, o ovome. Umesto toga, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije zvanično se „odreklo“ misteriozne simbolike Z ja V, navodeći da ti znaci nisu čak ni „zvanični vojni simboli“. Kako su onda uљli u opticaj?
Uzimajući u obzir Opsednutost Putina i Co.-a misticizmom, logično bi bilo pretpostaviti da i izbor simbolike i izbor čak i datuma napada na Ukrajinu nisu slučajni. Poznato je da je ruski napad velikih razmera počeo 24.2.2022. godine. Međutim, sekretar NSDC Oleksij Danilov i još nekoliko ukrajinskih izvora naveli su da je zapravo napad bio planiran za noć 22.2.22, a u poslednjem trenutku, iz ovog ili onog razloga, Rusi su bili primorani da pomere invaziju na dva dana. Uzgred, datum ruske invazije na Gruziju je 8,8,08.
Ako nastavimo od činjenice da se Kremlj zaista vodi donošenjem odluka daleko od (ili ne samo) racionalnim rezonovanja i logikom, a takođe se u velikoj meri fokusira na okultne uticaje i mesijanizam, onda tendencija izbora „svetih“ datuma i upotrebe amajlija simbolike može ukazivati na neizvesnost u sopstvenoj pobedi, koja se manifestuje u stalnoj potrazi za pokroviteljstvom „viših sila“.
Na kraju svega, Rusija nije izuzetak. Iz istorije se zna o opsednutosti misticizmom nacista. Članovi tajnog društva Ahnenerbe otišao sa ekspedicijama na Tibet u potrazi za Šambhalom, a svastika je izabrana kao simbol dobre sreće i pokroviteljstva drevnih „arijskih predaka“. Sličnosti između Hitlerove Nemačke i Putinove Rusije su upadljive, kaže istoričar Timoti Snajder. Ali svastika nije pomogla nacistima, „preci“ su odbili pokroviteljstvo nacista.
Čini se da se za tu „neshvatljivost puteva“ istorije i početka novih previranja u Rusiji strahuje ni manje ni više nego moćni uzorci zapadnog oružja. Nacistički Rajh je trebalo da traje hiljadu godina, i savio se za nekoliko. Janukovič i „regionalni“ za Euromaidan ozbiljno su se pripremali za drugi mandat i dug ostanak na vlasti. Janukovičev režim se srušio za nekoliko meseci. U dramatičnim danima avgusta 1991. godine, autor ovih redova sopstvenim očima u Moskvi posmatrao je munjevit pad „zlog carstva“. Propast SSSR-a trajala je tri dana i još nekoliko mesecima da bi se zakonski konsolidovala nova realnost.
Vredno je toga da je samo nekoliko posmatrača i analitičara predvidelo propast sovjetske diktature u to vreme. Većina propisanih scenarija nekako je obezbeđena za očuvanje SSSR-a u jednom ili drugom obliku. „Najvažniji, definišući neuspeh CIA je [це] nemogućnost da se predvidi propast Sovjetskog Saveza“, napisala je ona 24. The Washington Post.
Stoga današnje „scenarije“, čak i ako su napisani po metodama Šerloka Holmsa, uopšte ne treba uzimati na lakoveran način. Ponekad čak i kamenčić na putu može da promeni tok istorije.
