Brutalnost Rusa u Ukrajini ne može se objasniti. „To ne može da se desi“, reći će Evropljanin i radije bi posumnjao na Ukrajince da zadebljaju boje i falsifikuju činjenice nego da veruju da su ljudi sposobni za to. Pogotovo kada se ne radi o nekom individualnom psihopati, već o celoj državi sa ogromnom vojskom.
Ruska kultura, ukazuje Evropljanin, ne bi mogla da neguje toliko đubreta. Štaviše, ološ ne čita knjige. Umesto toga, i to je činjenica, ruska kultura je formirala inteligentnost. Ko je mirno posmatrao rađanje čudovišta, trajnu degradaciju masa i nije se trudio (ili nije želeo) da to spreči. Na kraju svega, „nenapuštenje zlu“, mentalna muka devijanta – tako je zanimljiva, tako suptilna. Kao i potraga za zajedničkim jezikom između čoveka i čudovišta, sa retoričkim „Da li sam ja stvorenje koje pulsira ili pravi imei?“
Kao rezultat toga, „stvorenje“ je izgubilo sva prava u svojoj domovini, ali ih je dobilo tokom napada na Ukrajinu. „Prava“ na ubistvo, silovanje, pljaиkanje. Zbog toga okupirane i oslobođene teritorije izgledaju kao da je zatvor napao miran grad. Ruski zatvor, molim vas zapamtite. Na kraju svega, u ruskom zatvoru (kao i u vojsci, policiji itd.), silovanje je način dominacije.
U svakom slučaju, ne smemo u potpunosti podleći emocijama i ipak proučavati ovaj „fenomen“ – čisto iz bezbednosnih razloga. Moramo da razumemo sa čime se suočavamo, a da ne pojednostavimo ili ulepšamo stvarnost „hordom“, „mordvom“ ili „orkostanom“. I nazovi ašov. Na primer, moderno rusko društvo je moderno rusko društvo, Rusi su Rusi, a ne neki „zombiji“ ili „Horde“. Ni zombiji ni Horda to ne zasluћuju. A Rusi ne zaslužuju da „tkaju“ posle rata od grehova koji su počinjeni kao da nisu oni, već neki „orci“.
Dakle, rusko društvo se razlikuje od normalnog u jedinstvenoj kombinaciji nekih osobina.
Prvi je potpuno nepoverenje u nauku i stručnost.
U svakoj zemlji postoje ljudi koji se uslovno mogu nazvati „teoretičarima zavere“. Po pravilu, slabo su obrazovani, malo zarađuju, ne utiču ništa i mnogo gledaju TV. I što je najvažnije – većina njih se može razdvojiti u određenu društvenu grupu. U Rusiji ne postoji takva grupa, gde je većina stanovništva, bez obzira na nivo prihoda i socijalni status, teoretičari zavere. Putin i Šojgu idu kod šamana i veruju da su anglosaksonci odlučili da „rade“ na Rusiji. Zvaničnici i biznismeni koriste primitivnu magiju, vojnici traže zaštitu od nekih „vilin konjica“ sa „razgovorima“. Lekari „jurišaju na vodu“, raketni naučnici osveštaju borbene rakete, nastavnici govore o Atlantidi. I sve to protiv pozadine totalnih televizijskih marasmusa, reptila, slobodnih ljudi, golubova kao biološkog oružja, itd.
Otuda i neviđena konsolidacija ruskog društva. Ako svaki idiot lako može da nađe jednostavan odgovor na teška pitanja, onda nema mesta sumnji.
Drugi je pravoslavni nacionalni boljševizam kao „narodna“ ideologija.
Bez obzira koliko se moderni potomci proletarijata trudili da „obnove“ Rusku imperiju, oni uvek dobiju sovjetski kič u stilu egipatskog hotela, pozlaćenog na vrhu suvog talasa. Prava, narodna himna Rusije treba da bude pesma:
„U žalosti smo za svim buržoaskim
Mirovoy pozharduem,
Ovosno vrelina u krvi —
Gospode, blagosloven bio!“
Ovde su i nacionalno „mi“ i neprijatelji oni koji žive bolje, bar sa toaletima i tepisima. I specifičnog boga koji blagosilja pljačku i uništenje.
A fekalne mase i totalni sratch u zarobljenim stanovima – šta nije manifest novog ruskog nacionalnog proletarijata?
Treća je specifična ideja „reda“ za koju nisu potrebna nikakva pravila.
Svi znaju da je jedini zakon u ruskom društvu odavno „Ja sam šef – ti si budala“. Koje mi, opet greškom, iz nekog razloga zovemo „azijski“ ili „Mongol-Tatar“. Šta vređa predstavnike ovih velikih civilizacija. Na kraju svega, disciplina i zakoni, doduše okrutni, uopšte nisu plaudite pred neadekvatnim Kadirovim i Putinom.
Ali ovo je još uvek polovina nevolja. Nedostatak pravila i elementarna logika je univerzalni izgovor za moderne Ruse. Nisu znali, nisu mislili, nisu mogli ništa da promene, desilo se. Većina „objašnjenja“ zarobljenih ruskih vojnika može se svesti na formulu „bes poputal“ – nakon čega je neko kajanje, pokajanje, savest potpuno nebitno. Sva pitanja „bes“, a to su mali ljudi, od njih nema šta da se traži.
Na ova tri „stuba“ stoji prava kultura onih Rusa čije su razgovore presrele naše specijalne službe. I moramo da radimo na tome.
Ako stanovništvo potpuno veruje u zavere, onda se potreba za uklanjanjem Putina sa vlasti može lako opravdati. Na primer, činjenica da zapravo radi za Kinu, ili za slobodne dane, hi na tajnoj svetskoj vladi. A kako drugačije objasniti činjenicu da zemlja nije „kleknula sa kolena“ već dve decenije, a sada je i vojska kritično oslabljena?
Ako je mržnja bogatih usmerena u pravom smeru, onda bi kolone vojne opreme sa Dalekog istoka i Transbaikalije mogle da se okrenu ka Moskvi i Sankt Peterburgu. Štaviše, biće mnogo više „pravde“ u takvoj kampanji nego u napadu na Ukrajinu.
Glavna stvar je da „gazda“ nije „slabić“, neka vrsta hibrida između Putina i Kadirova, i da svojim podanicima garantuje potpunu nekažnjivost i oslobađanje od grehova.
Tada će Ukrajina imati šansu za predah i vreme za oporavak. Jer demokratizacija Rusije je, naravno, dobra, ali nerealna u nekoj bliskoj budućnosti. Dok su njihova denazifikacija, demilitarizacija i denuklearizacija veoma relevantna pitanja.
P.S. A Kenselit ruska kultura zaista nije vredna toga. Mora da se prouиava. Na primer, film „Gruz-200“ je detaljna ilustracija misterije i širine ruske duše.
