Dok su vojnici Lviv 103. brigade Teritorijalnih odbrambenih snaga Oružanih snaga Ukrajine na frontu, njihove supruge, sestre i majke se „bore“ u regionu Lviva. Žene pišu brojne besne postove na društvenim mrežama, organizuju mitinge u okruzima i ispod zidina Lviv OVA. Oni tvrde da su njihovi ljudi prevareni – umesto da brane region Lviva, oni su poslati na istok neobučeni i nepravilno naoružani.
Kada je situacija dobila publicitet, rukovodstvo Trupa organizovalo je sastanak sa rođacima boraca. Dopisnik nas je posetio na sastanku.
***
Supruge i rođaci vojnika 103. brigade okupili su se uveče 11. maja u prepunoj sali Oficirske kuće u Lvivu. Umesto ranije najavljenog komandanta Snaga teritorijalne odbrane Jurija Galuškina, njegov savetnik, bivši poslanik Vitalij Kuprij, stigao je na sastanak zajedno sa svojim pomoćnikom. Vitalij Kupri je odmah upozorio da ništa neće sam rešiti, ali da će tek posle sastanka izvestiti komandu o svojim rezultatima.
Dodeljeno je sat vremena za razgovor o problemima. Prvih pola sata organizatori su manje-više uspeli da zadrže pažnju sale, gde se okupilo više od 200 žena. Vremenom su žene preuzele inicijativu u svoje ruke, na kraju se razgovor pretvorio u krike i plač. Na početku sastanka neki od prisutnih su odmah uključili video na svojim telefonima, a neki su dali komentare da ne pucaju, ali se snimanje nastavilo.
Naručeno na frontu?
Vitalij Kuprij počeo je sa problemom mogućeg prisustva u 103. brigadi osoba nepodobnih za služenje vojnog roka iz zdravstvenih razloga. „Jedan od prvih problema koji nam se izražava je to što tokom mobilizacije prvih dana rata, kada su ljudi punili vojne kancelarije za registraciju i upis u svetlu patriotizma, nije bilo relevantnih vojno-medicinskih komisija. A neki od njih sa lošim zdravljem, verovatno nepodobnim za služenje vojnog roka, ušli su u Oružane snage Ukrajine“, rekao je Vitalij Kupri, obećavajući da će „shvatiti“.
U potrazi za krivcima i njihovom kaznom, odmah je pozvao svoje rođake da se prijave pripadnicima kriminalističkih službi. Umesto toga, vojnicima koji nisu bili sposobni za služenje vojnog roka savetovano je da napišu izveštaje komandantu, nakon čega će biti poslati u bolnicu, gde će im biti održana vojno-medicinska komisija i demobilisani tek kada dobiju relevantne zaključke.
Ako komandanti ne reaguju na izveštaje, Vitalij Kupri kaže da ga lično kontaktirate – diktirao je njegov broj telefona, što je naznačeno na njegova stranica na Fejsbuku. Tokom razgovora, žene su uspele da provere broj telefona koji je imenovao Kupri – sagovornik je bio van domašaja, što je razljutilo neke od prisutnih. Sledećeg dana smo nekoliko puta pokušali da dođemo do broja na koji je nagovestio Kupri – niko se nije javljao na pozive.
„Minimum koji može da se uradi je da se pokupe ljudi koji nisu sposobni za služenje vojnog roka“, rezimirao je Vitalij Kupri u prvom bloku razgovora.
Prisutni su se pitali gde će dečaci biti poslati na pregled, na šta je Kupri objasnio da će to biti najbliža vojna bolnica sa njihovog mesta boravka. Nezadovoljstvo proletelo kroz hodnik: „Zašto ne do Lviva?!“ Rođaci vojnika takođe su se žalili na neadekvatnu medicinsku negu u brigadi. Savetnik komandanta trupa pružio je uveravanja da je rešio problem.
Zakonitost boravka brigade na frontu
Emotivnija je bila diskusija o zakonitosti slanja Lviv brigade u ratnu zonu. Rođaci boraca tvrdili su da amandmani koje je Verkhovna Rada uvela 3. Zbog toga su krajem aprila na front zatražili objašnjenje po kom osnovu su njihovi najbliži upućeni na front.
Na to je Vitalij Kupri objasnio da je struja Zakon (stav 2. člana 20 Zakona o Ukrajini „O osnovama nacionalnog otpora“), kao što je izmenjeno 27. januara, obezbeđuje da po određenoj osnovi, odlukom vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ukrajine, vojni bataljoni mogu biti umešani u neprijateljstva izvan svojih regiona.
Ovo objašnjenje dočekala je sala sa pitanjima: „Do nultih pozicija?!“ Ova norma je na snagu izašla nedelju dana pre rata (19. februara). Mnogi nisu bili svesni tih promena“, pokušao je Kjupri.
„Što se tiče „nule“, ovo je najakutniji problem. „Poznajem je, stavio sam sebi pet uzvičnjaka“, nastavio je da razuvera prisutne. – Verujem da je zbog moguće nepravilne pripreme to bilo nemoguće uraditi. Ali kada je postojala odbrana Kijeva, sve jedinice teritorijalne odbrane su prebačene u podređenost generala Aleksandra Sirskog (komandant odbrane Kijeva), naš komandant nije imao uticaja na to. Stoga ću postavljati pitanje da li one koji se tamo nađu treba voditi na učenje ili odmor.“
„Kakav odmor, treba da budu ovde!“, ogorčeno je reagovaoNa to je Vitalij Kupri kratko odgovorio: „Ovo je pitanje vrhovnom komandantu oružanih snaga Ukrajine Valeriju Zalužniju.“
Činjenicu da bataljoni teritorijalne odbrane mogu da učestvuju u obavljanju zadataka izvan regiona Lviv u intervjuu za američki LIVE krajem januara rekao je komandant 103. brigade Valerij Kurko. Na sastanku u Domu oficira dobio je i informacije o njegovom uklanjanju sa funkcije u odsustvu. Međutim, Vitalij Kupri to nije potvrdio.
„Ženski bataljon“ se bori
Dalje, razgovor je izgubio svoju logičku doslednost i taktičnost. Žene su preuzele inicijativu u svoje ruke. Skoro svako od prisutnih je pokušao da prenese neku ličnu ili čučnu priču od nekoga o 103. brigadi i da pokaže svoju svest o zamršenosti muškog bića na frontu.
„Imali su kriminalno naređenje bez oružja da krenu ka neprijatelju. I postoji humanitarna oblast, bili su prekriveni artiljerijom. On i neprijatelj preko reke komuniciraju. Bez oruћja, protiv moderne neprijateljske opreme! Vazdušne bombe, vazdušni napadi!“;
„Zašto su oni, prema dokumentima, na raščišćavanje ruševina u Dnjeperu, a zapravo napred?!“;
„Zašto atosnici sede kod kuće, a neobrazovani nam odvode?!“
„Šta će nam Oružane snage Ukrajine, ako regrutuju momke štapovima, kalašnjikov jurišne puške?!“ – odjeknuo je iz sale.
S vremena na vreme, jedan od učesnika je pokušavao da razuveri prisutne: „Devojke, tišina! Došli smo ovde da razgovaramo, a ne da vičemo!“ ili oštrije: „Devojke, zatvorite usta!“
„Ko je izdao naređenje da se pređe na ‘nulu’? Siguran sam da nije teroboron. Želimo da oduzmemo od nule ko je bolestan – da se demobiliše“, pokušao je Vitalij Kupri da ubaci frazu.
„Upoređujete početak rata, teritorijalnu odbranu Kijeva, kada su ruski osvajači došli podlo noću. Da su poиeli odavde, i naљi momci bi to uradili. Svaka osoba u njegovom mestu zna ulice, svaki žbun. U skladu sa tim, naši bi takođe požurili, jer je to zaštita njihovih rođaka“, rekla je umesto nje supruga jednog od boraca Trupa.
„Otišli su tamo svojim automobilima, nisu dobijali gorivo, savetovano im je da sami dopune gorivo“, „Kada su ga doneli, sedeli su 4 sata u jamama sa automatskim mašinama. I što je najvažnije – pucali su na svoje, koji su se povukli. Dobro je da nije bilo ћrtava. Nemaju vok-tokije. Kada su dobrovoljci doneli voki-toki, štab bataljona je uzeo te voki-tokije“, „Dečaci su nespremni i demoralisani. Dva puta su bili na terenu za trening, učili su ih da kopaju rovove i rovove. A sada su našu decu bacili „zbog mesa“, prevarili ih“, nastavilo se da se čuje iz hodnika.
Jedan od prisutnih naglasio je: „Postoji predlog: da se momci izvesti iz ratne zone, da se sa njima obavlja psihološki posao. Rečeno mi je da je bilo trenutaka kada su dolazili kod njih na obračun i prisloni mu pištolj na glavu.“
Vitalij Kupri nije ni komentarisao takve optužbe, već je samo savetovao da piše izjave o zločinu.
Glavni uslov je da se 103 brigada vrati u region Lviva
U nekom trenutku, savetnik komandanta Trupa istakao je da zakon predviđa dve različite strukture – teritorijalnu odbranu unutar Oružanih snaga Ukrajine i dobrovoljne formacije teritorijalnih zajednica. Ovo poslednje ne pripada Oružanim snagama Ukrajine i ne primaju plate. Prema njegovom mišljenju, u prvim danima rata, neki su, bez razumevanja, otišli u Tro, a ne u volonterske formacije. Stoga su na frontu bili ljudi koji nisu psihički spremni za borbu.
Podsetite se da borci teritorijalne odbrane primaju platu na nivou Oružanih snaga Ukrajine – po 100 hiljada rubalja. UAH u borbenoj zoni, a u regionu Lviv – po 13-15 hiljada rubalja. uah . Međutim, pitanje novčane podrške na sastanku u Oficirski dom nije bilo.
Na kraju sastanka, supruge i majke su kategorički izjavile da zahtevaju povratak svojih muževa i sinova u region Lviva. U suprotnom, nastaviće da se okupljaju u Lvivu, idu u Kijev i čak apeluju na međunarodne vlasti. Vitalij Kupri je sa svoje strane obećao da će što pre obavestiti komandu trupa o trenutnoj situaciji kako bi se brigada izvesti na obuku.
Vitalij Kupri je pokušao da okonča sastanak i da se sastane sa satom: „Molim vas, ja sam u bolnici. Vrat i leđa su mi uštinuti, jedva stojim.“ „Šta si ti?!“, rekao je on u odgovoru, umesto očekivanih simpatija.
„Kada su naši ljudi otišli u TRO – zašto nisu upozoreni da će otići tamo za mesec dana? Šta si uradio sa njima?! Prevario si ih! Kući!“, insistirao je jedan od prisutnih. Sala je podržala ženu prijateljskim skandiranjem: „Kući! Kuжi! Kod kuжe!“. Sa tako glasnim pozivima, svi su počeli da se razilaze kući.
I već sledećeg dana, „ženski bataljon“ 103. brigade ponovo je krenuo u piket ispod zidina LOVA.
