Savetnik šefa kabineta predsednika Mihailo Podoljak skrenuo je pažnju na činjenicu da su posle odluke SAD da Ukrajini obezbede lansere MLRS-a, propagandisti terorističke države Rusija dali brojne histerične izjave koje ukazuju da se neprijatelj plaši jačanja odbrambenih sposobnosti Ukrajine. Pisao je o ovome na svojoj stranici u Тelegram.
Podoljak je podsetio da okupatori uništavaju infrastrukturu velikih razmera, ubijaju civile masovno i namerno uništavaju ukrajinske gradove. Oni takođe koriste sve vrste teške artiljerije, teške bacače plamena, višestruke lansirne raketne sisteme, teške vazdušne bombe i krstareće rakete raznih modifikacija sa dometom većom od 1000 km u Ukrajini.
„Međutim, čim se postalo poznato da će Ukrajina i dalje dobijati MLRS sa normalnim dometom (100+ km), Rusi su odmah upali u histeričnu histeriju. Divlja škripa sada stoji nad celom ruskom močvarom: „Samo ne ovo! Samo im ne dajte reaktivne dalekometne sisteme! Samo ne oruћje odmazde!“ … Zakljuиak? Nigde nema lakšeg mesta. Dva divlja ruska silovanja: „ukite sankcije!“ i „molimo na kolenima: ne dajte Ukrajincima MLRS!“, – direktan dokaz ekstremne efektivnosti ova dva koraka…“, napisao je Podoljak.
Prema njegovim rečima, Rusi odmah pokazuju strah čim njihov neprijatelj uspostavi ravnotežu u oružju. To ukazuje na to da se ruska vojska ne plaši da se bori samo protiv nenaoružanih civila, uveren je savetnik šefa Op-Eda.
Podoljak je dodao da zbog urođenog kukavičluka ruski propagandisti neumorno izjavljuju da su spremni da koriste i hemijsko oružje i taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.
Podsećamo, ranije je postalo poznato da Sjedinjene Države planiraju da prebace u Ukrajinu visokoprecizali MLRS MLRS i HIMARS. Ovi MLRS mogu da lansiraju rakete stotinama kilometara, mnogo dalje od bilo kog sistema dostupnog u Rusiji.
Šta je MLRS i zašto ih se Rusija plaši
M270 MLRS (Multiple Launch Rocket System) je američki višestruki lansidni raketni sistem (MLRS) zasnovan na praćenoj bazi borbenog vozila pešadijske pešadrije Koju proizvodi Vought. MLRS M270 je osmišljen tako da uništi na daljinama više od 30 kilometara oblasti koncentracije trupa i vojne opreme, položaje neprijateljske bure i reaktivne artiljerije, oblasti raspoređivanja svojih snaga protivpožarna odbrane i sredstava, kamione, lakše oklopne transportere, kao i komandna mesta, komunikacione centre i druge planske ciljeve.
Skoro 40 godina M270 MLRS je u službi američke vojske (već je prošao kroz nekoliko modifikacija, uspešno je korišćen u brojnim vojnim sukobima, kao što su u Persijskom zalivu, Iraku, Avganistanu i Siriji – ed.). Ukupno je proizvedeno više od 1000 jedinica M270, a za njega više od 700.000 raketa raznih tipova. Potom je u Evropi uspostavljena proizvodnja i postepeno su počeli da ulaze u službu sa vojskama zemalja članica NATO-a. Međutim, ne samo. Među sadašnjim operaterima – 14 zemalja: Egipat (48 jedinica), Nemačka (više od 200 jedinica, imaju ime MARS II), Grčka (36 jedinica), Izrael (64 jedinice), Italija (22 jedinice), Turska (12 jedinica), Velika Britanija (42 jedinice, unapređene verzije M270B1), Francuska (13 jedinica), Finska (22 jedinice, imaju ime 298 RsRakH 06), Saudijska Arabija (50 jedinica), itd. I, naravno, Sjedinjene Države (oko 1000 jedinica), pišu „Ukrinform».
M270 MLRS obuhvata:
- borbeno vozilo;
- oprema za kontrolu požara;
- mašina za transport i punjenje;
- sistem komunikacije i kontrole.
U oklopnoj specijalnoj kabini višestrukog lansirnog raketnog sistema možete smestiti tri osobe: komandira instalacije, nišandžiju i vozača-mehaničara.
M270 MLRS ima navigacione alate, topografsko vezivanje i kontrolnu tablu. Jedinica za filtriranje i ventilaciju štiti od radioaktivne kontaminacije područja ili hemijskog oružja.
Karakteristike:
- borbena težina – 25 tona;
- dužina – 6,85 m;
- širina – 2,97 m;
- visina – 2,59 m;
- posada – 3 osobe;
- broj raketa – 12×227 mm, ili 2×MGM-140 ATACMS:
- stopa pucanja – 18 metaka/min.;
- rezerva struje – 480 km;
- maksimalna brzina – 64 km / h;
- lezija: 25.000 m²;
- posada: 3 osobe;
- vreme voleja: 48 s.
Municija do M270 MLRS:
- M26 (težina 306 kg, domet – do 32 km);
- M26A1/A2 (težina 296 kg, domet – preko 45 km);
- M30/M31 (težina nepoznata, domet – do 84 km);
- AT2 SCATMIN (težina 254 kg, domet – do 39 km);
- PARS SAGE-227 (težina 160-300 kg, domet – do 70 km);
- MGM-168 ATACMS Blok IVA (težina 227 kg, domet – do 300 km).
U ruskim specijalizovanim medijima o vojnoj temia izgledi da Ukrajina dobije takve lansere su ozbiljna briga. Oni, naročito, pišu da sa tako „dugom rukom“ ukrajinska vojska može da dobije čak i krimski most. I ne samo.
Na primer, od Karkiva do vazduhoplovne baze Baltimor (Malševo), gde su smešteni ruski bombarderi su-34 na prvoj liniji fronta, – 260 km. Od Černihiva do aerodroma u Šešči, gde je leteo deo borbenih aviona iz Belorusije, – 270 km. Od Mikolaiva do aerodroma u Sakiju – 236 km. Druga vrsta sasvim logičnih ciljeva su logističke baze i vojni logistički centri. Obično se nalaze na udaljenosti od 100-200 km od prednjih položaja ruske vojske. Naravno, sve to je pod uslovom da Se Ukrajini da M270 sa MUNICIJOM ATACMS- a.
