Može li proleće da postane crno-belo? Ima li večnog februara? Da li zlatne reči amortiraju? Nažalost, Ukrajina zna odgovore na sva ova pitanja. Nažalost, ovi odgovori su da.
Svake godine 8. maja, zajedno sa celim civilizovanim svetom, odajemo počast svima koji su branili planetu od nacizma tokom Drugog svetskog rata. Milioni izgubljenih života, osakaćene sudbine, izmučene duše, i milioni razloga da se kaže zlo: nikad više!
Znali smo cenu koju su naљi preci platili za ovu mudrost. Znali su koliko je važno da ga zaštite i prenesu potomcima. Ali nismo ni naišli da će naša generacija biti svedok zloupotrebe reči, što, kako se ispostavilo, nije važilo za sve.
Ove godine kažemo „Nikad više“ drugačije. Drugačije čujemo „Nikad više“. Zvuиi bolno, okrutno. Bez znaka uzvika, ali sa znakom pitanja. Kažeš: nikad više? Reci Ukrajini za to.
24. februara, reč „nikad“ je izbrisana. Upucani su i bombardovani. Stotine raketa u 4 ujutru, koje su probudile celu Ukrajinu. Иuli smo straљne eksplozije. Иuli smo: opet!
Grad Borodjanka je jedna od mnogih žrtava ovog zločina! Iza mene je jedan od mnogih svedoka! Ne vojni objekat, ne tajna baza, već obična devetosmi po redu zgrada. Može li predstavljati bezbednosnu pretnju ruskoj Federaciji, za 1/8 zemlje, drugoj vojsci sveta, nuklearnoj državi? Može li biti nešto smešnije od ovog pitanja? Može.
Bombe visoke 250 kilograma sa kojima je supersila prekrila ovaj mali grad. I bilo je utrnulo. Danas ne može da se kaže: nikad više! Danas ne sme niљta da kaћe. Ali ovde je sve jasno bez reči.
Samo pogledaj ovu kuжu. Nekada su postojali zidovi. Nekada davno imali su fotografije. A na slici su bili oni koji su nekada prolazili kroz pakao rata. Pedeset ljudi koji su poslati u Nemačku na prinudni rad. Oni koji su živi izgoreli kada su nacisti spalili više od 100 koliba ovde.
250 boraca koji su poginuli na frontovima Drugog svetskog rata, i uopšte skoro hiljadu stanovnika Borodjanke, koji su se borili i pobedili nacizam. Nikad više. Borili su se za budućnost dece, za život, koja je bila ovde do 24.
Zamislite kako su ljudi išli u krevet u svakom od ovih apartmana. Poželeli su jedno drugom laku noć. Ugasi svetla. Zagrlite voljene. Zatvori oči. Sanjaju o neиemu. Postoji potpuna tišina. Svi oni zaspu, ne znajući da se neće svi probuditi. Mirno spavaju. Sanjaju o nečemu prijatnom. Ali za nekoliko sati probudiće ih raketne eksplozije. I neko se više nikada neće probuditi. Nikad više.
Reč „nikad“ je izbačena iz ovog slogana. Amputirana je tokom takozvane specijalne operacije. Zabili su nož u srca i, gledajući ih u oči, rekli: „Ovo nisam ja!“ izmučen rečima „nije sve tako jednostavno“. Ubili su „Nikad više“, govoreći: „Mayhem ponavljaj.“
I tako se desilo. I rupe su poиele da se ponavljaju. A naši gradovi koji su preživeli strašno zanimanje – toliko da 80 godina nije dovoljno da se zaboravi na to – ponovo su videli okupatora. I dobili su drugi datum okupacije u svojoj istoriji. A neki, kao љto je Mariupol, su treжi. Tokom dve godine okupacije, nacisti su ubili 10.000 civila u njemu. Tokom dva meseca okupacije, Ruska Federacija je ubila 20 hiljada.
Decenijama posle Drugog svetskog rata mrak se vratio u Ukrajinu. I ponovo je postala crno-bela. Ponovo! Zlo se vratilo. Ponovo! U drugačijem obliku, pod drugim sloganima, ali u iste svrhe. U Ukrajini je organizovana krvava rekonstrukcija nacizma. Fanatična imitacija ovog režima. Njegove ideje, dela, reči i simboli. Manić – do detalja – reprodukcija njegovih zverstava i „alibija“, koji izgleda daju zlu svetu svrhu. Ponavljajući svoje zločine i čak pokušavajući da nadmaši „učitelja“ i pomeri ga sa postolja najvećeg zla u ljudskoj istoriji. Postavite novi svetski rekord u ksenofobiji, mržnji, rasizmu i broju žrtava do kojih mogu da dovedu.
Nikad više! To je bila oda pametnom čoveku! Himna civilizovanog sveta! Ali neko je falsifikovao. Iskrivio je „Nikad više“ sa beleškama sumnje. Udavio se kada je poиeo svoju smrtonosnu ariju zla. I to je razumljivo svim zemljama koje su sopstvenim očima videle užase nacizma. I danas se osećaju užasno deža vu. Vidi ponovo!
Svi narodi koji su bili stigmatizovani od strane „trećeg razreda“, robovi bez prava na sopstvenu državu ili uopšte da postoje, čuju izjave koje veličuju jednu naciju, a druge lako precrtaju. Kaže se da vi zapravo ne postojite, vi ste veštački stvoreni, a samim tim i obespravljeni. Svi иuju jezik zla. Ponovo!
I zajedno prepoznaju bolnu istinu: nismo trajali ni vek. Naš Nikad više nije bio dovoljan za 77 godina. Nedostajalo nam je zlo. Oživela je. Iznova i iznova. Iznova i iznova!
To razumeju sve zemlje i svi narodi koji danas podržavaju Ukrajinu. I uprkos novoj maski zveri, prepoznali su ga. Jer, za razliku od nekih, oni se sećaju za šta su se naši preci borili i protiv. Ne mešaj prvu sa drugomim, nisu promenili svoja mesta, nisu zaboravili.
Poljaci nisu zaboravili, na čijoj zemlji su nacisti započeli svoj marš i ispalili prvi hitac iz Drugog svetskog rata. Ne zaboravite kako vas u početku zlo optužuje, provocira, naziva agresorom, a zatim napada u 16:45 i kaže da je ovo samoodbrana. I videli su da se to ponovo dešava na našoj zemlji. Sećaju se varšave koju su uništili nacisti. I vide šta su uradili sa Mariupolom.
Britanci nisu zaboravili kako su nacisti izbrisali Koventri sa lica zemlje, koji je bombardovan 41 put. Kako je zvučala Luftvafeova Mesečeva sonata, kada je 11 sati neprekidno bacala oko grada. Kako je uništio svoj istorijski centar, fabrike, katedralu Svetog Mihaila. I videli su kako su pobedili Karkova raketama. Kako su iskrivljeni njen istorijski centar, fabrike i Katedrala Svete Pretpostavke. Sećaju se da je London bombardovali 57 noći zaredom. Kako je Fau pao na Belfast, Portsmut, Liverpul. I vide kako krstareće rakete stižu u Nikolajev, Kramatorsk, Černihiv. Sećaju se kako su se vozili po Birmingemu. I vide kako жe doжi do grada Blizanaca Zaporoћija.
Holanđani se sećaju ovoga. Kako je Roterdam postao prvi grad koji je pretrpeo potpuno uništenje kada su nacisti bacili 97 tona bombi na njega.
Francuzi se sećaju ovoga. Sećaju se Oradour-sur-Glana, gde je SS živ izgoreo pola hiljade žena i dece. Masovna vešanja u Tuleu, masakr u selu Ask. Hiljade akcija otpora u okupiranom Lilu. Videli su šta su uradili u Bucha, Irpen, Borodyanka, Volnovakha, Trostyanets. Oni vide kako su okupirali Kersona, Melitopolj, Berdjanska i naše druge gradove, gde ljudi ne odustaju. I idu na hiljade mirnih akcija koje su van moжi okupatora, i sve љto mogu da urade je da pucaju samo na civile.
Ovo nisu zaboravili Česi. Kako su za manje od jednog dana nacisti uniљtili Liditsu, ostavljajuжi иvrst pepeo iz sela. Videli su kako su uniљtili Popasnu. Иak ni pepeo nije ostao od nje. Grci, koji su preživeli masakre i pogubljenja na celoj teritoriji, blokadu i veliku glad, nisu zaboravili.
Ovo pamte Amerikanci, koji su se borili protiv zla na dva fronta. Koji je prošao Pored Perl Harbora i Dankerka zajedno sa saveznicima. I svi zajedno prolazimo kroz nove, jednako teške bitke.
Ovo pamte svi preživeli iz Holokausta, kako jedan narod može mnogo da mrzi drugog.
Litvanci, Letonci, Estonci, Danci, Gruzijci, Jermeni, Belgijanci, Norvežani i mnogi drugi ovo nisu zaboravili – svi oni koji su patili od nacizma na svojoj zemlji, i svi oni koji su je pobedili kao deo koalicije protiv Hitlera.
Nažalost, ima i onih koji su, pošto su preživeli sve te zločine, izgubili milione ljudi koji su se borili za pobedu i pobedili je, danas oskrnavili sećanje na njih i njihov podvig.
Onaj koji je dozvolio da granatiranju gradova Ukrajine sa svoje zemlje, koje su, zajedno sa našim precima, oslobodili njegovi preci.
Onaj koji je pljunuo u lice svom „Besmrtnom puku“, stavljajući dželate iz Buke pored sebe.
I izazvao je celo čovečanstvo. Ali zaboravio sam na glavnu stvar: svako zlo se uvek završi na isti način – završava se.
Dragi Ukrajinci!
Danas, na Dan sećanja i pomirenja, klanjamo se svima onima koji su branili svoju rodnu zemlju i svet od nacizma. Slavimo podvig ukrajinskog naroda i njihov doprinos pobedi koalicije protiv Hitlera.
Eksplozije, pucnji, rovovi, rane, glad, bombardovanje, blokade, masovne pucnjave, kaznene operacije, okupacija, koncentracioni logori, gasne komore, žute zvezde, geto, Babyn Yar, Khatyn, zatočeništvo, prinudni rad. Umrli su za svakog od nas da bi znali šta ovi koncepti znače, iz knjiga, a ne iz sopstvenog iskustva. Ali desilo se drugačije. To nije fer prema svima njima. Ali istina жe pobediti. I sve ćemo prevazići!
A dokaz za to se zove „Vukodlak“. Ovo je Hitlerovo bivљe jezero i bunker blizu Vinice. I sve љto je ostalo od nje je nekoliko kamenja. Ruљevine. Ruševine nekoga ko je sebe smatrao veličanstvenim i nepobedivim. Ovo je vodič za sve nas i buduće generacije. Za šta su se naši preci borili. I dokazali su: nijedno zlo neće izbeći odgovornost. Neжe moжi da se sakrije u bunkeru. Od njega više neće biti prevrnutog kamena. Prebolećemo sve. I to znamo zasigurno, jer naša vojska i svi naši ljudi su potomci onih koji su prevazišli nacizam. Tako da će opet pobediti.
I opet жe biti mira. Najzad ponovo!
Prevazići ćemo zimu, koja je počela 24. februara, traje 8. maja, ali će se definitivno završiti, i istopiće je ukrajinsko sunce! I sreљжemo se sa zorom po celom zemlji. I rodbina i voljeni, prijatelji i rodbina će opet biti tamo! Najzad ponovo! I iznad privremeno okupiranih gradova i sela, naša zastava će se ponovo vijoriti. Najzad ponovo! I doжi жemo zajedno. I biće mira! Najzad ponovo! I nema više crno-belih snova, već samo plavo-žuti san. Najzad ponovo! Naљi preci su se borili za ovo.
Večna čast svima koji su se suprotstavili nacizmu!
Večno sećanje na sve one koji su umrli pod delomkec drugog svetskog rata!
***
Ovo Tretman Predsednik Ukrajine Volodymyr Zelenskyy zabeležio je u regionu Borodjanka uništene od strane ruskih nacista, koje je posetio dan ranije.
