Kirilo Budanov, šef Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine, rekao je u jednom intervjuu „NV“, šta ukrajinski obaveštajci znaju o akcijama Rusa u Donbasu i Kersonu, i o raspoloženju koje preovlađuje u Kremlju. Nude nam se najvaћniji ovi iz ovog intervjua.
O regionu Kerson
Rusi imaju veoma jak manjak osoblja. Ti ljudi [потенційні колаборанти], na šta su se oslanjali pre rata, u mnogim slučajevima se uopšte nisu pravdali. Određeni broj ljudi je pristao da sarađuje. Međutim, prilično nizak procenat onih koji su to uradili zapravo je u stanju da upravlja bar nekim delovima grada. Stoga je glavni problem nedostatak osoblja.
Sledeće pitanje je: šta žele da stvore? U bolesnom umu ruskog rukovodstva postoje dve ideje koje neguju. Prva je reprodukcija provincije Tauride, koja je postojala kratko vreme u Ruskoj imperiji. Ovo je teritorija Krima, regiona Kerson, delimično regiona Mikolajev, pa čak i malog regiona Donetsk i Zaporožja, sa administrativnim centrom u Simferopolju. To je ideja koju sada probijaju.
Druga ideja, koja se retko čuje, ali se odvija, jeste takozvani Nebeski grad. To su region Odesa, region Kerson, deo regiona Mikolaiv, grad Dnipro i deo regiona Donetsk. Postojao je takav koncept. Ponavljam: ovo je bolestan um.
Pokušaće da naprave demografsku krizu, a onda i humanitarnu. Samo u ovom slučaju, oni će moći da se nose sa većinom stanovništva. Vrlo je lako manipulisati raspoloženjem stanovništva kada ljudi sve oduzmu i onda ponude humanitarnu pomoć. Da ne bi potrošili milione, potrošiće novčiće, dajući mrvu hleba.
O budućnosti Donbasa
Sada su još uvek na raskrsnici. To je, ne oni, ali on je predsednik Ruske Federacije — jedna osoba odlučuje tamo. On nije doneo konačnu odluku da li će pokušati da prihvati takozvani Donbas kao deo Rusije, ili da ga napusti kao neku treću teritoriju. Međutim, određeni koraci su već preduzeti. Među njima je najvažnija tranzicija kustosa [над проектом «ЛДНР»] od gospodina Surkova [Владислав Сурков — екс-помічник президента РФ, який відповідав за закордонні території], prvom zameniku šefa administracije predsednika Ruske Federacije Sergeju Kirijenku. Ovo je direktan vodič iz Kremlja. Ovo nije rukovodstvo stranih teritorija. Oni se pripremaju za te procese, ali još uvek nema konačne odluke.
Prvo im treba ceo Donbas. Jer čak i za bolesnog uma biće nelegitimno kada jedan deo Donbasa još uvek bude pod kontrolom sa njima, a drugi nije. Treba im ceo Donbas da nominalno kaћe da su ljudi iz Donbasa izabrali svoj put.
O problemima ruske vojske
Svi problemi ruske vojske su se upravo pojavili. Bilo je mnogo PR-a. Sve na šta su potrošili novac je da pokažu veličinu ruske vojske u svetu. Sada su svi videli — nema veličine. Nemoguće je uporediti vojni potencijal Rusije i Ukrajine pre početka ove faze rata, koja je počela 24. februara: ovo je deset, a prema određenim pokazateljima, dvadeset puta veću prednost Ruske Federacije. Međutim, prava neprijateljstva su pokazala stvarne probleme: imaju kvantitativni indikator, ovo je naravno, ali ne postoji kvalitativno. Drugo, priliиno niska motivacija. Gubici koje su pretrpeli za to vreme imaju prilično jak uticaj na njih. Rusija je već prešla na prikrivenu mobilizaciju i priprema se da najavi otvorenu mobilizaciju u bliskoj budućnosti. Dovoljno sam radoznao: kako жe ovo objasniti svom narodu? Zašto je Rusiji, sa svojom, kako kažu, prvom ili drugom vojskom na svetu, potrebna mobilizacija kada, prema njihovim zvaničnim izveštajima, sve ide po planu, a Ukrajina kao vojna mašina ne predstavlja ništa od sebe? Mogu da napravim neke pretpostavke na osnovu određenih činjenica da će mobilizacija biti sprovedena pod prizmu da je Rusija u ratu ne sa Ukrajinom, već sa anglosaksonskim svetom. U toj paradigmi će to biti objašnjeno ruskom društvu.
Zanimanje propada, nemaju vremena. Imali su glavni rok – da imaju vremena da završe „specijalnu operaciju“ do 24. aprila, potpuno su je izneverili. Drugi datum je da se operacija završi najmanje u Donbasu do 9. Ako to ne ubede, to će dodatno zakomplikovati političko bojenje celog procesa. Kako će Putin održati ovu paradu? Šta će da kaže? Brbljanje o ratu sa anglosaksonskim svetom — radiće za nekoga, ali ne i za nekoga. Putin ne može da prizna da gubi od Ukrajine. Da bi to uradio, potrebno je da pokaže nekog ozbiljnog protivnika kako bi rekao, relativno govoreći: „Možda ćemo malo izgubiti, ali ne gubimo od Ukrajine“.
O Pridnjestrovriji
Pridnjestrovost je ogroman problem za njih vojno. Postoji oblast koju u potpunosti kontrolišu. Međutim, oni nemaju pristup tome. Granica sa jedne strane je sa Moldavijom, sa druge — sa Ukrajinom. I kao da je pobedioi nisu vikali tamo, tamo ne mogu da urade ništa ozbiljno. Te jedinice koje su u Pridnjestrov snazi su sve njihove snage, a ima ih oko 1,3 hiljade. Ljudi. Ovo su ruske zvanične trupe u regionu. Većina njih čuva skladišta u selu Kovbasne. Manji je radio centar u selu Majak, i oni stoje u Tiraspolju. Ali to je faktor destabilizacije u celom ovom regionu: za Rumuniju, za Moldaviju i za nas.
Dve opcije za okončanje rata
Prva je podela Rusije na tri ili više delova. A drugi je relativno očuvanje teritorijalnog integriteta Ruske Federacije prilikom promene rukovodstva zemlje. U ovom drugom slučaju, novi lider će reći da Ruska Federacija nema nikakve veze sa svim tim procesima, bila je bolesni diktator i zemlja nema nikakve veze sa tim. U ovom slučaju, Rusija će se odati svih teritorija koje zauzima — od japanskih ostrva do Kenigsberga [нинішній Калінінград], koji pripada Nemačkoj.
Evo dva načina. Većina ruskog vojnog i političkog rukovodstva to zna. I zato ima toliko pokušaja dijaloga sa zapadnim svetom, uprkos zvaničnoj retorici koju svi oni koriste. Međutim, nezvanični je sasvim drugačiji: plaše se da ne izgube bogatstvo. I razumeju kako će se to završiti veoma brzo za njih.
Ostaviti Putinu način da se povuče je jedna od strategija, ali je gotovo nerealna. On je ratni zločinac za ceo svet. Ovo je njegov kraj, uleteo je u ćorsokak.
