18. maja se dogodio međunarodni događaj, čiji je značaj teško preceniti: Finska i Švedska podnele su zahtev za članstvo u NATO-u. A poenta ovde nije ograničena na geografsku i vojnu ekspanziju Severnoatlantske alijanse, već na mnogo više globalnih stvari. Zapad je konačno shvatio potrebu da formira novi koncept međunarodne bezbednosti i počeo je svoju implementaciju.
Nova zapadna arhitektura globalne bezbednosti konačno i neopozivo odbacuje samu mogućnost učešća Ruske Federacije u njemu. Barem u narednim decenijama, dok se radikalne promene u elitama i samom sistemu izgradnje vlasti ne odigraju u samoj Rusiji. Sada je najveća zemlja na svetu prepoznata kao glavni izvor opasnosti po mir na celom svetu. Sada je teško naći zamotnog političara na Zapadu koji bi ozbiljno govorio o mogućnosti umirivanja Rusije.
A relativno skoro, pre nekih deset godina, prosečan Finac ili Šveđanin nije želeo ni da pomno čuje o mogućem angažovanju zemlje u zapadnom vojnom bloku kako bi se odbranio od ruske agresije. Da li je Rusija neprijatelj? Šališ se? Ovo je naš dobar komšija i poslovni partner.
Švedska je 200 godina nežno negovali svoju neutralnost, što joj je pomoglo da izbegne smrt i uništenje Prvog i Drugog svetskog rata. Vremena ekspanzionističkih kampanja Čarlsa XII odavno su nestala i izbrisana iz nacionalnog sećanja. Zemlju je samo interesovalo posao kao i obično, blagostanje i spokoj stanovnika. Da, i dalje je imala svoju vojsku, ali su na to potrošena relativno mala sredstva – 0,9 odsto BDP-a.
Slična situacija razvila se i u Finskoj. Ova skandinavska zemlja nije imala nameru da uđe u NATO sa ostalim Evropljanima. Nije ni čudo što se pojavio izraz „Finizacija“, koji je u celom svetu zapravo postao simbol neutralnosti.
Od kraja Drugog svetskog rata Helsinki i Moskva su pokušali da izgrade, koliko je to moguće, prijateljske odnose. U proteklih 30 godina obe zemlje su aktivno uspostavile poslovne odnose, podstičući prekogranični turizam. Helsinki i Sankt Peterburg povezali su brze vozove.
Situacija je počela da se menja 2014. godine, nakon što je Rusija anektirala ukrajinski Krim i izvršila invaziju na Donbas. Obe države su shvatile da igranje prijateljstva sa Rusijom ne samo da nema smisla, već postaje i opasnije. Moskva je krenula putem agresivne ekspanzije, tako da moramo biti spremni da uzvratimo kada dođe čas „H“. Švedska i Finska su pokrenule proces „definisanja“, bez obzira koliko to paradoksalno zvučalo.
Švedska je brzo povećala finansiranje vojnog sektora. Počela je aktivno da gradi ratne brodove, pošto Šveđani očekuju glavnu rusku pretnju od Rusa iz Baltičkog mora. Zemlja sledeće godine planira da poveća troškove odbrane na dva procenta BDP-a i tako dostigne standarde NATO-a.
Šveđani planiraju da povećaju broj svojih vojnika. Sada oko 60.000 vojnika služi u vojsci. Očekuje se da će se taj broj povećati za trećinu do 2030. Zemlja ima pet najmodnijih podmornica koje su specijalno dizajnirane za uslove Baltičkog mora. Stokholm namerava da investira u nove podmornice i borbene avione u narednim godinama.
Finci su još aktivnije preuzeli nagomilavanje svoje vojne moći, imajući u vidu da imaju više od hiljadu kilometara kopnene granice sa Rusijom. Na primer, Finska sada ima jednu od najmoćnijih vazdušnih flota u Evropi. Finski vojni piloti lete avionima F/A-18, naoružan najnovijim američkim raketama. Pored toga, Finci planiraju da kupe najnovije lovce pete generacije F-35, od kojih najbolji još uvek ne postoje na svetu.
I od 2014. godine razgovori o mogućem pristupanju NATO-u su zaoštreni kod finskih i švedskih političara. U početku su bili prilično plašljivi, a onda su bili aktivniji. Javno mnjenje je, naravno, u korist NATO-a, počelo da se menja polako ali sigurno. Sve je to bila reakcija na agresiju Rusije na Ukrajinu, i na propagandnu histeriju Kremlja usmerenu na zastrašivanje Zapada. Iz Moskve su se stalno čule pretnje protiv Stokholma i Helsinkija. Kremlj je obećao „ozbiljne posledice“ zbog pokušaja dve zemlje da se pridruže NATO-u.
Rusko tužilaštvo otvorilo je krivični postupak protiv Finske pod optužbom za genocid. Slučaj se odnosio na godine 1941–1944, kada je finska vojska privremeno osvojila sopstvenu teritoriju od Sovjetskog Saveza, izgubljenu tokom „zimskog rata“ 1939–1940. Kako je saopštio Kremlj, Finci su tada namerno uništili Ruse u koncentracionim logorima.
I zaista, krajem juna 1941.ori. Ali ne zbog istrebljenja ljudi, već zbog privremenog pritvora osobama za koje je bilo planirano da budu preseljene na istok posle preuzimanja Lenjingrada. Ali ovi planovi finske komande nisu uspeli, raseljavanje se nikada nije desilo. Oko tri hiljade ljudi koji su bili u logorima (otprilike 10% svih zatvorenika) je zaista umrlo. Ali uzrok smrti nije bilo namerno istrebljenje, već glad i bolest.
Finska se na Pariskoj konferenciji 1947. izjasnila krivim, platila odštetu i slučaj je zapravo zatvoren. Međutim, sedam decenija kasnije, Putinova Rusija je odlučila da reanimira ovog istorijskog pokojnika kako bi izvršila pritisak na Fince, koji su počeli da razmišljaju o članstvu u NATO- u.
Prekretnica u pitanju evroatlantske integracije Švedske i Finske bila je, naravno, datum 24. februara 2022. godine. Posle ruske velike invazije na Ukrajinu Finci i Šveđani su zapravo imali sumnje: da biste se zaštitili od agresivnog suseda, potrebno je da se osigurate NATO štitom.
Pretnje Rusije su se intenzivirale. Njih su pratile demonstracije vojne sile u blizini kopnene granice sa Finskom i pomorstvom – sa Švedskom. Međutim, to nije uplašilo ni Fince ni Šveđane, već ih je, naprotiv, ubedilo u ispravnost kursa ka evroatlantskoj integraciji. Parlamenti obe zemlje velikom većinom glasova govorili su u korist članstva u NATO-u.
Tako da je sa Finskom i Švedskom situacija praktično jasna. Iako Turska još uvek blokira pregovore o članstvu dve zemlje koje su diplomirale. Siguran sam da će u bliskoj budućnosti biti moguće pronaći kompromisno rešenje i dovesti slučaj u punopravno članstvo.
I uopšte, protiv pozadine ruske vojne agresije, pitanje proširenja NATO-a otišlo je u potpuno neočekivanom pravcu. Da li je iko mogao da zamisli pre neka tri meseca da će se legendarna neutralna Švajcarska odraziti na evroatlantske integracije? Dok se rusko-ukrajinski rat nastavlja, Bern ubrzano pojačava zbližavanje sa Severnoatlantskom alijansom. Zbog toga Rusija već preventivno zastrašuje Švajcarce „posledicama“. I kao što već znamo, slično zastrašivanje Šveđana i Finca samo ih je primoralo da doprinesu naporima za sticanje članstva u NATO-u.
