Rusija nije zaplenila Ukrajinu tri dana, kako je planirano, nije ostvarila simboličnu pobedu do 9. maja i malo je verovatno da će išta dobiti u bliskoj budućnosti. Vojni analitičar i šef najvećeg dobrotvornog fonda za pomoć vojsci „Vrati se živ“ Taras Čmut smatra da Rusija već zna da je izgubila, ali odlaže ovaj trenutak. I to može da potraje dugo.
U intervjuu za nas, Taras Chmut je ispričao kako dobrovoljci daju ukrajinskoj vojsci taktičku prednost u odnosu na neprijatelja, kakvo oružje i oprema su potrebni našim trupama i zašto povratak na administrativne granice 23. februara više nije opcija.
„Ne neprobojni prsluci spasavaju živote“
Svi su nekako čekali 9. maj, očekivali su da će se nešto desiti – veliki raketni napad, Putinova objava rata, na primer. Međutim, to se nije desilo, samo je Odesa granatirana. Zaљto? I šta sada očekivati, posle 9.
Ukratko, ne znam. Ako je više raspoređeno… Rat je sredstvo za postizanje određenog geopolitičkog cilja, mora biti nadoknaрljiv. Ovaj rat je izmakao kontroli u prve dve nedelje, a sada je Rusiji potrebno, s jedne strane, da ga nekako okonča pobedom, a sa druge strane – ne sa takvom pobedom, u kojoj će postati nova DPRK. Ovo je zastoj u kojem objava rata ili nešto slično neće dati potpunu prednost u odnosu na Ukrajinu i neće ubrzati pobedu, ali će, uz to, povećati podršku Zapada Ukrajini i pritisak na Rusiju. Stoga je Rusija u većoj prednosti u situaciji koja postoji.
A kakva je korist Rusije od štrajkova na tržnim centrima u Odesi? Štaviše, koristili su visoko precizne hipersonične rakete bodeža.
Mi zapravo ne znamo tačno koje su rakete bile i koliko, u koje svrhe su ispaljene i zašto, jer ne znamo šta se u tom trenutku dogodilo u tim objektima. Granatiranje se dešava svakodnevno, a nije baš korektno da bilo koji od njih povežete sa određenim datumom.
Umesto toga, 9. maja, američki predsednik Džo Bajden potpisao je zakon o zakupu. Koje oružje možemo da nabavimo i koliko vremena je potrebno da se upotrebi na frontu?
Oklopna vozila, artiljerija, avijacija, MLRS, protiv-brodske rakete, protivdušna odbrana, vozila, komunikacije i tangencijalna oprema. Koliko dugo? Od nekoliko meseci – i do beskonačnosti, do pobede. Potrebno je minimum dva meseca, ali postoje preliminarni paketi pomoći koje već dobijamo.
„Vrati se živ“ više neće kupovati pancire, a govorili ste tokom jednog od „Front Floats“ (redovna emitovanja sa Tarasom Chmutom, drugim volonterima i specijalistima u Twitter i YouTube o ratu – napomena. ed.), da ne neprobojni prsluci spasavaju živote.
Da, nećemo kupovati, jer se zahtev za njih totalno smanjio. S druge strane, zaista – oni ne štede. Ako pogledate statistiku, ovo nije spas o kojem bismo želeli da razgovaramo.
A šta spasava?
Posedujete radnu artiljeriju i avijaciju.
Kako će se potrebe trupa promeniti u narednih mesec ili dva?
To će zavisiti od toga koliko efikasno i brzo dobijamo i ovladamo pomoći zapadnih partnera. Sada ponavljamo put iz 2014. Tada je potreba za pancirom i šlemovima nestala za oko godinu i po dana, sada će za šest meseci nestati. Komunikacija, vozila, snajperi, vojna obuka, bezbednost mina i pred-medicinska nega uvek će biti relevantni. Složeni projekti, kao što smo uradili sa modernizacijom protivmoderne odbrane kopnenih snaga, takođe će biti relevantni, a sada pokušavamo da sprovedemo slične u vazduhoplovstvu. Takođe će vam biti potreban alat za popravku opreme koja vojsci nedostaje, na primer, neki moderan japanski osciloskop, kako bi vazduhoplovstvo provjerilo sovjetske jedinice u avionima.
„Mi smo prva dobrotvorna organizacija u Ukrajini koja ima dozvolu za kupovinu vojne robe“
Koliko novca je fond dobio za ovih 2,5 meseca i iskoristio ga? Koji su bili najveжi ugovori?
Primljeno je oko 3,5 milijardi UAH, od čega je potrošeno 2,1 milijarde UAH. U petak sam potpisao sporazum za još 16,5 miliona dolara za jednu od vojnih dobara za Glavnu direkciju za obaveštajne poslove. Više od UAH 400 miliona je angažovano za oklopna vozila, a još jedan UAH 100 miliona – na osnovu još jednog sporazuma o oklopnim vozilima. To je, sada imamo tri velika ugovora, jedan je u završnoj fazi, ove nedelje već čekamo isporuku, drugi je potpisan samo, a još jedan je u toku birokratska birokratska traka sa izvoznim dozvolama. I svaki dan se nešto kupuje u manjem obimu.
Moћete li da objasnite ove ugovore?
O ugovoru za 16,5 miliona dolara – ne. Naravno, kada to stavimo, biće dosta i fotografija i video snimaka, i o tome ćemo pričati veoma dugo. A druga dvojica su oklopljeniMaљine.
Šta je još fondacija stekla za ovo vreme, na šta ste posebno ponosni?
Ova tri ugovora, koja sam imenovao, su naљa dozvola za kupovinu vojne robe. Mi smo prva dobrotvorna organizacija u Ukrajini koja zvanično ima priliku da to uradi. Mi smo prvi zvanično kupili robu dvostruke upotrebe posle 24. Generalno gledano, iznos pomoći koji kupimo i prenesemo značajno utiče na tok neprijateljstava.
Koliko je važna uloga dobrovoljaca u ratu sa Rusijom?
Ono što hiljade dobrovoljaca radi je pretvaranje u taktičku prednost Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju – zasićenjem trupa raznim, ponekad ne-vojnim sredstvima u značajnim količinama. Govorimo o kvadkopterima, termalnim slikama, uređajima za noćno osmatranje, radio stanicama, automobilima, opremi, kompletima za prvu pomoć i još mnogo toga. Ovo nije raketni sistem, ali na bojnom polju, naš vojnik je, na osnovu pozadine ruskog, bolje opremljen i tehnički može bolje da koristi svoje oružje i opremu. Relativno govoreći, stari LNG (easel protivtenkovski bacač granata) zbog novog tableta, kvadkoptera, komunikacije između jedinica i mašine ima mnogo veću efikasnost od istih karakteristika ruskog kompleksa.
Negde drugde, u drugim vojnim sukobima poslednjih godina, da li je postojao tako snažan volonterski pokret?
Ovo je ukrajinska jedinstvenost.
Šta je još naša superiornost nad neprijateljem?
U određenoj meri – obuka našeg kadrova, motivacija, borbeni duh i iskustvo. Činjenica da smo u defanzivi takođe nam daje dodatne mogućnosti. U određenoj meri, prednost je sada dobiti opremu od zapadnih partnera.
„Vrati se živ“ ima analitičko odeljenje koje sprovodi razne studije. Imaju li praktiиan nastavak?
Biće, ali kasnije, jer sada nije doraslo tome. Sada analitičko odeljenje radi u drugačijem formatu. U kojoj – još uvek nisam spreman da je izrazim.
„To je duga igra, a duga može biti drugačija“
Kako je počeo „Front Float“ i zašto?
Pojavila se još sredinom februara, kada je bilo mnogo medijske histerije, a pojavila se ideja da razgovaramo sa ljudima, da im objasnimo šta se dešava. Slučajno sam se ušao u to – i kao rezultat toga, prerastao je u odlično sredstvo komunikacije. Većina ljudi je daleko od vojnih tema, imali su mnogo pitanja, i na njih treba odgovoriti.
Tokom „Plutanja“ vi i vaše kolege govorite dosta informacija sa fronta, kakva je situacija u različitim pravcima. Kako to znaљ? Da li dobijate dozvolu za distribuciju?
Imamo analitičare koji veoma blisko sarađujemo sa trupama, imamo direktan kontakt sa stotinama četa, bataljona, brigada, komandanata puka i iznad. To nam pomaže da efikasnije volontiramo, kao i da pravilno radimo na informativnom frontu, što je podjednako važno. Ne dobijamo dozvole, ali ne otkrivamo osetljive informacije. Kompetentni smo u onome što radimo i razumemo šta je u redu, a šta nije. I to je vaћna razlika u odnosu na pozadinu svih ostalih. Ovo radimo već 8 godina, imamo polovinu zaposlenih – vojsku, koja je konstantno bila u kontaktu i nastavljala da komunicira sa vojskom. Zato nas zovu nadležni fond za pomoć.
Često tokom „Front Floata“ kažete da Rusija zna da je izgubila rat, i pokušava da jednostavno odloži ovaj trenutak. Koliko dugo moћe da odloћi?
Kao i u Siriji – godinama. 10 godina, na primer.
I koliko dugo moћemo da trajemo?
Godinama, kao u Siriji, 10 godina. Ovo smo već prošli 2014.
Zapravo, ovo „već smo prošli ovo“ je zastrašujuće. Ne ћelim da se sve oduћi toliko dugo.
Mislim da ni to neжe trajati 10 godina. Ali ovo je duga igra, i duga može biti drugačija, i ne osećamo pobedu o kojoj nam je Arestovič pričao posle nedelju dana rata, da je cele Rusije oduvano.
Zašto je Alekseju Arestoviču, i ne samo njemu, dozvoljeno da dodatno ulepša naše pobede, da predvidi skori kraj rata? Vlasti to ne primećuju ili je to korisno za njih?
Ima sopstvenu ciljnu publiku i sopstvenu definisanu funkciju.
Govorite laћ? Preteruj?
Umirite društvo.
Neka vrsta uveravanja.
Dakle, vi niste njegova ciljna publika, kao ja, i zato to ne prihvatamo.
„Pobeda je povratak na sve administrativne granice u 2013.
U intervjuima‘u „Leva obala“ Rekli ste da je u proteklih 8 godina Ukrajina mogla bolje da se pripremi za invaziju punih razmera. Kako sada da popravimo situaciju?
Ne možete da ponovite svoje greške u budućnosti. Shvatajući da rat može da se odugovlači, treba da pripremimo društvo, državu, ekonomiju i sve druge sfere života za ono što možemoemo da postane novi Izrael, koji je sve vreme u stanju pasivnog rata.
Kako ćete proceniti šanse Ukrajine da sve vrati do krajnjih granica 23. februara?
Ne razmatram tu opciju. Ili gubimo ili pobeđujemo, a pobeda je povratak na sve administrativne granice 2013. Posredničke opcije više nisu važne. Ili ćemo pobediti ili izgubiti sledeći rat. To je malo skuplje od potpisivanja nekakvog primirja sada i zaustavljanja, ali morate da pritisnete.
Ako će to biti duga igra, kada možete da počnete da tražite odgovorne za greške u pripremi za rat? Sada često kažu da ovo nije na vreme. Ali ako rat traje nekoliko godina, besmisleno je odlagati ga. Tvoja poslednja Poštanski U Facebook tiče se ovoga.
Nisam ja poиeo. Aleksej Arestovič je javno u emisiji „Fejgin lajv“, koja je gledala pola miliona ljudi na internetu, izneo brojne probleme i rekao da pokreće sopstveni „džihad“ u potrazi za krivcima. Dakle, počinioci nisu u Oružanim snagama, kako je rekao, već u njegovoj kancelariji levo i kroz jedan. Prezimena najmanje dva koja sam izgovorio (bivši ministar odbrane Andrij Taran i bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Ruslan Homek – napomena urednika). Ove ljude je postavila Kancelarija predsednika, a ukazano je na njihovu nesposobnost. I sada se postavlja pitanje pronalaženja krivaca u vojsci.
Nije bitno ko ga je zapoиeo. Pitanje je da li ovo ima smisla sada i kada će biti.
Kada je reč o mom postu, njegova svrha je da takve priče zaustavi vrlo jasnom reakcijom društva i volonterskog pokreta. Poruka je vrlo jednostavna: dobrovoljci sada neće vređati Oružane snage Ukrajine.
Šta bi Ukrajina trebalo da postane posle rata?
Ovo je filozofsko pitanje na koje ne znam odgovor. Ali znam zasigurno da u ovoj novoj zemlji mora postojati normalna borbeno spremna vojska, ekonomski spremna za svaki mogući rat sa bilo kim.
