Posle izbijanja rata neki lekari su primorani da pruže pomoć pod stalnim granatiranjem, a medicinske ustanove u mirnijim regionima primaju ranjene vojnike i izbeglice. Od 8. maja, dok ste na dužnosti Umro 9 medicinskih radnika, više od 40 je teško povređeno. SKO još sredinom marta Zvala Rusija je prestala da granatire ukrajinski medicinski sistem, ali bez uspeha. Štaviše, Ruska Federacija je 7. maja apelovala na SED sa Pismo, u kojoj je cinično optužila Ukrajinu da je ubila svoje državljane od 2014. godine i negirala svoju umešanost u granatiranje ukrajinskih bolnica. Bilo je i mesta u ovom pismu za biološke laboratorije koje je izmislila ruska propaganda.
Prema rečima ministra zdravlja Viktora Liaškoa, Rusi su potpuno uništili 101 medicinsku ustanovu i 375 apoteka, još 616 medicinskih ustanova je oštećeno. Prema preliminarnim proračunima Ministarstva zdravlja, za obnovu ovih bolnica potrebno je 32 milijarde UAH, a ministarstvo je već počelo razgovore o strategiji obnove u regionima Kijeva, Sumija i Černihiva.
„Utvrđujemo koje bolnice u određenom okrugu treba da budu, koja odeljenja treba da imaju, koju materijalnu i tehničku bazu treba da imaju i odmah ćemo u ovoj oblasti prepraviti i obnoviti (…) Izgradićemo evropski medicinski sistem u Ukrajini kako bismo obezbedili pristup medicinskim uslugama za sve na njihovom mestu boravka,“ Rekao ministra tokom nacionalnog teletona 14.
Uprkos suludim gubicima, medicinski sistem je preživeo i nastavlja da pruža kvalitetne medicinske usluge, saopštila je Nacionalna zdravstvena služba Ukrajine. Šefica NHSU Natalija Husak rekla nam je kakvu besplatnu medicinsku negu Ukrajinci mogu da dobiju tokom rata, kako i gde da se okrenu interno raseljenim licima, kao i gde da se žale ako im se uskrati besplatna pomoć.
***
Šta se rat promenio za medicinski sistem? Kako se promenilo pružanje usluga?
Borba protiv Kovida pomogla je medicinskom sistemu: posle njega je spremna da reaguje na svaku vanrednu situaciju. Na primer, sa kovidom su formirani efikasni putevi pacijenata – a sada su takođe relevantni, prvih dana su formirane rute za povređene i ranjene. Pored toga, sistem je materijalno i tehnički mnogo jači sada, posebno, obezbeđen je stanicama sa kiseonikom, sistem zna da formira zastuke nekoliko meseci, tako da nismo primetili nestašicu lekova.
Medicinske ustanove rade i u potpunosti sprovode ugovore sa NHSU, neki, naravno, u opasnim uslovima, osoblje herojski radi pod paljbom i pod okupacijom. Posle početka rata, mnogi ljudi su se preselili u bezbednije gradove, tako da je u prvih mesec dana opterećenje pojedinih medicinskih ustanova na teritorijama gde su se ljudi kretali bilo veće, ali sada se situacija izjednačila. Posetio sam tri bolnice u regionu Lviva, i svuda mi je rečeno da generalno rade sa istim obimom posla koji je bio u mirnodopsko vreme. Tokom rata NHSU plaća brzo i u punom sredstvu svim institucijama, uključujući u oblastima Kerson, Karkiv, Donetsk, kako bi medicinski radnici bili motivisani da ostanu da rade i pacijenti mogu da dobiju kvalitetnu medicinsku negu.
Da li se program medicinskih garancija promenio?
PMG se nije promenio, nastavljamo da finansiramo sve one oblasti koje smo platili pre rata, uključujući srčani udar, moždane udare, porođaj, operaciju, primarnu negu, nisu smanjeni dijagnostički paketi. Sada dodajemo nove pakete – platićemo zapošljavanje pripravnika. Vidimo da mnogi od njih dolaze iz regiona Karkiv, Mikolaiv, Kerson, Luhansk i Donetsk, na primer, u region Lviva i žele da nastave staž, ali medicinske ustanove nisu motivisane da ih uzmu. Takođe, nećemo plaćati vakcinaciju covid-a u posebnom paketu, jer se tempo sada značajno smanjio, a može biti u potpunosti pokriven primarnom zdravstvenom zaštitom.
Sada u bolnicama gotovo da nema pacijenata sa koronavirusom, a ranije je to bio jedan od najvećih paketa za neke medicinske ustanove. Ova sredstva nisu preraspodeljena?
Ponovna elokciranje sredstava nije samo klik dugme. Ipak, bolnica može da iskoristi sva dobijena sredstva kako smatra da treba, a većina institucija to čini. To jest, nije neophodno trošiti novac dobijen u okviru kovid paketa isključivo na kovid pacijente. Sada stižemo do signala da u nekim medicinskim ustanovama odbijaju da besplatno pružaju usluge, jer, kažu, NHSU nije nešto platila ili nema dovoljno novca. Uveravam vas da je ovo apsolutna laž: ima dovoljno novca, posebno kada uzmete u obzir humanitarnu pomoć koju institucije dobijaju. Yakscho daje vam se spisak lekova koji će se kupiti u bolnici, bilo da zahtevaju dobrotvorni prilog – kontaktirajte NHSU vruću liniju 16-77.
Koje bolnice su u prvom mesecu rata dobile najveći obim posla?
Postojale su određene takozvane logističke ustanove, u koje su dovedeni oboleli od raka ili drugi pacijenti, koji su se već neko vreme lečili ovde, a kasnije su prebačeni u inostranstvo. Zbog toga je posebno postojalo opterećenje medicinskih ustanova u regionu Lviva koje pružaju onkološku pomoć, a kreveti su već neko vreme utovareni u dečije bolnice. Međutim, nije bilo takvog opterećenja pod kojim se sistem samo što se nije srušio bilo kog dana rata.
Kakvu vrstu pomoći dobija naš medicinski sistem iz inostranstva? Kako se tamo leče pacijenti?
MOH na svom sajtu objavljene informacije, kako se pruža medicinska nega ukrajinskim dpedicima u inostranstvu u različitim evropskim zemljama, sa kojima možete da se obratite. Neki pacijenti otišli su u inostranstvo na lečenje zahvaljujući zajedničkim naporima prve dame Olene Zelenske, Kabineta predsednika, Ministarstva zdravlja, koji i dalje brinu o tim ljudima. NHSU kupuje medicinske usluge samo na teritoriji Ukrajine, tako da ne nastavljamo da pratimo put ovih pacijenata u inostranstvu. (Od
„Mislim da zna čak i da pleše“
12:52 12-05-2022
Da li postoje neka ograničenja u pogledu pružanja medicinske nege tokom rata?
Određena ograničenja bila su u prvih nekoliko nedelja za formiranje efikasnih puteva pacijenata. Kasnije su sva ograničenja uklonjena. Naprotiv, apelujem na sve da zatraћe pomoж. Mi, Ukrajinci, i u mirnodopsko vreme zaboravljamo da brinemo o svom zdravlju, a tokom vanrednog stanja nalazimo još veće nevolje koje nas sprečavaju u tome. Ali rat nije razlog da zaboravite na svoje zdravlje. Obratite se porodičnom lekaru ako imate bilo kakve simptome ili samo želite da se konsultujete. Sada svi imaju ozbiljno psiho-emotivno stanje: takođe se posavetujte sa svojim porodičnim lekarom kako da brinete o mentalnom zdravlju.
Kako dobiti medicinsku negu za interno raseljena lica?
Dobro je da je transformacija zdravstvenog sistema došla pre rata, jer sada osoba može da dobije pomoć ne na mestu registracije, već tamo gde smatra da je to neophodno. Stoga, ne postoje ograničenja za pacijenta iz Buhe koji prima medicinsku negu u Lvivu ili otplaćuje elektronski recept izdat u drugom gradu ovde.
Da bi dobio besplatnu medicinsku negu, bilo koji od IDP-a bi trebalo da kontaktira najbližu tačku primarne nege. Ako ne znate gde se nalazi najbliži, pozovite 16-77, reći ćemo vam. Odete kod porodičnog lekara, čak i bez deklaracije , i možete napisati elektronski recept u okviru programa „Pristupačni lekovi“ ili papirni recept, napisati uput za uskog specijalistu, vakcinisati se. Ako se naljutite i ovo je hitan slučaj – pozovete Hitnu pomoć, niko nema pravo da vas odbije.
Već smo čuli za takva „izobličenja“ da se migrantima pruža potpuno besplatna pomoć, a meštani mogu da napišu nešto dodatno za kupovinu. Potrebno je i da se žalite na takve slučajeve, a mi ćemo odgovoriti na njih, jer je besplatna medicinska nega zagarantovana celoj državi.
Neki doktori poиinje da se mobiliљu. Da li zbog ovoga nema manjka osoblja?
Ne primećujemo nestašicu lekara, ali to može biti problem pojedinih institucija, posebno na teritorijama aktivnih neprijateljstava. Moramo da se zahvalimo onim lekarima koji su ostali tamo i nastavimo da pružamo medicinsku negu bez premca. Ovo je veoma vredno, i stalno smo u kontaktu sa njima. Da, neki doktori su vojna dužnost, i mobilisani su, ali to rade na takav način da ne izgube medicinsku negu za civile.
Kako se nastavlja pružanje medicinske nege na teritorijama gde se neprijateljstva nastavljaju? Kako finansirate ove bolnice?
Sve finansiramo u potpunosti, jer su to naše institucije, naši ljudi, naše teritorije i medicinska nega je tamo obezbeđena. Da, 60 pacijenata od 2000. Često zovemo, održavaju razne sastanke i interesuju ih njihova mišljenja. Tako mi radimo.
Očigledno je da su neki od proizvodnje lekova i lekova patili od rata. Kako je to uticalo na snabdevanje medicinskih ustanova neophodnim?
Ovo je više pitanje za Ministarstvo zdravlja, ali koliko ja znam, institucije nastavljaju da kupuju medicinske zalihe iz sredstava koja im prenosimo. Značajna količina lekova dolazi uz humanitarnu pomoć volontera i međunarodnih organizacija (od početka maja Ministarstvo zdravlja Primio humanitarna pomoć iz inostranstva za skoro UAH 6 milijardi – napojimo. ed.). U onim bolnicama koje sam posetio različitih regiona, nisam video nikakve probleme sa dostupnošću bilo kakvih lekova. Pitam da li su napravljene akcije, odem do magacina i proverim, pitam pacijente da li ovi lekovi dopiru do njih. Ministarstvo zdravlja sprovodi i centralizovane nabavke, tako da ti problemi ne bi trebalo da postoje. Ako u određenoj bolnici nema lekova, to ukazuje na neefikasne odluke rukovodstva.
Da li bolnice imaju dovoljno novca?
Da. Razgovarali smo sa šefom OVA Maksimom Kozitskim, i on je rekao da tokom rata nije čuo da se neko žali na finansiranje medicinskih ustanova. Ima više nego dovoljno sredstava. Jedino što želim da kažem šefovima medicinskih ustanova je da vam prebacujemo sredstva u korist pacijenata, a naročito tokom rata ne bi trebalo da se namiruju oko depozita, već treba da imaju koristi od pacijenta i motivišu lekare u vidu plata.
U poslednje dve godine medicinske ustanove aktivno kupuju novu opremu i unapređuju uslove života pacijenata. Da li se ovaj proces nastavlja posle početka rata u punom obimu?
Ambiciozni planovi medicinskih ustanova malo su se promenili, a neki već grade nove. Državni programi za kupovinu teške opreme se ne smanjuju, usvojila je Kabinet ministara rezoluciju kojom se garantuje finansiranje kapitalnih izdataka za medicinsku opremu i kiseonik. Da, institucije u kojima se odvijaju neprijateljstva ne mogu da sprovedu svoje planove, ali tamo gde je to moguće, angiografi, CT skeniranja, magnetna rezonanca, mamografija itd.
Da rezimiramo, vaša poruka je: sve je u redu, medicinske ustanove rade, odlaze i leče se, rade prevenciju?
Ne želim da ulepšavam i kažem da je sve u redu. Želim da naglasim da država tokom rata u teškoj ekonomskoj situaciji ispunjava svoje pune obaveze prema medicinskoj industriji. Mi prenosimo oko UAH 10 milijardi mesečno u medicinske ustanove, i ta sredstva bi trebalo da idu u korist svakom pacijentu. Tokom rata, pacijent moћe da pomisli: „Љta жu sada da radim? Moraćeš sve da kupiš tamo.“ Ne, naprotiv, rat je vreme da vodite računa o svom životu i zdravlju. Mnogi ljudi će se vratiti iz rata sa invaliditetom i lošim zdravljem, a mi treba da učinimo sve da ne izgubimo ljude na mirnim teritorijama, kao i u ratnim zonama, gde možemo da pružimo pravovremenu kvalitetnu pomoć. Država čini sve za ovo, a osobi je potrebna samo želja da brine o sebi i uverenje da to može dobiti besplatno.
