Rat u Ukrajini nikada nije bio lokalni sukob. Ali, uprkos opipljivom uticaju ruske agresije ne samo na Ukrajinu, svet i dalje ne želi da nazove ratni svet, plaši se da ga nazove čak i ratom u Evropi.
S jedne strane, neki naš pokušaj da rat u Ukrajini nazovemo Treći svetski rat kao pokušaj da se skrene veća pažnja na borbe, kao preterivanje da se dobije pomoć. Ali, s druge strane, rezultati ruskog rata protiv Ukrajine određuju budućnost desetak zemalja i menjaju bezbednosne sisteme i politiku u Evropi i svetu.
Sjedinjene Države
Za Ameriku je rat u Ukrajini i podrška naše zemlje jedan od najvećih testova spoljne politike od 80-ih godina. Možda zato bajdenu i zvaničnicima američke vlade poređenje sa Hladnim ratom deluje logično i razumljivo. Međutim, sa ovim poređenjem nastaje problem. SJEDINJENE Države ne pokušavaju da dožive rat na nov način i pronađu nove pristupe. Oni funkcionišu u skladu sa određenim šemama, posebno, počinju da povećavaju odbrambeni nalog. Nato saveznici takođe slede njihov primer.
Sjedinjene Države učestvuju u mnogim ratovima i same uvode trupe na teritoriju drugih zemalja. Međutim, rat u Ukrajini je prvi put od kraja Hladnog rata, kada se agresija dogodila protiv demokratske zemlje koja im je naklonjena. A razlog je razvoj ove zemlje. U Ukrajini nema građanskog rata ili borbe protiv terorista. I to je izazov za SAD, jer je jedno poslati trupe i podržati Avganistan ili Irak. I sasvim je drugo – kada je rat otišao na vrednosti i principe koje branite, i u zemlji koja ih je već usvojila, koja je težila razvoju i integraciji sa Evropom. Ovo je test za američke vlasti i njihovu međunarodnu politiku. Sada se ponašaju prema starim obrascima, ne shvatajući da je ovaj rat potpuno drugačiji.
Za američke zvaničnike ključ nije suprotstavljanje Rusiji ili pomaganje Ukrajini, već slabljenje pozicije Kine. I ta želja da kineski saveznik (Rusija) bude slabiji igra surovu šalu sa SAD. Oni, fokusirajući se na borbu protiv Srednjeg Kraljevstva, gube uticaj kao svetski policajac i branilac demokratije. Ne uskraćujem njihovu veliku i važnu pomoć, ali sistem Mig-29 i S-300 još uvek nisu u Ukrajini. I Bela kuća je ta koja blokira njihov transfer.
Buduća politika Sjedinjenih Država zavisiće od rezultata rata. Zato što poslednjih godina imaju samo poraze i pogrešne odluke. Ako njihova politika ne uspe, onda će to u velikoj meri uticati na ravnotežu moći u Americi. U stvari, Oružane snage sada pobeđuju na izborima za demokrate.
Rusija
Paradoksalno možda zvuči, mi se takođe borimo za budućnost Rusije. Poraz Rusije u ovom ratu može da izazove promenu sistema moći. Sankcije je već pritiskaju, neuspesi na frontu je primoravaju da započne unutrašnju borbu. A poraz će staviti tačku ne samo na ruske mitove, već i na Putina kao lidera i kao kolektivni sistem moći. Promena lidera neće značiti promenu sistema i viziju razvoja zemlje. Ali ovo je šansa koju će Rusi dobiti prvi put od početka dve000-ih.
Ukrajinske vlasti ne igraju rat, već brane zemlju. On ne planira borbe koje mogu da oduzmu mnoge živote, kao što je rat za Krim. U skladu sa tim, pozivi određenih grupa i političara na potencijalni napad na Kuban ili udarac ruskim gradovima ostaće nečuveni. Svako mora da pokupi/zaštiti svoju teritoriju i tačka.
Ne treba nam Rusija da se razbijemo u 5, 10 ili 20 manjih država. Zato što nam to stvara još veće probleme i onemogućava diplomatsko rešavanje raznih protivrečnosti. Treba nam komšija gde je demokratija stvarnost, a ne horor priča.
Belorusija
Beloruski narod je spreman da se bori za svoju slobodu. On ne podržava Lukašenkov režim. Međutim, on nije u stanju da se sam izbori sa diktatorom kome Rusija pomaže. Kada Ukrajina pobedi, biće malo prilika u regionu Batsk i najlakše je pobeći. Ukrajina može da postane spoljna pomoć i spoljni pritisak na Lukašenka da pomogne Beloruskinjama. Nismo pomogli opoziciji u 2020. godini, ali sada nas ništa ne povezuje sa nelegalnom moći naših suseda. Nismo vezani snabdevanjem naftom, strujom, a Belorusija više nije platforma za pregovore.
Niko neće zaboraviti niti oprostiti što je Lukašenko dozvolio sa teritorije Belorusije da granatirane mirne ukrajinske gradove i stvara baze za Ruse. Zbog toga će definitivno doći do izvesnog udarca na Lukašenkov režim. Glavna stvar je da beloruska opozicija treba da bude spremna da preuzme odgovornost kada se ukaže takva prilika.
Litvanija, Letonija, Estonija
Litvanija, Letonija, Estonija, a slede Poljska su sledeće zemlje koje bi Rusija mogla da zarobi „za tri dana“ ako Ukrajina izgubi. Oni su vrlo svesni da njihove vojske nisu u stanju da izdrže čak ni tako produžene oružane snage Ruske Federacije.
Čak i posle velikih gubitaka u Ukrajini, Rusi su u stanju da prođu ceremonijalni maršm Baltičke zemlje i provedite malo više vremena na Poljskoj. A peti članak NATO-a možda jednostavno neće imati vremena za rad. I nekoliko hiljada ameriиkih vojnika u Poljskoj neжe pomoжi. Pošto je više Rusa Ukrajinaca uništeno na našoj zemlji, veća je mogućnost da se ove četiri zemlje reše neprijateljstava na svojoj teritoriji.
A tu su i Moldavija i Gruzija, koje su već patile od ruske agresije, ali sada ne podržavaju Ukrajinu. Oni na svojoj teritoriji imaju kvazi-republike koje je stvorila Ruska Federacija, ali ne preduzmu nikakve aktivne akcije za rešavanje tih problema. A ako počnu da preduzimaju bar neke korake, onda tek posle pobede Ukrajine. Bez toga, integritet ovih zemalja neće biti obnovljen. A u slučaju poraza, neće biti nezavisne Moldavije i Gruzije.
Evropa
Zemlje kontinenta već dugo žive na napet način. S jedne strane, u civilizovanom svetu, rat je prestao da bude način da se postigne cilj. A biti deo evrozone sada je mnogo važnije od veličine vojske i njene borbene sposobnosti. S druge strane, nemoguće je potpuno odbaciti verovatnoću neadekvatnog diktatora koji želi da se bori. U Evropi se verovalo da su poslednji diktatori na kontinentu nestali krajem osamdesetih. Sami Evropljani su uzdrmali svet i omogućili Putinu da se razvija.
Početkom dvesta godina, ruskom diktatoru su se divili kao mladom reformatoru, a činjenica o njegovom radu u okupiranoj Nemačkoj smatrana je prilično plusom. Evropski lideri su pomogli u stvaranju diktatora, ali sada oni sami nisu u stanju da ga se otarase. A sada se ispostavilo da je jedina koja je u stanju da se izbori sa njom „korumpirana zemlja“ sa „neadekvatnom moći“, kako su pre nekoliko meseci evropski političari rekli o Ukrajini i njenoj moći.
Rusija je neznatno uništavala evropski bezbednosni sistem, i ekonomski i vojni. Uspela je da rasprši kontinent, lišila je Evrope jedinstva. A ako Rusija pobedi, Evropska unija ima sve šanse da se raspadne.
Treći svetski rat
100 miliona ljudi je u opasnosti od gladi zbog ruskog rata protiv Ukrajine, milioni će definitivno ostati bez svojih domova, desetine miliona prihoda, a svetska ekonomija će propasti. Sjedinjene Države i Evropa zvanično ne priznaju, ali sigurno razumeju da je trenutno u toku Treći svetski rat, i oni su aktivni učesnici. Izgovori da će emotivne izjave o Trećem svetskom ratu samo povećati stepen napetosti mogu se razumeti, ali se ne mogu opravdati i adekvatno raspravljati.
Odavno se može dokazati da se odvija samo ruski rat protiv Ukrajine i to će biti tačno. Ali svaka bitka i novi dan jasnije pokazuju da se Ukrajinci bore ne samo za svoju slobodu i zemlju.
U savremenom svetu, čini se da su termini kao što je „rat za teritoriju“ potonuli u zaborav, ovo je rudiment dvadesetog veka. I samo se diktatori i autoritarni režimi fokusiraju na takve ratove. Za njih je teritorija potvrda veličine. A za savremene zemlje važan je uticaj i ekonomija, sloboda i vrednosti, koje čine da se razvijaju i kontrolišu razne sfere. Rusija želi ne samo teritorije, već i veći uticaj na svetsku politiku i bezbednosnu sferu. Neće stati u Ukrajini ako je ne zaustavimo. Stoga je Ukrajina, a ne NATO, postala štit Evrope i branilac demokratskih vrednosti.
