Austrijski kancelar Karl Nehamer je prošle nedelje boravio u zvaničnoj poseti Moskvi i sastao se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Uprkos činjenici da su mnogi u Ukrajini i na Zapadu ovu posetu nazvali „sramnom“, zapravo je bila izuzetno korisna. Bar zato što je odagnao poslednje iluzije zapadnog društva o Rusiji i njenom vođstvu. Uprkos svemu, austrijski gost postao je prvi zapadni lider koji se sastao sa Putinom posle ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.
Značajno je da je pre odlaska u Moskvu Nehamer posetio Ukrajinu, posetio Kijev, a što je najvažnije – Bucha je svojim očima video na šta su ruski agresori sposobni i na šta rusi brbljaju o zaštiti mira, borbi protiv fašizma i brižnji za bezbednost u regionu.
Bucha je bio taj koji je postao za svet taj šok, ta tačka bez povratka u percepciji geopolitičkih ciljeva Kremlja. Iako mnogi na Zapadu još uvek nisu želeli da se odrekne određenih iluzija o nekontrolisanosti akcija na terenu, višku izvođača, „strašnoj grešci“…
Zbog toga odlazak u Moskvu, Nehamer nije negovao radosne izglede, nije bio zadovoljan prijateljskom atmosferom poznatom austrijsko-ruskim odnosima. „To nije bila prijateljska poseta. Upravo sam stigao iz Ukrajine i svojim očima sam video nemerljivu patnju izazvanu ruskim agresivnim ratom“, priznao je sam kancelar. Međutim, još uvek nije izgubio nadu da će „otvoriti oči“ Putinu, pomislio je, možda krije užasne informacije o masakrima na okupiranim ukrajinskim teritorijama, o pljački, pljački, mučenju, silovanju. On se trudio da lider Kremlja shvati da „niko na svetu ni na koji način ne deli njegovu poziciju“.
Međutim, Putin nije bio impresioniran svim ovim. Vrlo dobro je znao za sve te ratne zločine, štaviše, odobravao ih je i ohrabrivao. A ruski lider to nije ni pokušao da sakrije. Jasno je stavio do znanja da ide sve u svemu, boriće se do kraja, odnosno dok ne uništi Ukrajinu ili ga ne zaustavi svetska zajednica. Zato ne čudi što, kako je Nehamer priznao, razgovor „nije ostavio pozitivan utisak na sebe“.
To jest, umesto da otvori oči Putinu, ova poseta otvorila oči samom Nehameru i celom civilizovanom svetu, koji je i dalje bio očaran iluzijama. Konačno je postalo jasno da nema svrhe dijaloga sa Kremljom.
Ukupna slika ruskog spoljnopolitičkog stava pojavila se još jasnije nakon objavljivanja u zvaničnom glasniku kremljske propagande „RIA Novosti“ o članku ruskog političkog tehnologa Timofeja Sergejceva pod elokventnim naslovom „Šta da radimo sa Ukrajinom?“. Ako sumirate sve ovo pisanje i odgovorite na pitanje postavljeno u naslovu jednom rečju, onda je sve jednostavno do banalnosti: „Uništi!“. U svakom slučaju, od ukrajinske Ukrajine (izvinjavam se zbog tautologije), prema planu autora, ne bi trebalo da bude kamena neprevrnutog. Prema njegovom mišljenju, Ukrajincima mogu da se oproste samo oni koji će se odati ukrajinskog i pristati da postanu Rusi. Za sve ostale, put je poznat. Ovde imate ideološku nadgradnja za mizantropske prakse.
Zanimljivo je da se mesec dana ranije na istom resursu RIA Novosti pojavio jednako fašistički članak propagandiste Kremlja Pjotra Okopova „Ofanziva Rusije i Novog sveta“. Međutim, brzo je uklonjen sa lokacije, a još uvek je bilo moguće izdvojiti je iz keša. Dovoljno je citirati jednu rečenicu: „Vladimir Putin je preuzeo istorijsku odgovornost, odlučivši da rešenje ukrajinskog pitanja ne prepusti budućim generacijama“. Iz teksta je jasno da je to „konačno rešenje“, jer je to jedini način da se buduća generacija Rusa „spasi“ od konfrontacije sa „ukrajinskim pitanjem“. I ovde nema sumnje koji od istorijskih likova dvadesetog veka je ideološki otac ruskog diktatora.
Zbog toga artikulisane parole i prakse ne ostavljaju nikakvu sumnju da je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu kako bi istrebila Ukrajince na noge. To je u stvari da bi se počinio genocid. Prvi od svetskih lidera koji je upotrebio ovaj užasan izraz u vezi sa trenutnim akcijama Rusa bio je lider zapadnog sveta, predsednik SAD Džo Bajden. „Da, nazvao sam to genocidom. Postaje sve očiglednije da Putin pokušava da izbriše samu ideju o ukrajinskom sa lica zemlje. Dokazi akumuliraju… Bukvalno sve je više dokaza o užasnim stvarima koje su Rusi uradili u Ukrajini“, rekao je on.
Zapravo, Rusi su, optužujući sve oko sebe za fašizam i nacizam, i sami postali nepokolebljivi nosioci mizantropske ideologije. Svetski poznati ruski pisci, kompozitori, umetnici, slavni balet nisu spasili Rusiju od usisaja u šovinistički krater. Ili su možda i oni doprineli ovome?
Setio sam se incidenta sa čuvenim sovjetskim i ruskim glumcem Olegom Tabakovim, koji se dogodio u proleće 2014. Svi u bivšem Sovjetskom Savezu su ga toliko poštovali, toliko su voleli njegove likove – od Nikolaja Rostova u ratu i miru Kot Matroskinu u Prostokvašinu. A ko bi u strašnom snu mogao da zamisli da će ovaj idol miliona tako lako, kao da priprema svoju sledeću ulogu, reći sledeće o Ukrajincima: „Žao mi ih je. Oni su u smislu bedni. Reжi жu zavodljivu misao. U svakom trenutku, njihova najbolja vremena, njihovi najpametniji predstavnici inteligentne inteligencije bili su negde na drugoj i trećoj poziciji posle Rusa. Sramota me je zbog njih. Ne možeš da popraviš situaciju.“
Tabakov nije bio ni političar, ni propagandista, pa čak ni društveni aktivista iz kulture. Bio je istaknuti predstavnik ruske kulturne inteligencije. A za njega su Ukrajinci, prema sopstvenom priznanju, zapravo neutemeljeni, koji nisu ni stajali blisko sa predstavnicima „velike ruske nacije“. A љta je to, ako ne nacizam? A tamo odakle nacizam potiče, pre ili kasnije pojaviće se genocid, jer šta sažaljeti „siromašne“.
I tako veliki i mali tabakovi su se poslednjih osam godina bavili metodičnom dehumanizacijom Ukrajinaca. Oni su se zategli u glavama ruskih stanovnika da ukrajinci mogu biti ubijeni, opljačkani i silovani bez griže savesti. A Rusi se nisu naročito opirali. Naprotiv, uzeli su sva ta uputstva sa zadovoljstvom i ponosom. Zato se glasovi majki i žena okupatora tako opušteno čuju u presretnutim telefonskim razgovorima da mi, kažu, sin/supruzhe, donose razne korisne stvari iz Ukrajine, siluju Ukrajinke, ali štite sebe, ubijaju, ali brinu o sebi. Nema kajanja za ћrtvama, kao da priиamo o obiиnim lovom na divlje ћivotinje.
I onda su sve sumnje da je ovo „Putinov rat“ već nestale. Velika većina Rusa podržava ovaj rat, a mnogi od njih nastoje da nadmaše svoje vođe u manifestacijama krutosti.
Godine 1944, svetski poznati advokat, naš zemljak, bivši stanovnik Lviva Rafael Lemkin upotrebio je reč „genocid“ kada je opisivao zločine Holokausta u Drugom svetskom ratu. Nakon toga je pažljivo opisao i strukturisao sve znake genocida, uveo ovaj termin u opštu pravnu praksu. Lemkinovo delo korišćeno je, posebno, na nirnberškim suđenjima nacističkim kriminalcima 1945/1946.
Da li će sada biti moguće osuditi Ruse za zločin genocida? Najverovatnije, malo je verovatno da ćemo uspeti da uklopimo postupke okupatora u slovo „Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida“ koju je formulisao Lemkin, ali u svakom slučaju duh genocida je ovde definitivno prisutan.
