Rat u Ukrajini je u 19 časova, tako da možemo da procenimo stvarne namere vlasti Kremlja. Pre svega, to je sovjetski revanšizam i uništenje ukrajinskog stanovništva na privremeno okupiranim teritorijama.
Rusija neće moći da ostvari prvi od tih ciljeva, bar ne u meri u kojoj su članovi Generalštaba najverovatnije uveravali Vladimira Putina. Zato moraju da budu zadovoljni onim što mogu da urade sa gotovo nekažnjivošću i bez ograničenja, tačnije: da terorišu civilno stanovništvo raketnim napadima i unište kritičnu infrastrukturu Ukrajine i bazu sirovina.
Sa vojne tačke gledišta, teror indirektno služi da se porazi Ukrajina u ratu: može da liši stanje svoje ekonomske baze i izazove demografsku krizu, uključujući unutrašnju emigraciju, pošto ljudi ne mogu dugo da žive i rade u skloništima od bombi, a kamoli da razvijaju ekonomske aktivnosti ili privlače investicije.
Drugi razlog za korišćenje takvog terora je pokušaj da se ubede saveznici Ukrajine da će potpuno uništen i ekonomski osiromašen partner po okončanju rata biti samo težak teret za zapadnu ekonomiju. Zato se „mir“ mora dogovoriti i zaključiti što je pre moguće pre nego što se Ukrajina konačno izbriše sa lica zemlje – naravno, pod Putinovim uslovima.
Bez obzira na to da li će diktator Kremlja uspeti da sprovede bar jednu od svojih namera (a postoje ozbiljne sumnje u to), vredi pogledati kako je rat uticao na ekonomiju Ukrajine u prva dva meseca aktivne faze neprijateljstava i kako može da utiče na ekonomski razvoj do kraja godine.
Koliko Ukrajina gubi od rata
Aktuelni rat zapravo teиe osam godina, to jest od poиetka neprijateljstava u Donbasu u maju 2014. U godinama koje su usledile, Putin je nastojao da stvori zonu konstantnog pritiska u istočnoj Ukrajini, a 24. februara 2022. odlučio je da sprovede „konačno rešenje ukrajinskog pitanja“ – tačan je citat narativa ruske vlade koji podseća na izjave lidera Trećeg rajha o Holokaustu.
Uoči aktuelne, najtoplije faze rata, Britanski centar za ekonomske i poslovne studije (CEBR) analizirali ekonomske gubitke Ukrajine uzrokovane aneksijom Krima i stvarnom okupacijom regiona Donetsk i Luhansk na istoku zemlje. Prema tim procenama, direktni ekonomski gubici koje je pretrpela Ukrajina kao rezultat vojnog sukoba u periodu od 2014. do 2020. godine premašili su 280 milijardi dolara (uključujući 58 milijardi dolara samo zbog aneksije Krima). Generalno gledano, u prvih pet godina Ukrajina je izgubila tačno petinu svog BDP-a kao rezultat hibridnog rata.
To je uglavnom posledica gubitka preduzeća u metalurškom sektoru, kao i u industriji uglja i hemikalija. Na primer, najveći poreski obveznici u regionu Luhanska su Metalurška fabrika Alčevsk, gde je pre nekoliko godina izvršen veliki remont, fabrika lokomotive u Luhansku i fabrika kertridža u istom gradu koji je jedini u Ukrajini.
U regionu Donetsk postojale su brojne fabrike za izgradnju mašina fokusirane na proizvodnju opreme za industriju uglja, nekoliko rudarskih i prerađivačkih postrojenja u aglomeraciji Donetsk, metaluršku fabriku „Donetskstal“ i jednog od najvećih proizvođača mineralnih đubriva i industrijskih hemikalija – koncelt „Stirol“.
Gubici posle aneksije Krima nisu bili ništa manji, iako je poluostrvo dosledno i značajno subvencionisano od strane Kijeva. Međutim, tamo je delovala jedina ukrajinska fabrika titanijuma, postojale su dve najmodnije plutajuće platforme koje izvlače gas iz ofšor polja, kupljene samo nekoliko meseci pre napada za više od 400 miliona dolara u Singapuru, velika ribarska flota i razvijeni agroindustrijski sektor fokusiran uglavnom na proizvodnju vina i jačih duhova.
Međutim, ovo je samo deo gubitaka. Vojne tenzije i aktuelna pretnja iz Kremlja doveli su do odliva strateških investitora iz Ukrajine, lišavši nacionalnu ekonomiju 72 milijarde dolara. Pre svega, to su bili investitori zainteresovani za poljoprivredu, proizvodnju i transkontinentalnu logistiku.
Procenjuje se da su kapitalni gubici na Krimu i Donbasu od nelegalno zaplenjene ili oštećene imovine CEBR na 117 milijardi dolara, a budžetski gubici od neiskriniranih poreza – 48,5 milijardi dolara.
I to je rezultat samo prve faze rata, koja pokriva relativno ograničenu teritoriju, bez upotrebe balističkih raketa i ciljanog uništavanja industrijske infrastrukture gotovo širom zemlje – od Karkiva do Lviva, od Odese do Černihiva. Danas ti gubici rastu gotovo eksponencijalno.
Sejanje u kevlar kacigi
U intervjuu za američki TV kanal Cnn Predsednik Volodymyr Zelenskyy je rekao da je državi potrebno svako imeona 7 milijardi dolara mesečno samo da bi pokrila neposredne gubitke izazvane zamrzavanjem čitavih sektora ekonomije. Ovu procenu u velikoj meri je potvrdila izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, koja je troškove neophodne kritične pomoći za Ukrajinu procenila na pet milijardi dolara. Ovo je samo hitno krpljenje rupa u nacionalnom budžetu, sa ciljem da se podrži funkcionisanje kritične infrastrukture i obezbeđivanje socijalnih beneficija.
Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, više od 30 odsto ukrajinskih kompanija zaustavilo je proizvodnju, a rat je direktno uticao na teritorije na kojima se proizvodi više od 60 odsto BDP-a Ukrajine. Desetine velikih kompanija odbijaju da nastave poslovanje zbog prekida lanaca snabdevanja ili nemogućnosti da garantuju bezbednost radnika koji bi mogli da budu izloženi raketnim napadima.
Predsednik Ekonomske škole u Kijevu i savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Timofija Milovanova u intervjuu za TV kanal NASTOJAŠČE Vremja, koji se emituje iz Praga, rekao je da su troškovi dokumentovane štete na infrastrukturi Ukrajine od 22. aprila oko pola triliona dolara. Eksperti Svetske banke slažu se sa tim proračunima, koji su ih sredinom aprila procenili na 564-600 milijardi dolara. Prema najoptimističnijem scenariju, ako Rusi koriste samo konvencionalno oružje, ukrajinska ekonomija će izgubiti između 45 i 50 odsto BDP-a do kraja 2022. u odnosu na prethodnu godinu.
To su samo stvarni gubici, koji uključuju uništenje ili oštećenje najmanje 23 hiljade rubalja. km puteva, 37 hiljada km; m2 stambenih objekata, 277 mostova i mostova, 10 vojnih i civilnih aerodroma, dve morske luke. Međutim, oni još uvek ne uzimaju u obzir dva izuzetno važna faktora. Prva je blokiranje sejanja operacija u ratnoj zoni. Štaviše, čak i u oblastima oslobođenim od okupacije, deminiranje će i dalje trajati nekoliko meseci.
Neke farme u regionima Mikolaiv i Zaporizhia počele su prolećnu sejanje na sopstvenu opasnost i rizik, a farmeri rade u pancirima i kevlarskim šlemovima u slučaju detonacije klasterske municije, koju su Rusi masovno ostavili na ukrajinskom tlu u martu. U većini južnih regiona, radovi na sejanju uopšte nisu mogli da počnu, s obzirom da se oni nalazi u zoni koju zauzimaju ruske trupe. To uključuje desnu banku Kersonov region i obalu Azova sa centrom u Marijupolju, kao i regione Karkiva i Luhanska. U njemu je smešteno oko 35 odsto najprofitabilnijih poljoprivrednih preduzeća u zemlji, koja su u predratnom periodu snabdevala žitarice, brašno i ulje za više od 400 miliona ljudi na Bliskom istoku, u Severnoj Africi, jugoistočnoj Aziji i Kini. Ova tržišta već doživljavaju radikalno povećanje cena osnovne hrane, što, s obzirom na nivo razvoja ovih zemalja, može imati nepredvidive, čak i katastrofalne posledice.
Drugi izuzetno važan faktor je blokada plovidbe u Crnom moru i zaplena ukrajinskih lučkih čvorišta Berdjansk i Marijupolj u Azovskom moru. Odesa i njena satelitska luka Yuzhny su glavne izvozne kapije Ukrajine. Njihove vode minira ruska flota, a nijedna osiguravajuća kompanija neće pokriti rizik da brodovi tamo plove komercijalnim teretom. To je veliki gubitak za ekonomiju, jer Ukrajina preko morskih luka izvozi više od 70 odsto svog tovara u vrednosti od oko 47 milijardi dolara godišnje.
Na početku aktuelne faze rata, samo 300 hiljada tona je bilo uskladišteno u luci Marijupolj. tone tereta koje su Rusi uništili ili ukrali. Isto, prema podacima Forbs–Ukrajina, takođe važi i za Kersonovu luku. Ukrajina trenutno pokušava da izveze oko 7 miliona tona robe mesečno preko kopnenih prelaza i oko 10 miliona tona kako bi prošla kroz luke Gdanjsk, Gdynia, Swinoujsciec i rumunska Konstanca, pokazuju podaci Zmajev kapital.
Ofšor ekonomija
S obzirom na ekstremne uslove u kojima se našla ukrajinska ekonomija, vlada je donela radikalnu odluku da pretvori zemlju u de fakto ofšor ekonomiju. To znači da od početka marta preduzetnici koji rade praktično nezavisno od organizacione i pravne forme mogu da plate jedinstveni porez od dva odsto prometa i nulti porez na dohodak i PDV. Ova pravila se ne odnose samo na kockanje i prodaju alkohola i cigareta.
Mala proizvodna preduzeća koja koriste usluge dobavljača oslobođena su plaćanja socijalnih doprinosa za radnike mobilisane u oružane snage Ukrajine. Sami preduzetnici mogu sami da plate ovu naknadu za sebe dobrovoljno.
Računica ne uzima u obzir gubitke od demografske krize, preseljenje kompanija u inostranstvo i unutrašnju migraciju. Pored toga, oni ne pokrivaju budžet za odbranu kojisya u tajnosti. Za sada je teško proceniti uništenje skoro polovine Černihiva, centra Karkiva, gradova kijevske aglomeracije i potpunog brisanja gradova Okhtyrka, Izyum, Popasna, Lysychansk i Mariupol, gde je trenutno u toku najtoplija faza neprijateljstava. Ti gubici još uvek nisu izračunati, posebno jer pokrivaju stambenu i proizvodnu infrastrukturu.
Zaista, moguće je obnoviti okupirane gradove i teritorije deminusa, ali je mnogo teže vratiti poverenje investitora u razvoj kompanija na ovim prostorima. Još problematičnija je procena ljudskih žrtava i osakaćene sudbine onih koji se nikada neće vratiti svojim kućama ili videti svoje najbliže.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekcioni projekat: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Rosja niszczy gospodarkę Ukrainy.
