„Kada je počeo rat, nažalost, niko nije verovao u nas, svi obaveštajci su verovali da ćemo trajati tri, pet, sedam dana, neki su davali deset dana. Najviše od svega, jedna od obaveštajnih službi dala je – dvadeset jedan dan, ali to već uključuje teritoriju grada Leva“, rekao je Oleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, u intervjuu za Ukrinform.
Zašto su obaveštajne agencije pogrešile i nisu mogle da procene situaciju i predvide tok događaja? Niko nije uzeo u obzir pravo mišljenje Ukrajinaca, naš odnos prema situaciji, spremnost na borbu. Generalno smo bili otpisani kao društvo.
Edition The Washington Post Jedan od njenih nedavnih tekstova izvestio je da američke obaveštajne agencije već istražuju zašto su se preračunale. Pored toga, oni analiziraju efektivnost takvih kriterijuma ocenjivanja kao „sposobnost borbe“ i „volju za borbom“. Ta dva faktora su greškom protumačena od strane stranih specijalnih službi, posebno FSB- a.
Kada čujemo frazu „inteligencija radi“, onda se odmah stvaraju slike u bioskopu. Ali u ћivotu nije onako kako smo prikazani na ekranu. Izviđač uzima 80-90% svih informacija iz otvorenih izvora i čita istu stvar kao i svako od nas. Kul izviđač je onaj koji je u stanju da brzo i efikasno analizira informacije, tumači podatke i pronalazi odnose uzroka i posledica. Zato, na primer, podaci britanske obaveštajne službe koje trenutno objavljuju često izazivaju smeh među Ukrajincima. Pošto vidimo i te informacije, već znamo razvoj događaja, uticaj na njih određenih činjenica.
Samo deo informacija se dobija pomoću drugih metoda i iz zatvorenih izvora. Niko nema dokument sa odgovorima na sva pitanja i probleme, pošto je pronašao koji, znate i razumete sve. Stoga, razumevanje zemlje i situacije u njemu često zavisi od toga kako obaveštajci odgovorni za to tumače podatke.
Zbog toga se ispostavilo da su podaci FSB-a koje su prikupili o Ukrajini netačni. Ako pročitate podatke koje je presrela Odbrambena obaveštajna služba Ukrajine u vezi sa brojem vojnika, njihovom podrškom, lokacijom i borbenom sposobnošću, Rusi su ocenili inicijalne snage ukrajinske vojske prilično dobro. Napravili su grešku u taktici Ukrajinaca i našoj sposobnosti da se borimo, što je za njih bio neuspeh.
Ipak, glavni fokus ruskog rukovodstva i dalje je bio na podršci ukrajinskog stanovništva. Rusija je verovala i verovatno i dalje veruje da u našoj zemlji „regioni žive odvojeno od kijevskih vlasti“. A ako grubo sagledate situaciju u Ukrajini, onda je ova teza potpuno tačna. Međutim, postoji više stvari… Decentralizacija, reforma administrativne strukture i samouprave dali su veća ovlašćenja regionima, ali nikako nisu značili da se ljudi protive centralnoj vladi. Sve konfrontacije koje su postojale između centralne vlasti i lokalne samouprave nisu ništa drugo do politika. Decentralizacija ne samo da nije uzdrmala sistem vlasti u Ukrajini, već je, naprotiv, ojačala svoj temelj i dala ljudima osećaj odgovornosti za svoju zajednicu. Nekoliko lidera zajednice i desetak poslanika je izdalo i otišlo na stranu okupatora. Ovo je veoma mali procenat, s obzirom na teritoriju gde su Rusi otišli.
Često su izvor informacija za strane obaveštajne službe naše javne ličnosti, aktivisti ili novinari. Ne, oni nisu stanovnici stranih obaveštajnih službi. Učestvuju na raznim konferencijama i događajima, gde procenjuju situaciju u Ukrajini. Sva ta mišljenja se prikupljaju, analiziraju i na njima proizilaskira percepcija događaja unutar zemlje od strane Ukrajinaca. Međutim, u Ukrajini postoji nedostatak visokokvalitetne analitike. U mnogim slučajevima, analitika takođe pokazuje subjektivno rasuđivanje autora. A ocenu situacije u zemlji bez pominjanja političkih opredeljenja teško je ispuniti čak i među onim ljudima koji viču o novinarskim standardima i nepristrasnom odnosu prema različitim strankama.
Na primer, izjave jedne stranke o obustavi svih raketnih programa u ovim obaveštajnim službama pretvorile su se u pogoršanje procene borbene sposobnosti Oružanih snaga Ukrajine. Ali, zapravo, imamo 13 potonulih brodova/čamaca, među kojima je krstarica „Moskva“ uništena raketama Neptun, koje navodno nisu proizvedene.
Rat na papiru se mnogo razlikuje od stvarnosti. Zapadne obaveštajne službe su verovale da Rusija brzo okupira Ukrajinu i da će početi konfrontacija između regularne vojske i partizana. Oni su previše verovali u brojnosti i nisu mogli da predvide konfrontaciju između dve regularne vojske. Svako ima problem kada procenjuje postupke drugog kroz prizmu sopstvenog iskustva i sopstvene obrasce ponašanja. Klasni obaveštajac treba da procenjuje podatke bez nametanja sopstvenog iskustva ili svog znanja o organizaciji službe u agencijama za sprovođenje zakona u svojoj zemlji. Ali, sudeći po procenama ruske vojske, strani obaveštajci su napravili grešku – procenjivali su sve podatke koje su dostavili Rusi, uzimajući u obzir iskustvo svoje zemlje. Niko nije dozvolio da 30% deklarisani broj aviona ne može biti podignut u nebo, jer su u lošem uslov da preostali nemaju dovoljan broj obučenih pilota. I tako se potencijalna dominacija na nebu pretvara samo u prednost. Isto važi i za drugo oružje. Ili činjenica da se „po državi“ i „na listi“ borbeno-taktičke grupe Rusa mogu razlikovati za 200-300 boraca. Preterano bukvalan pristup proceni moći ruske vojske iskrivio je konačne rezultate.
Zapadne zemlje veoma slabo razumeju ukrajinski identitet i nisu u stanju da nas razlikuju kao zaseban narod svojom istorijom, tradicijom i društvenom strukturom. Za zapadne obaveštajne službe i diplomate, mi smo bivša sovjetska republika koja je na njihovom polju uticaja. Poslednji ovi nekada jednog od najuticajnijih ljudi na svetu, bivšeg američkog državnog sekretara Henrija Kisindžera, da treba da udubimo teritorije u korist Rusije, samo to potvrđuju. On je, kao „arhitekta“ kratkoročnog ublažavanja vojno-političke konfrontacije SSSR-a sa zemljama Zapada (za koje je dobio Nobelovu nagradu za mir 1973), jasno pokazao u zatočeništvu u kojem je Zapad u zabludi. Još uvek razmišljaju u kategorijama dvadesetog veka. A Kisindžer nije deda koji je izrazio samo svoje stanovište, on je izrazio ono o čemu Zapad misli ali ne govori o tome. Kada ne vidite zemlju i narod kao odvojene identitete, vi ih ocenjujete kao deo Rusije. To nije dozvolilo obaveštajnim podacima da kvalitativno pristupe proučavanju ukrajinske situacije.
Ukrajinski političari i mnoge javne ličnosti su odraz naroda, a često su i daleko od najbolje strane. Ipak, to je najbolji deo društva koji se manifestuje u kriznim vremenima. Dakle, u trenutnom ratu, ona se aktivno suprotstavlja neprijatelju. Tek sada počinjemo da se proučavamo kao zaseban narod, ocenjivani ne izjavama političara, već postupcima. Dakle, mislim da će sada u svakoj obaveštajnoj službi biti ljudi odgovorni za prikupljanje i analizu podataka o Ukrajini, a ne samo o regionu koji se smatrao ruskom zonom dominacije.
