Mogli bismo da ignorišemo regionalne izbore u Nemačkoj, kao što je to bio slučaj, na primer, sa nedavnim izborima u Šlezvig-Holštajnu, ako ne zbog značaja ovog regiona za „koaliciju semafora“ u Bundestagu. Zapravo, rezultati volje u ovom gusto naseljenom regionu su neka vrsta markera za celu Nemačku. Vredi podsetiti da je 2005. godine, posle poraza SPD u Severnoj Rajni-Vestfaliji, tadašnji kancelar Gerhard Šreder čak najavio vanredne savezne izbore. Za nas je takođe važno da su izbori 15. maja održani uglavnom pod znakom rata u Ukrajini, a aktuelni pobednici – hrišćanske demokrate (CDU) i Zeleni (Unija 90/Zeleni) – nisu najmanje koristili temu rata u Ukrajini u svojoj predizbornoj kampanji. Zajedno su osvojili 53,9 odsto glasova i istovremeno su Zeleni dostigli najviši nivo svih vremena od 18,2 odsto, povećajući svoje cifre za 11,83 odsto. To je čak omogućilo kopredsedavajućima stranke Rikardiju Liangu da se izjasni veče po završetku glasanja da Zeleni postaju narodna stranka. Međutim, najvažnija posledica ovih izbora bio je poraz Esdeksa i liberala (Slobodna demokratska partija – VDP), koji zajedno sa „Zelenima“ formiraju koalicionu vladu u Bundestagu. Stoga vladajuća koalicija hrišćanskih demokrata i liberala („crna i žuta“) i dalje vlada Severnom Kišom-Vestfalijom prestaje da postoji. Ako tome dodamo i potpuni neuspeh Esdeksa na izborima u Šlezvig-Holštajnu, gde su izgubili 11,3 odsto glasova, a „hrišćanske demokrate“ su postale pobednik sa zapanjujućim rezultatom, izborni rezultati šalju loš signal kancelaru Olafu Šolcu i lideru „Slobodnih demokrata“, ministru finansija Kristijanu Lindneru.
Prema rečima nemačkih posmatrača, ovo je bila jedna od najprljavijih predizbornih kampanja, koja je propraćena spajanjem kompromitujućih materijala, međusobnih optužbi i otvorenih provokacija. Delimično sam o tome već pisao u prethodnom članku, posebno o provokacijama vezanim za „zelene“. Esdekiv je optužen za bliske veze sa Rusima i njihov nedosledan stav o pružanju teškog naoružanja Ukrajini. Bivši gradonačelnik Dizeldorfa, Esdek Thomas Geisel, takođe se isticao (Tomas Gajzel), koji je, u polemici sa ukrajinskim ambasadorom Andrijem Melnikom, izrazio sumnju da Rusija vodi „rat uništenja“ u Ukrajini (Der Western, 24.04.2022). Na to je dodat nedavni skandal sa portparolkom SPD-a, ministarom odbrane Kristinom Lambreht (Christine Lambrecht), koja je uskršnjim danima odlučila da ode na odmor helikopterom Bundeswehr, ponela je sa s njom svog 21-godišnjeg sina, koji je uspeo da postavi fotografije u Instagram. Na internetu se pojavio čak i mim: „Nema helikoptera za Ukrajinu? Potrebni su nam sami!“ dok Šolc nastavlja da brani svog kolegu člana stranke, rekavši da planira da radi sa njom u budućnosti. Potpuni gubitnici poslednje trke – Slobodne demokrate – takođe su se istakli. Lindner, koji je poslednjih meseci već kritikovan kao ministar finansija, uspeo je da postane pravi „heroj“ mladih ljudi zbog svoje fraze – „bolje je uopšte se ne snalaziti nego loše upravljati“. Samo liberalna Marie-Agnes Strack-Zimmermann (Marie-Agnes Strack-Zimmermann) – Predsedavajući Komiteta za odbranu Bundestaga – dosledno brani stav o obezbeđivanju teškog naoružanja Ukrajini. Možda zato što vide dosledan pad svojih pristalica među biračima, Slobodne demokrate su prkosno izašle iz sale tokom Šolcovog izveštaja na sastanku Odbora za odbranu 13. Njihovo izvinjenje posle toga, kao što vidimo, nije dodalo pristalice (F.A.Z., 13.05.2022).
Izborni program „zelenih“ uopšte nije bio revolucionaran i oni su smatrali da je transformacija Severne Rajne-Vestfalije u „prvi klimatski neutralni industrijski region u Evropi“ glavni. Njihov kopneni vođa Mona Nojbaur (Mona Nojbaur) malo poznata biračima, pa su zato savezni ministri iz stranke – Analena Berbok i Robert Habek – pokušali da je podrže što je više moguće. Govoreći na predizbornim skupovima, oni su se ne fokusirali toliko na lokalne probleme kao na spoljnu politiku i podršku Ukrajini. Stoga su impresivni rezultati „Zelenih“ na izborima rezultat njihove spoljne politike. I takođe – lokalne „hrišćanske demokrate“.
Tema rata u Ukrajini zauzela je istaknuto mesto u predizbornim govorima ovog drugog. Kao što znate, šef CDU Fridrih Merz nedavno je posetio Kijev, gde se sastao sa predsednikom Volodymyr Zelenskyy i posetio mesta masakra Ukrajinaca od strane Rusa u okolini prestonice (Die Zeit, 04.04.2022). Jasno je da posle odbijanja Šolca i predsednika Frank-Valtera Štajnmajera da naprave kapsuluibn, to je bio veoma jak PR potez. Posle toga, bilo kakvi argumenti Esdeksa da kritikuju opoziciju o sporom snabdevanju Ukrajine teškim oružjem izgledali su prilično slabo. Aktuelni pobednik izborne trke, kopneni premijer Hendrik Vist , nije zaobišao temu Ukrajine (Hendrik Wüst). Učestvovao je u mirnim demonstracijama i kleknuo iz poštovanja prema palim ukrajinskim vojnicima, pozvao pomoć ukrajinskim izbeglicama i posetio njihov kamp, gde je ruskom predsedniku pred objektivom tv kamere rekao da će ga „strah u očima ukrajinske dece proganjati do kraja života“. 46-godišnjeg Wüsta zovu „političarem Slimfit„, koji je tek nedavno bio na čelu vlade u Severnoj Kiši-Vestfaliji, ali pokušava da promeni ne samo stil upravljanja, već i da stvori imidž mladog političara otvorenog za društvo. U njegovoj vladinoj kancelariji je omiljeni planinski bicikl (podseća nas na nešto, zar ne?). Njegovi odnosi sa zaposlenima su uvek prijateljski, on daje prioritete i podstiče inicijativu podređenih. Iako je, prema pisanju nemačkih medija, kao profesionalni političar, u prošlosti imao dvosmislene izjave i postupke koji su izazivali kritike. Ali Wüst pripada mlađoj generaciji političara hrišćanskih demokrata, kao i njegov kolega, pobednik izbora Šlezvig-Holštajn, 49-godišnji Danijel Ginter (Daniel Günther), čija energija u „kriznim periodima“ deluje privlačnije biračima.
Prema rezultatima izbora, moguće su razne koalicione opcije. Trenutno, povezivanje sa „zelenim“ izgleda kao viši prioritet za CDU. Nije slučajno što su „hrišćanske demokrate“ poslednjih dana otvoreno koketirale sa njima, hvaleći Berboka i Habeka, kritikujući Esdeks i „Slobodne demokrate“ (F.A.Z, 13.05.2022). A 66-godišnji Merz treba da požuri, pošto će mu 40-godišnji članovi stranke Vist i Ginter disati u leđa na sledećim izborima 2025. I ne zaboravimo na Habekove kancelarske ambicije Zelenih. Ne želimo da baksuzimo, ali u modernoj političkoj istoriji Nemačke postojala je 1972, kada su roditelji zloglasne „istočnjačke politike“ (Ostpolitik) Kancelaru-Esdeku Viliju Brantu i njegovom vicekancelaru i ministru inostranih poslova Karl-Ditrihu Genšeru (FDP) zaprećeno je „glasanjem o poverenju“ Bundestagu. U svakom slučaju, sada „zlatna karta“ pripada „zelenoj“. Oni mogu da ostvare taktički uspeh ujedinjavanjem sa CDU, što može nepovoljno uticati na saveznu koaliciju „semafor“, ili, zarad strateškog cilja, privući liberale u koaliciju i stabilizovati vladajuću koaliciju. Tektonski pomaci se odvijaju u nemačkoj politici, ponajmanje zbog rata u Ukrajini.
