Tog 26. aprila, to jest na godišnjicu jednog od najragičnijih dana za Ukrajinu, sastanak 40 ministara odbrane iz različitih zemalja sveta, zabrinutih zbog agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine, održan je u Nemačkoj u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn. Istorijski značaj ovog događaja je teško preceniti, jer su se prvi put od završetka Drugog svetskog rata okupili predstavnici šire međunarodne zajednice kako bi odlučili šta da rade sa opasnom zemljom agresora, koja takođe ima nuklearno oružje. Učesnici sastanka su zapravo stvorili antirasističku koaliciju poput koalicije protiv Hitlera.
Naravno, mi, Ukrajinci, nikada nećemo zaboraviti da se 26. aprila 1986. dogodila strašna nesreća u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja će dugo vremena očekivati naše ljude krvlju kontaminiranom radioaktivnim izotopima. Međutim, sada ćemo se setiti još jednog aspekta ovog datuma, koji ga je ispunio izvesnim optimizmom za ukrajinsku pobedu.
Sastanak u Ramštajnu je značajan na mnogo načina. Već bar međunarodna misija, jer se nisu samo partneri NATO-a okupili za istim stolom, koji su nam od prvih dana ruske invazije punih razmera, pa čak i do nje pružali vojnu, logističku i humanitarnu pomoć. Bilo je tu i ministara postdiplomskih zemalja – Švedske i Finske, koji su, protiv pozadine ruske agresije, konačno odlučili da odustanu od neutralnog statusa koji im je izgleda zauvek izrastao, a sada odlučuju o punopravnom članstvu u Severnoatlantskoj alijansi. I najverovatnije će ući u njega, sve dok je to još uvek daleki san za Ukrajinu.
Predstavnici tako naizgled udaljene Australije i Novog Zelanda stigli su u Ramštajn; ministri afričkih zemalja – Kenije, Liberije, Maroka i Tunisa; Azija – Japan, Južna Koreja, Katar i Jordan. Posebno bih želeo da zakažem učešće na sastanku načelnika Vojnog i političkog štaba Ministarstva odbrane Izraela Drora Šaloma. Dakle, jevrejska država je, posle produženog oklevanja, straha od ruske osvete, konačno odlučila da uđe u redove onih koji su spremni da odbiju univerzalno zlo koje je sada oličeno u hipostazi ruske vojne diktature. Naravno, bilo bi bolje da izraelsku delegaciju predvodi sam ministar Beni Ganc, koji istovremeno obavlja funkciju potpredsednika vlade, ali ne sve odjednom.
Jasno je da su ton sastanka postavile Sjedinjene Države. Reči šefa Pentagona Lojda Ostina sigurno će biti upisane zlatnim slovima na istorijskim lektorima. „To je izvanredno okupljanje. Ovde smo da pomognemo Ukrajini da dobije rat protiv neopravdane ruske invazije i izgradi odbranu za buduće izazove… Želimo da Rusija bude dovoljno oslabljena da više ne može da radi ono što je radila tokom invazije na Ukrajinu“, jasno je artikulisao glavni cilj nove antirasističke koalicije.
Značaj sastanka u Ramštajnu pre svega leži u činjenici da je postavio određenu kafanu koja znači šta civilizovani svet mora da uradi da bi Ukrajina osigurala svoju pobedu nad Rusijom. Apelujući na drevne alazije, može se tvrditi da je Rubikon prekršten, i da nema povratka, samo napred ka pobedi. Kartaћa mora biti uniљtena. Bez polu-mera, „restarta“, umirivanja i ustupaka agresorima.
Naime, 40 zemalja priznalo je ukrajinsku vojsku kao svoju, jer ona štiti njihovu bezbednost, njihove vrednosti i njihov mir. Zbog toga ćete morati da se pobrinete za to kao svoje, i u uslovima vrele faze rata. Ovde više neće biti moguće tkati, jer se ispostavilo da je opasnost stvarna. Pretnja se nadvijala nad celokupnom globalnom bezbednosnom arhitekturom izgrađenom decenijama posle Drugog svetskog rata.
U skorije vreme, svetski lideri, popularni zapadni političari, publicisti, stručnjaci žestoko su ubeđili javnost da neće biti moguće izgraditi svetski bezbednosni sistem bez Rusije, bez njene vojske, bez njenih uticaja na Bliskom istoku, u centralnoj Aziji i Latinskoj Americi. Ova teza zvuči više nego smešno. Svima je postalo jasno da cela pretnja svetskoj bezbednosti dolazi iz Rusije. Kremlj to čak i ne krije, preteći susednim zemljama, NATO-u, i sve u svemu nuklearnim napadom. U današnje vreme, čak ni nedavni partneri Moskve, barem iz istog CSTO-a, više ne žele da imaju nikakve veze sa tim, a kamoli da se mešaju u njene vojne avanture. I na njih više ne utiču ni slatka obećanja ni pretnje iz Kremlja. Čak je i ista Belorusija, čiji se diktator Lukašenko Putin čvrsto drži ka uzročno-posledičnim mestima, uspela da se osujeti od direktnog učešća u ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Ali vratimo se sastanku u Ramsteinu. Vojna pomoć koju je Ukrajini pružilo 40 zemalja učesnica je jednostavno bez presedana. Na kraju svega, ne radi se samo o odvraćanju tako moćnog neprijatelja kao što je Rusija, već i o pobedi. To je, u vezi uništenja neprijatelja i osvajanje okupiranih teritorija. Da bi to uradile, Oružane snage Ukrajine dobiće novije i naprednije artiljerijske, raketne i protivdušne odbrambene sisteme, višestruke lansirne raketne sisteme, sisteme za utiske raketa, tenkove, oklopne transportere, a kasnije i najnovije borbene avione. Oružane snage Ukrajine konačno će preći sa starog sovjetskog oružja na oružje u nato stilu. Sve ovo će mu olakšati da udari neprijatelja na daljinu nepristupačno, a samim tim i da pobedi sa malo krvi.
Zato zahvaljujući naporima iste Putinove ukrajinske vojske postaje najsamostalnija borba u Evropi. „Veličine Rusije“ koju je on obećao rasipaju se kao jutarnja magla. Oštre antiruske sankcije konačno će uništiti ekonomiju Ruske Federacije, neće moći ni da se razvija, ni modernizuje, niti da bude zaslužna. Sada je priča o pomirenju sa Moskvom postala mauveton. Sve političke snage koje su se nekada hvalile prijateljstvom sa ruskim rukovodstvom sada ga se aktivno odstupate. Najsposobniji ljudi, strane kompanije, međunarodne organizacije i investitori beže iz Rusije. Svet je težak, spor, ali neizbežno odustaje od ruskih energetskih nosača – glavnih filera ruskog budžeta. Rusija postaje sve otrovnija.
Jasno je da neće biti moguće tako brzo pobediti rusko čudovište – isti Zapad ga je previše pažljivo hranio svojom tugom, verujući da na taj način vezuje Rusiju za civilizovani svet. I ispostavilo se da je Rusija ta koja je vezala Zapad za sebe, korumporirala ga, podmetnula na energetsku iglu. Još malo i proces bi postao nepovratan. Međutim, Putin je odlučio da odlepi i upropastio je ceo sistem zavisnosti zapadnog sveta, koji je gradio dve decenije. Srećom, još uvek nije imala vremena da se učvrsti.
Ali naša pobeda je neizbežna. Sastanak u Ramštajnu je to potvrdio s vremena na vreme. Međutim, ne treba misliti da će sada sve biti lako i jednostavno, jer svi još uvek moramo da uložimo mnogo napora. Komentarišući rezultate sastanka u Ramštajnu na svom Fejsbuk profilu, ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov je iskreno naveo:
„Pomoć Ukrajini će rasti, ali će narednih dana biti potrebna sva naša elastičnost i izvanredno jedinstvo. Neprijatelj je već svestan svog strateškog poraza, ali će ipak pokušati da nam nanese što više bola. Nažalost, pre pobede i dalje ćemo izgubiti naše vojnike. I dalje će biti uništenja i bolnih žrtava.
Moramo da izdržimo. I izdržaćemo! Za dobrobit onih koji su se borili za slobodnu Ukrajinu u različitim epohama. Za dobrobit branilaca Marijupola, Karkiva, Izjuma, Rubizhnyja, Sumyja, Chernihiva i heroja iz drugih gradova koji su pobedili i nastavljaju da osvajaju vreme za Ukrajinu. Zarad budućih generacija.
Oslobodićemo našu zemlju. Vratićemo naše ljude. Ukrajina će pobediti! Sada nismo samo mi sigurni u to.“
