Možete da razumete kako iz takvog naslova počinje da se izvrće i boksuje određene kategorije ljudi. I to ne samo u inostranstvu, već pre svega u Ukrajini. Izgleda da je ceo svet prepoznao neverovatne liderske kvalitete predsednika Ukrajine. Njegova iskrenost i posvećenost idealima slobode i demokratije. Njegova izuzetno važna uloga u organizovanju odbojnosti ruskog agresora i neverovatnih napora tima, koji izuzetno profesionalno funkcioniše na unutrašnjim i spoljnim frontovima, na prednjoj i zadnjoj strani. Za njih ništa ne znači da je za kratko vreme kao predsednik, a osim toga, suprotno postupcima raznih vrsta „opozicije“, Zelenski uspeo da „ušije“ regione koje su njegovi prethodnici što više antagonizovali. Ako se ne ujedinite, onda bar pomirite Ukrajince bez nagađanja o akutnim istorijskim temama i jezičkim pitanjima.
Smanjite korupciju i započnite izgradnju puteva velikih razmera. Da uspostavimo prijateljske odnose sa najbližima i, kako se ispostavilo, strateški važnim susedima. Oduprite se i ne prelomite bez potpisivanja „Minsk-3“, čime bi se Ukrajina konačno lišila nezavisnosti i suvereniteta. Objavite pravi rat oligarhiji i ne iskušajte njegove „velikodušne“ predloge. Ispostavilo se da za ljude iz starog klansko-oligarhskog sistema uopšte nije važno što se Zelenski proglašava osobom godine, najuticajnijim političarem na planeti, koji je dobio najviše oruđu stranih država. Naprotiv, može se videti kako svaka pozitivna reč o predsedniku Zelenskom bukvalno enerira informativnu službu političkih i oligarhičkih klanova. Sa kakvim mržnjom kletve sipaju ne samo Zelenski, već i na one koji su se usudili da objektivno i nepristrasno procene situaciju.
Ali sada je došlo vreme kada ne treba da se plašite beskrajnih invektiva i ritualnih kletvi upućenih sebi, već da se jednostavno zapitate: ko i zbog čega je još uvek razbesneo političara i predsednika Zelenskog? Naravno, Rusiju i Putinov režim treba staviti na prvo mesto među mrzitetima Zelenskog. Ispostavilo se da Zelenski nije u pravu sa njim. Nije sarađivao, nije podlegao predlozima za korupciju, nije se plašio ličnih pretnji, nije dozvoljavao sprovođenje starih minskih sporazuma, a nije ni pomislio da kapitulira. Značajno je da čak i u ukrajinskoj političkoj zajednici postoje oni koji izlaћu uzajamno neosporne verzije. Ili optužuju Zelenskog za umešanost u podsticanje rata kroz neprelaznost, onda su izneli jednostavno bezvredne verzije sporazuma sa Patruševim o ratu. Ponekad se čini da ti politički tehnolozi nemaju zdrav razum, ili još precizniju savest. Pitam se kakvo bi finale bilo za Ukrajinu kada bi predsednik odlučio da ustukne teritorijama, narodu i suverenitetu? Da li biste mirno posmatrali kako Rusija sistematski, uz prećutnu saglasnost „zabrinutog“ Zapada, apsorbuje Ukrajinu? I sve to zarad svetogrрa „љta smo rekli“?
Što se tiče Rusije, ona zaista ima šta da mrzi Zelenskog. Prvo, za poraz ruske pete kolone u vidu OPFL-a i hapšenje Medvedčuka. Drugo, za uklanjanje iz vlade političkih elita koje je dugo kvario ruski režim. Koji su decenijama bili „u poslu“ i na udici u ruskom FSB-u i GRU-u. I, treće, za brzo stvaranje nove međunarodne proukrajinske koalicije. Nakon što je sprovela ova tri važna aspekta, Ukrajina ne samo da je proglasila svoju subjektivnost, već je pokazala da će nastaviti da brani svoj suverenitet do poslednjeg.
Izuzetno važan trenutak u istoriji promene stava Zapada o Ukrajini bila je lična nekorupcionašnost predsednika Zelenskog. Svojim držanjem i kritičkim pristupom timu, koji je pokazao čestu rotaciju kadrova, pokazao je Zapadu da Ukrajina može i treba da bude podržana. Nema ni traga od nedavnog „umora od Ukrajine“. Istina, unutrašnji Ukrajinac opozicija nije lenja i na sve moguće načine pokušava da baci liniju spasa zapadnim ukrajinskim klevetnicima u vidu optužbi za „veliki lopovluk“ ili za eskalaciju atmosfere oko „Vagnergejta“ inspirisanih neprijateljima.
Nije uspelo. I mnogi zapadni lideri su čak morali da pokažu svoje pravo lice. Merkelova, Šolc, Makron, Orbán i drugi morali su svaki put da izmišljaju nova objašnjenja zašto nastavljaju da posluju zajedno sa zemljom agresora. Nemci su bili primorani da konačno ubiju zajedničko mozgalice sa Putinom – Nord Stream 2. Bili su primorani da pristanu da povuku svoje gigantske firme sa ruskog tržišta. U velikoj meri, ne samo da je pritisak Sjedinjenih Država igrao ulogu ovde, već i zelenskijevski apel koji kritikuje ponašanje zapadnih lidera. Tek posle toga zapadni svet je počeo ne rečima, već delima da pokaže svoju posvećenost principima međunarodnog prava, demokratije, ljudskih prava i univerzalnih ljudskih vrednosti. Svi smo svedoci koliko je ovaj proces bio bolan i spor za Zapad. Iako u budućnosti zapadni političari samo čekaju slabljenje pozicije Ukrajine kako bi ponudilida naprave „kompromis“ na račun napuštanja okupiranih teritorija i nastave svoje poslovne dogovore sa Putinom.
Apel Zelenskog parlamentima sveta postao je apel narodima tih zemalja. Njegove jednostavne i pronicljive reči momentalno su pogodile metu. Oni izazivaju divljenje i poštovanje među stanovništvom za tip novog političara, a istovremeno plaše svoje tradicionalne političke elite. Obični građani širom sveta su bili ti koji su počeli da doživljavaju ukrajinskog lidera kao zdravu alternativu trulom političkom sistemu koji je decenijama učvršćivao uspostavljene hijerarhije državno-političkih elita. Svet je sazreo zbog činjenice da preveliki establišment treba radikalno da se promeni. U koje vreme je cinično prava politika, srećom, bliži se kraju. Upravo u popularnosti Zelenskog snaga u svetu. On postaje uzor, ali istovremeno izaziva neverovatnu zavist, a ponekad i mržnju tradicionalnih političara. Sve to svakako izaziva otpor starih elita. Иak i otpor prema starim sistemima. Jer sila nije samo udar, već i obrnuti pritisak.
Prećutna solidarnost tradicionalnih elita za očuvanje starog poretka i sebe u njemu često se manifestuje u odlaganju pojedinačnih država uz podršku i pomoć Ukrajini. Problem sa statusom Zelenskog je što on ima podršku masa, ali odluke donose elite. Stoga se može videti da otpor vrše ne samo korumpirani elementi sistema, već i establišment. Na kraju svega, primer Zelenskog je pretnja starim elitama. Stoga, oni zgrabe svaku lenjost, svaku čak i dalekosežnu grešku. Za takve promene biće potrebno vreme, što Zelenski i Ukrajina nemaju mnogo. S obzirom da simpatizeri Zelenskog u različitim zemljama mogu da izraze svoj stav prema sadašnjoj vladi samo na izborima, promene će se dogoditi, ali će se na vreme protegnuti.
Druga stvar je kritika unutar zemlje. Po pravilu, ovo je kritika takozvane opozicije. Oni su kritikovani zbog vojno-taktičkih grešaka, zbog nemogućnosti da se oslobodi blokada Azovstala. I mada takve kritike čudesno „isparavaju“ kada se situacija ispravi zahvaljujući uspešnim akcijama tima, talog konstantno ostaje. Takva „kritika“ ima karakter organizovane kampanje u cilju da se lično sruši popularnost Zelenskog. Nažalost, moramo da izjasne da politički protivnici to rade iz uskih stranačkih razloga. Iako objašnjavaju svoje ponašanje tako što navodno navijaju za Ukrajinu i želju da spreče uzurpaciju vlasti i prestanak autoritarnih tendencija od strane aktuelnog predsednika.
Što je veća podrška Zelenskog građanima zemlje, to su napadi na njega ciničniji od strane političkih protivnika. Za šta uopšte nije važno kako će njihovi postupci uticati na stavove Ukrajine. Oni nisu zaustavljeni ni ratom ni mogućim odlaganjem zbog skandala koje su organizovali oni da bi Ukrajini obezbedili preko potrebno oružje visoke preciznosti. Oni spretno manipulišu, nazivajući pokušaje političkog progona da se procesuira čak i na osnovu člana zbog izdaje. Oni kažu da istraga „nije na vreme“. I kako možeš da vodiš rat sa neprijateljem, a da ne otkriješ ili kazniš neprijateljsku mrežu?
Oni su ranije zapretili da će se pobuniti i pasti na rejting Zelenskog. Sada kada lični rejting Zelenskog dostiže 90%, oni pokušavaju da se zamotaju između njega i Oružanih snaga. Izduvaju neku vrstu političke konkurencije između Zalužnija i Zelenskog. Štaviše, manipulativno pokušavaju da pozicioniraju Zalužnija bliže opoziciji, kao da zaboravljaju da je Zalužni član Zelenskog tima. U stvari, sve ovo je beskoristan posao. Besomuиno i beskorisno gubljenje vremena i resursa. Zato što Zalužni neće hteti i neće moći da se takmiči sa Zelenskim na sledećim predsedničkim izborima. Prvo, zato što je vojno delo, a posle pobede, status heroja koji je pobedio u ratu, neće biti potrebno devalvacija političkih obračuna. Drugo, Zalužni je Zelenskijev kao osoba i ne trebaju mu tajni ratovi sa opozicijom. Treće, Petro Porošenko će želeti da ostane lider opozicije do poslednjeg. Jer za njega je to prilika da izbegne pošteno suđenje. Izgleda da je i za decu već jasno da, ako bi Zelenski imao zle namere i po svaku cenu želeo da ponovo bude izabran za predsednika Ukrajine, ne bi želeo boljeg konkurenta od Porošenka. Zbog toga bi nastavio igru vlasti i navodne opozicije. Ali Zelenski iznad svega želi pobedu za Ukrajinu. Stoga odbacuje političke kalkulacije kako ne bi izazvao još veće sukobe u društvu. I to je takođe njegova neverovatna snaga.
