Grupa stanovnika Lviva prikuplja sredstva i traga za automobilima za potrebe vojske više od mesec dana. Od početka marta volonteri su kupili i predali 90 automobila vojsci i imaju zahteve za još 67. Međutim, vremenom postaje sve teže prikupiti novac, kao i tražiti jeftinije automobile.
Jedan od organizatora ove inicijativne grupe, Svjatoslav Litinski, rekao nam je kakvi automobili su potrebni vojsci, koliko koštaju i ko ih i kako prebacuje u Ukrajinu.
***
Zašto ste počeli da kupujete automobile napred?
Prijatelj se mobilisao od nas, a moj prijatelj Oleksandr Muzychuk i ja smo kupili dva auta za njihovu jedinicu. Onda su drugi ljudi sa takvom potrebom počeli da nas kontaktiraju, a drugi moj prijatelj, Rostislav Koval, kaže: „Svjatoslave, uspeš, najavi kolekciju i kupi, pomozi ljudima.“ Tako je sve poиelo.
Kada sam sakupio 300 ili 400 hiljada, zatvorio sam kolekciju, jer je taj novac morao biti pravilno iskorišćen. Onda smo počeli da rešavamo gomilu problema. Prva stvar koja me veoma iznenađuje je da država nije otvorila granicu za uvoz automobila od početka rata: treba vam gomila dokumenata, odobrite pisma vojne uprave. Drugi problem je što je teško dobiti novac u inostranstvu, s obzirom da postoje ograničenja za SWIFT plaćanja od strane Narodne banke. Ali na kraju, bilo je ljudi i u Poljskoj i u Nemačkoj koji su bili u mogućnosti da pomognu, pa smo uspostavili mrežu. Onda smo se spojili sa još dve grupe, a ukupno, od 2. marta, već smo isporučili 90 automobila.
Pikap i autobus, koji su predati vojnim dobrovoljcima 7. aprila (foto: Svyatoslav Litynsky)
Ko je deo vaše inicijativne grupe? Koliko je ljudi?
Uglavnom su to stanovnici Lviva – neko je u Poljskoj, neko je u Lvivu. Do 20 osoba aktivno se bavi procesima. Ne kupujemo ništa više od automobila, ali kada ih prevozimo iz inostranstva, obaveštavamo sve da možemo nešto da preduzmemo. Uglavnom se od nas traži da prevezemo neku humanitarnu pomoć u štab.
Kako ste rešili problem prebacivanja novca u inostranstvo?
Svoje kartice smo prebacili u Poljsku, i tamo ljudi podižu novac od njih, ali postoji i ograničenje – 1400 zlota dnevno. OTP banka mi je već blokirala kartice, PrivatBank vam i dalje dozvoljava da se povučete. Tada isključivo kupuju automobile za keš, pošto polovne automobile kupuju uglavnom od pojedinaca.
A ako i PrivatBank blokira vaše kartice, šta ćete uraditi?
Još uvek ne znam, ali predali smo ne samo moje karte, već i još dvojicu prijatelja.
Autoprevoznik koji stiže iz Nemačke (foto: Svyatoslav Litinsky)
Kakva je kolekcija novca? Ko su vaši dobrotvori?
Približno 80 odsto su takse preko Fejsbuka. Važno mi je da objavim detaljne izveštaje o donacijama i troškovima, i mislim da ljudi vide da su informacije potpuno otvorene, tako da to uliva poverenje u njih. Preostalih 20 odsto su veliki donatori, na primer kompanija „Zahidny Bug“, koja je već dala oko 700 hiljada rubalja. UAH. Nekoliko privatnih dobrotvora dalo je po 5.000 rubalja. Dolara. Postoje transferi iz inostranstva, ali sada je manji od jedan odsto.
Kakav potencijal filantropi još uvek imaju? Ima li još nešto da se donira?
Naravno, aktivnost se dosta smanjila. U početku su ljudi imali više prilika, pa su dali mnogo, a sada imaju više troškova.
Vredi napomenuti da se volonteri uvek pojavljuju tamo gde nema normalnog rukovodstva. Nažalost, naše društvo je godinama ulagalo u puteve, a ne u vojsku, iako je bilo mnogo poziva na to. Ja sam lično napisao peticiju u decembru da se dozvoli da se vojsci da 10.000 ljudi, ali dok rat nije počeo, oni to nisu uradili. Nažalost, sada zapušimo ove pogrešne procene, i to je tužno.
Kome kupujete automobile? Da li vam se pristupa sa tom potrebom ili tražite nekoga da vam pomogne?
Prebacili smo prvih 15 automobila u 80.odvojenu brigadu za vazdušni napad. Onda smo uspostavili manje-više proces, i druge vojne jedinice su počele da nam se obraću za pomoć iz cele Ukrajine. Sada imamo još 67 aktivnih zahteva, kojima pokušavamo da odredimo prioritete. Ako imamo novca, pokušaćemo prebacite auto besplatno. Međutim, često nema dovoljno novca, a onda se prioritet daje onim delovima koji bar delimično mogu da plate automobil. Tada zatvaramo preostali iznos naknade – a onda se već utvrđuje proces: postoje vozači koji mogu da odu u inostranstvo i kupe automobile, a mi već znamo kako se pravilno izrađuju pisma vojske. Automobile prenosimo uglavnom u Lviv.
Vojska sa automobilom dobila od volontera (foto: Svyatoslav Litynsky)
67 automobila – koliko je u novcu?
Da biste pokrili ove potrebe, potrebno vam je UAH 8 miliona.
Kakve automobile kupujete? Koliko koštaju?
Uglavnom, vojska traži dizel automobile – ovo je konvencionalni džip na svim točkovima, a češće – pikap kamionet, jer u njemu možete da transportujete nešto drugo ili da mu stavljate mitraljez pozadi, na primer. Cena džipa je 4-5 hiljada rubalja. dolari, pikap – od 5 do 7 hiljada rubalja. Dolara.
Gde i ko traži ova kola?
U Poljskoj ima poznanika koji traže oglase, idu i pregledaju automobile, kupuju ako su u normalnom stanju. U Nemačkoj smo pronašli prijatelje iz Litvanije, koji su već dovezli 4 automobila. Ako nema poznanika, onda upoznajemo ljude koji su spremni da to urade na volonterskoj osnovi.
Koliko traje ovaj proces – od kupovine do transfera u vojsku?
Oko nedelju dana ili više. Prvo treba da podignete novac, zatim da pregledate auto i kupite ga, dobijete pismo od vojske, prevezete ga preko granice, popravite, a zatim prebacite. Za dan ili dva, dobijamo tačku da je vojska dobila auto.
Automobili iz Poljske (foto: Sviatoslav Litynsky)
Kakva je potreba fronta za automobile?
Pročitao sam članak na „UP“, u kojem piše da je pola miliona automobila uništeno u Ukrajini tokom rata. Ovo je neverovatna figura. A vojska, bez obzira ko se primenjuje, svi stalno kažu da su im potrebni automobili koji bi vozili. Stoga, koliko sam razumeo, postoji potreba za desetinama hiljada automobila.
Volonteri koji kupuju šlemove, pancire i druge vojne predmete kažu da ih je već teško pronaći u Evropi. Kakva je situacija sa automobilima?
U Poljskoj je, naime, sve kupljeno iz jeftinijeg segmenta. Ako su prvi automobili u dobrom stanju, kupili smo za 16.000 rubalja. zloti, sada ih je 22 hiljade, to jest postoje automobili druge kategorije. Trudimo se da tražimo, na primer, u Francuskoj ili Litvaniji, iz Velike Britanije jedan autoprevoznik je već na putu.
Imaš li vremena da radiš nešto drugo van volontiranja? Imate li recepte kako da budete ometeni kada vas preplavi očaj?
Još uvek predajem na LNU. Ja. Franko, i verujem da je to veoma važno, jer stvara stabilnost i samopouzdanje studentima. Za druge radove, kolege se omeљe, tako da skoro da to ne radim.
Kada postoje trenuci očaja, prestanem da čitam vesti, a umesto toga radim šta mogu. I onda je mnogo lakše sve sagledati, jer vidite rezultat – dogovorili ste se oko drugog automobila, kupili ga, predali. Negde sam čitao o kritičnim situacijama, o koncentracionim logorima, da su oni koji su mislili da će biti gotovo za nedelju dana prvi umrli tamo; drugi su bili oni koji su mislili da se to nikada neće završiti; i najduže su živeli oni koji su jednostavno radili ono što su imali. I zato samo radimo šta možemo.
***
Potrebna je pomoć:
PayPal: [email protected]
PrivatBank kartica: 4731 1856 0729 5240 (Litynsky S.V.) ili 4149 4991 3935 2742 (Boriychuk O.I.)
Za transfere iz inostranstva na poljski račun:
SWIFT/BIC: WBKPPLPP
Bogdan Skaskiv
@katyaakva telegrami
PL 31 1090 2590 0000 0001 4986 3372 (eur)
PL 51 1090 2590 0000 0001 4986 3400 (usd)
PL 42 1090 2590 0000 0001 4985 2019 (pln)
