Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje počele su da snabdevaju Ukrajinu teškim oružjem koje neprijatelju može naneti masovno uništenje na velikim daljinama. Tokom aktivne faze rata, to je artiljerija koja je od velikog značaja i Ukrajinci vešto znaju da je koriste. O tome zašto je artiljerija toliko važna i kako će uticati na dalji tok rata, piše britanski nedeljnik Ekonomista. preveo je analitiku publikacije na ukrajinski za nas.
***
Jarko svetlosno oružje privlači više pažnje. Protivtenkovski raketni sistem Džavelin je zvezda mimika. O turskom dronu „Bajraktar“ čak je komponovana pesma. Međutim, nijedno oružje nije bilo toliko važno u ratu u Ukrajini kao artiljerija, a verovatno će postati još važnije u narednim nedeljama.
Savetnik vrhovnog komandanta Ukrajine, general Valerij Zalužni, nedavno je objasnio kako su Oružane snage Ukrajine zaustavile napredovanje ruskih trupa u Kijevu. „Protivtenkovske rakete su usporile Ruse“, rekao je on, „ali ih je naša artiljerija ubila. To je slomilo njihove jedinice.“ U trenutnim borbama na jugu i istoku Ukrajine artiljerija igra još veću ulogu. I naprednije verzije takvog oružja, koje su zapadne zemlje počele da pružaju Ukrajini, mogle bi da promene tok ovog rata.
Osnovna ideja artiljerije je veoma jednostavna. Puške koje nose vojnici i pištolji montirani na tenkove koriste direktnu vatru: pogodili su ono što mogu da vide. Artiljerija, s druge strane, koristi indirektnu vatru, što znači da meta može da bude na drugoj strani brda — čak i desetinama kilometara dalje. Artiljerija pokriva sve, od kompaktnih minobacača do pištolja od 30 tona na praćenom kursu, sposobnog da ispali vatru na velikim daljinama. Artiljerija je prouzrokovala najviše gubitaka u Prvom svetskom ratu i na svakom bojnom polju osim Tihog okeana u Drugom.
Suština ovog vatrenog oružja je da pritisne neprijateljske snage i zaustavi njihovo kretanje, ili da ih uništi, često kako bi pešadijska i oklopna vozila mogla da nastave dalje. Rusija je stavila artiljeriju u centar svoje vojske u danima Ruske imperije, i ima je mnogo više od većine zapadnih sila, da ne pominjemo Ukrajinu. Dakle, to je aspekt rvanja kojim dominira. Međutim, nedavni izveštaj Džeka Votlinga i Nika Rejnoldsa sa Kraljevskog instituta ujedinjenih službi u Londonu objašnjava kako je Ukrajina uspela da promeni ovu situaciju.
U prvim satima rata Ukrajina je uspela da upotrebi artiljeriju kako bi impresionirala lakše naoružane ruske padobrance koji su sleteli na aerodrom Hostomel u blizini Kijeva. Iako je artiljerija u početku pomagala ruskim kopnenim snagama da napreduju na jug ka Kijevu, njihova zavisnost od asfaltiranih puteva značila je da su ih mogli uočiti ukrajinski specijalci i bespilotne letelice koje prenose ove podatke ukrajinskim oružanim snagama. Dok su se ruske trupe približavale prestonici, našle su se na udaru žestokih kritika — i nisu mogle da odgovore.
Teoretski, artiljerija se može koristiti za suprotstavljanje neprijateljskoj artiljeriji. Poznato je da protivakumno ratovanje koristi radar za određivanje putanje i mesta sa kog projektili lete. Koordinate se odmah šalju u artiljeriju, koja puca na izvor. Međutim, Rusija se borila protiv paljbe na baterije iz prozaičnijeg razloga: njena artiljerija je bila zaglavljena u saobraćajnim gužvama i zbog toga nije mogla da bude uključena.
Drugi problem je bio što vatrena moć mora da bude kvalitetna koliko i inteligencija koja je kontroliše. Tokom prethodnih ratova, Rusija je koristila bespilotne letelice za otkrivanje elektronskog zračenja neprijateljskih artiljerijskih jedinica i udarala ih sopstvenim minut ili dva. Međutim, u Ukrajini joj je bilo teško da to uradi. „Iako su Rusi imali težu artiljeriju“, pišu Votling i Rejnolds, „nije im nedostajala dobra slika o tome gde se nalaze raspršene ukrajinske pozicije“. Ukrajina je u međuvremenu dobila obaveštajne podatke SAD o ruskim pozicijama.
Artiljerija je dugo igrala istaknutu ulogu u borbama u Donbasu, gde je Rusija prvi put izvršila invaziju 2014. godine. Ukrajina je narednih osam godina koristila za izgradnju rovova, utvrđenja i drugih odbrambenih pozicija. Za njihovo otkriće biće potrebna snažna vatrena sila.
A ovo se veж dogaрa. „U nekim naseljima ne postoji nijedna zgrada koja bi ostala netaknuta posle bombardovanja. Neselektivna upotreba vatrene moći je zaista impresivna“, rekao je jedan zapadni zvaničnik. Rusija počinje efikasnije da koristi artiljeriju, kaže zvaničnik, koncentrišući je na manje ciljeva duž užeg fronta, ali i dalje ima problema sa „pravovremenim i tačnim smernicama“, kao što je na severu Kijeva.
Artiljerija je takođe od vitalnog značaja za ukrajinske kontranapade koji se odvijaju svaki put kada Rusija zauzme neku vrstu naseljaeny artikal. To je jedan od razloga zašto zapadne zemlje, koje su u početku Ukrajini dale uglavnom manje i lakše naoružanje kao što su Džavelin i Stinger, sada obezbeđuju teže naoružanje, uprkos činjenici da su te zemlje u početku bile zabrinute da bi mogle da isprovociraju Rusiju na taj način.
Poslednjih nedelja Ukrajina je dobila pristup artiljerijskom „rudniku zlata“. Predsednik Džo Bajden je 21. aprila najavio da će Amerika poslati desetine haubica — velikih artiljerijskih pištolja koji pucaju iz projektila veličine 155 mm. 2. maja, predstavnik američkog Ministarstva odbrane rekao je da je 70 njih isporučeno; više od 200 ukrajinskih vojnika već je obučeno za njihovu upotrebu. Australija, Kanada, Češka Republika, Estonija, Francuska, Holandija, Poljska i Slovačka takođe su poslale artiljeriju ili su saopštile da će je poslati. Veruje se da druge zemlje to rade u tajnosti.
Majkl Džejkobson, pukovnik rezervne artiljerije američke vojske, piše na sajtu Rat na stenama da su artiljerijski sistemi NATO-a napredniji, brzi i mrtviji od oružja koje Ukrajina ima u službi. Bolje odolevaju protivgradnom požaru, lakše ih je popraviti jer imaju modularne delove koji se mogu menjati i lakši su za korišćenje. Pukovnik Džejkobson napominje da je francuski Cezar, koji ide u Ukrajinu, „verovatno najbolji na svetu“ zajedno sa švedskim Strelcem.
Ovo oružje je takođe dobro pogodno za mobilne kontranapade koje sprovodi Ukrajina. U prethodnim borbama u Donbasu, 2014-2015, ruski kontrapunktni požar mogao je da pogodi ukrajinsko oružje za četiri minuta, kaže Sem Kreni-Evans, još jedan specijalista Na Institutu kraljevskih zajedničkih službi. Sistemi kao što je Cezar su samohodni, točkovi ili praćeni, što znači da mogu brže da se preurede sa jedne pozicije na drugu.
Ipak, moćno vatreno oružje je skupo. Artiljerija koristi municiju neverovatnom brzinom. Specijalizovani projektili poput Ekskalibura M982 koji Kanada daje Ukrajini mogu se precizno uperiti laserima ili GPS-om, kako bi mogli da pogode mnoge ciljeve. Međutim, verovatno ih je malo. Ako se artiljerija koristi za masivnu vatru — drugim rečima, popunjavanje područja granatama — američke zalihe od 144.000 komada municije mogle bi da „nestanu za nekoliko dana“, kaže Kreni-Evans. Štaviše, ukrajinska artiljerija koristi sovjetske i ruske uzorke projektila veličine 152 milimetra, tako da municija neće biti razmenjivana između starog i novog oružja.
Izazov nije samo nabaviti ovo oružje, već i dovesti ga u prve redove. Artiljerijska granata od 155 mm teška je oko 50 kg; dopunjavanje za desetak pištolja koji ispaljuju nekoliko stotina metaka – ovo je više od 100 tona tereta. Konvoji snabdevanja postaju mete poraza Rusije.
Uz sve ovo, ukrajinski artiljeri imaju razloga da budu sigurni da im zalihe neće poneti. Portparol Pentagona Džon Kirbi je 19. aprila rekao da će Amerika snabdevati Ukrajince novim oružjem koliko god je to potrebno. „Ako bude dodatne potrebe za dodatnim artiljerijskim granatama od 155 miliona u budućnosti“, obećao je on, „Sjedinjene Države će biti na prvim linijama fronta i učiniće sve što mogu da pomognu da se tamo isporuče“.
