Kada жe doжi mir? Kada жe ljudi prestati da umiru? To su pitanja koja Ukrajince sada najviše zanimaju. Rat deli sve vrlo jasno na crno-bele. I taktički ispravno ga doživljavati u crno-belom tonalitetu. Ali strateški, to previše olakšava rat.
U situaciji kada je vaš komšija Rusija, pitanje „kada će doći mir?“ treba zameniti sa „kada će borbe prestati?“. Jer mir će doći tek kada sadašnji sistem ruske moći prestane da postoji. Štaviše, po mom mišljenju, nestanak Rusije će dovesti do još većih problema. Jer pojava nekoliko desetina novih država rizikuje da pretvori sever Evroazije u Afriku 50-70-ih godina dvadesetog veka. A ovo će biti naše komšije. Stoga ne bih govorio o nestanku Rusije.
Šta je mir?
Pitanje mira je veoma relativno i svi će ga drugačije doživljavati. Za neke je ovo povratak u državu 23. februara 2022. i prestanak neprijateljstava. Za druge – deza okupacija regiona Donetsk i Luhansk i Krim. Za nekog drugog – samo da prestane da puca.
Ali tu je i hibridni rat, teroristički napadi, sabotaže, sajber napadi, pritisak na finansijski sistem. I sve to se ne može izbeći posle prestanka neprijateljstava. A mirovni pregovori koji sada postoje i koji će biti, obezbeđuju prestanak vojne konfrontacije. Sve ostalo je manje vidljivo.
Niko otvoreno ne garantuje neosvojivost sajber napada ili bilo kog drugog oblika hibridnog ratovanja. Rusija takođe može da izvodi mesečne vežbe velikih razmera u Crnom moru kako bi blokirala transportne rute ka ukrajinskim lukama. Sve ovo je takođe rat, i biće teško postići mir ovde.
Čak i ako sutra bude moguće potpisati mirovni sporazum i Rusija pristane na povlačenje trupa i pregovore o Krimu, o tome će biti dokazano samo jednom stvari – pripremama za sledeća neprijateljstva. Rusija, po sadašnjem sistemu vlasti, neće pristati ni na jedan od scenarija mira. I svaka preraspodela će biti iskorišćena samo za uzmu u obzir greške i nagomilavanje snage, čak i pod uticajem sankcija i u tako lošoj ekonomskoj situaciji. Na kraju, u tako lošoj situaciji, Kremlju će biti lakše da mobiliše „meso“, jer će za muškarce vojska postati stabilan izvor prihoda. A propaganda će oslikati još jednu borbu protiv zla i smrti za dobro Rusije kao veliku samopožrtvovanost.
Kada жe ljudi prestati da umiru?
Ljudi neжe prestati da umiru иak i kada je mir potpisan. Naravno, biće manje smrtnih slučajeva u velikom broju u kratkom periodu, ali zbog ovog rata ljudi će umreti još najmanje 10-15 godina. Još 23. marta Generalštab Oružanih snaga Ukrajine izvestio je da je najmanje 82.525 kvadratnih metara. teritorijama Ukrajine je potrebno deminiranje. Za to će biti potrebno 250 milijardi dolara. I decenijama. To znači da će za to vreme odrasli i deca stalno biti dignuti u vazduh minama. Neće biti moguće sprovesti normalno sejanje i protezaće se u vreme oporavka zemlje. Tek posle potpunog deminiranja teritorije Ukrajine Ukrajinci će prestati da umiru. Na primer, mine koje su ostale od rata početkom devedesetih još uvek se nalaze u Hrvatskoj, a tamo još uvek postoje neotkrivene teritorije.
Stoga, s vremena na vreme ljudi će umreti dalje. Njihove priče će se brzo izgubiti u rutini i drugim porukama. Ukupni civilni gubici su možda još veći nego što su sada od borbi, ali to će se vremenom protegnuti, tako da se neće tako bolno sagledati. Mada жe ovo biti nastavak rata.
Rezerve Rusije
Možete se rugati drugoj vojsci sveta i neuspehu Rusa u Ukrajini. Ali moramo razumeti da je to rezultat veoma velikog potcenjivanja snaga i sposobnosti Ukrajine i Ukrajinaca. Međutim, Rusija i dalje ima mogućnosti i mogla bi da nane još veću štetu. Ona može da nastavi raketne napade čak i ako njene trupe više nisu u Ukrajini.
Takođe, ne odbacujte mogućnost ulaska u nekoliko BTG u drugim regionima Ukrajine. Rusija ne štedi ljude, tako da su napadi na regione Vinnytsia, Odessa i Volyn prilično stvarni. Granatiranje i uništavanje infrastrukture takozvanih zadnjih regiona zemlje je moguće. Moguće je uništiti ne samo pojedinačne infrastrukturne objekte, kao što su rafinerije, već i puteve i železnice u cilju uništavanja logističkih lanaca snabdevanja.
Ako Rusi shvate da neće biti moguće zarobiti Ukrajinu (a oni to još nisu shvatili), onda mogu jednostavno da je unište. I takođe moraš da budeš spreman na ovo. Činjenica da regioni Zakarpatija i Čerivci još uvek nisu granatirani ne znači da su bezbedni. Još uvek nije bilo potrebe da ih udaramo.
Rusija još uvek nije iskoristila sve prilike. Stoga, nazvati napad 24. Neprijatelj još uvek nije preduzeo mnogo koraka koje je mogao da preduzme, niti je napao na još nekoliko mesta gde je mogao.
Mesec dana bez zanimanja
Tek posle mesec dana sledeće faze rata ruske specijalne službe su počele da se obavezujuaktivni ste da biste zauzeli teritorije na koje su njihove trupe ušle. Pre toga su razmišljali o skorom pobedničkom ratu i nisu se pripremali za dugotrajne bitke i zaplenu teritorija.
Videvši da na tek okupiranim teritorijama nema podrške ljudi čak ni na nišanu, Rusi su počeli da sprovode prve posete kako bi stvorili okupacione administracije u određenim naseljima regiona Kerson i Zaporožje. Do sada Ukrajinci još nisu uspeli da osete sve strahote okupacije. Tako da stvari mogu biti joљ gore. Ono što smo već videli u Buhi je samo primer minimalnih zverstava koja se mogu proširiti na sve okupirane teritorije. Takođe ne znamo sa sigurnošću šta se dešava u onim regionima gde je Rusija počela da menja vlast i uspostavlja kontrolu nad teritorijama.
Dakle, dok se Rusija ne promeni, rizik da će razmere rata biti još veće neće nigde otići. Sledeći put kada uđu u trupe, neće čekati cveće, već će odmah mučiti i ubijati.
Posttraumatski sindrom
Postoje trenuci koje sada ne vidimo ili čak namerno odbacujemo, ali bez njih na bilo koji način. Pored nas će živeti žene, od kojih je jedna ostala u ratnoj zoni da pomogne vojsci i ljudima koji su zarobljeni, zlostavljani. Druga, koja je napustila svoj dom u prvim danima, čak i ako je bio u bezbednoj zoni na zapadu zemlje, i kako je izbeglica otišla u Evropu.
Dakle, svako ima svoj izbor, okolnosti i prilike, ne treba da osuđujete odluku o odlazaku. Međutim, nećemo izbeći činjenicu da će ljudi živeti u blizini koji imaju potpuno različita sećanja na rat i, shodno tome, dalja razmišljanja i postupci će biti drugačiji. A pitanje nije u odluci svake osobe pojedinačno, već u onome što je doživela.
Isto važi i za muškarce. Neko je oteo njegovu decu od dve žene i pobegao u inostranstvo, dok je druga otišla u rat i umrla ili postala osoba sa invaliditetom. Svako će imati svoju viziju rata i osećanja. I imamo jedno društvo.
Takođe ovog puta imamo milione ljudi traumatizovanih ratom. I za njih se sve neće završiti početkom tišine i prestanka neprijateljstava. To su traume godinama koje neće nigde nestati i uticaće na naše živote i razvoj. Rat će ostati blizu narednih godina, čak i ako ne bude eksplozija i pucnjava.
Dovršite
Kraj rata je veoma nejasna definicija. Svako ima svoje, ali definitivno neжe biti, kao u filmu. Kraj aktivne faze neprijateljstava samo će nas udubljuti u probleme i posledice koje sada ne vidimo. Izostanak hitaca ne garantuje da niko ne umire, a potpisivanje bilo kog dokumenta neće zaustaviti planove Rusije. Onda moћe biti samo gore, i morate biti spremni na ovo. Biće bolje kada budemo mogli da realizujemo i razmislimo o svim događajima, posledicama i spremni smo za sledeću fazu ruske agresije.
