Poslednjih meseci, uoči invazije ruskih trupa u Ukrajini 24. februara, medijski prostor bio je pun brojnih izveštaja o potrebi snabdevanja oružjem kako bi se ojačale Oružane snage Ukrajine. To je postalo relevantno nakon objavljivanja obaveštajnih podataka SAD i Velike Britanije o akumulaciji velikih vojnih jedinica i opreme Rusije duž ukrajinskih granica. I dok su navedene zemlje intenzivirale svoje napore da Ukrajini obezbede protivtenkovske (ATGM) i muško prenosive protivavionske raketne sisteme (MANPADS), česte žalbe ukrajinskih diplomata nemačkoj vladi ostale su bez odgovora. Naročito, prema izveštajima uticajca Süddeutsche Zeitung (04.02.2022), Ukrajina je apelovala na saveznu vladu sa zahtevom da se oružje snabdeva usmenom notom (Verbalnote), što je ukazivalo na „municiju za protivraketnu i protivraketnu odbranu, municiju za mitraljeze“. Pismo se odnosilo i na protivaviontske raketne sisteme srednjeg dometa (SAM), MANPADS, protiv-bespilotne puške, sisteme za uništavanje mikrotalasne, sisteme za elektronsko pozicioniranje, kao i uređaje za noćno osmatranje i nadzorne kamere itd.
Nemački kancelar Olaf Šolc, kao i generalni predstavnici tzv. „koalicija semafora“ u Bundestagu (SPD, Liberali i Sojuz 90/Zeleni) generalno su bili negativni u pogledu ove mogućnosti, uprkos kritičkim glasovima ujedinjenog opozicionog tabora CDU/CSU. Situacija se nije promenila posle Šolcove posete Ukrajini u februaru, iako je pre toga imao žestok razgovor u Vašingtonu sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, koji je kritikovao nemačku „prorusku“ spoljnu politiku uopšte i posebno u vezi sa gasovodom Nord strim 2. Zeleni, čiji je najpoznatiji predstavnik ministarka inostranih poslova Analena Berbok, zalagali su se za čisto diplomatska sredstva za rešavanje takozvanih. „sukob Rusije i Ukrajine“. Liberali su se, to jetim, Slobodna demokratska partija Nemačke (FDP), izjasnili kao protivnici snabdevanja oružjem, ali su smatrali da je moguće obezbediti oklopna sredstva za spasavanje ranjenika i opremu za deminiranje. Taj stav većine parlamentarnih stranaka zasnovan je na uverenju da bi snabdevanje Ukrajine oružjem moglo dovesti do još veće „eskalacije sukoba“. Vlada se založila za odbijanje pominjanjem federalnog zakona kojim se zabranjuje snabdevanje smrtonosnim oružjem zemljama u kojima se odvijaju „oružani sukobi“. Takav pristup izazvao je prilično iznenađenje i kod nemačkih političara i kod stranih partnera Nemačke. Poslanici Bundestaga sa „levice“ podneli su zahtev Ministarstvu privrede i dobili impresivan odgovor. Nemački izvoz oružja konstantno je rastao i 2021. godine iznosio je 1,51 milijardu evra. Većina oružja (60 odsto) došla je u zemlje izvan NATO-a i EU. Posebno je bilo kontroverzno to što su neke zemlje uvoznica kritikovane zbog kršenja ljudskih prava ili su bile umešane u regionalne sukobe. Najveći uvoznik bila je Turska, poznata po nasilnim akcijama protiv Kurda. Ova informacija omogućila je opoziciji da zaključi da je „vrednosno“ rezonovanje vlasti i vladajuće koalicije u suštini „farsa“ (F.A.Z, 22.04.2022). Pravo otelotvorenje takve politike bila je dobro poznata i sramna priča o snabdevanju Ukrajine sa 5000 zaštitnih šlemova i zabrani estonske vlade da Ukrajini obezbedi oružje koje je ranije korišćeno u vojsci GDR-a.
Sa početkom ruske velike invazije na Ukrajinu, situacija se promenila i već 26. februara Nemačka je najavila snabdevanje Ukrajine sa 1000 ATGM Panzerfaust 3 i 500 MANPAD-a Žaoka. Po mom mišljenju, do takve promene je došlo pre svega zbog pritiska bez presedana na nemačku vladu ne samo iz Sjedinjenih Država i Velike Britanije, već i od evropskih saveznika – zemalja istočne Evrope, baltičkih država, pa čak i Švedske i Finske, koje su najavile svoje pakete snabdevanja Ukrajine oružjem. Štaviše, već sledećeg dana visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Hosep Borel najavio je stvaranje dva paketa pomoći Ukrajini, čiji je cilj „finansiranje isporuke smrtonosne opreme herojskoj ukrajinskoj vojsci, koja se bori protiv snažnog otpora protiv ruskih osvajača, i obezbediće im tako neophodne nesmešne zalihe kao gorivo“. To će biti finansirano iz Evropskog fonda za pomoć miru, koji iznosi 5,7 milijardi evra (F.A.Z., 27.02.2022). Međutim, tema snabdevanja Ukrajine oružjem još uvek nije zauzela istaknuto mesto u programima nemačke vlade. Tako je u svom „revolucionarnom“ govoru u Bundestagu 27. februara Šolc predstavio program od 5 tačaka, gde je vojna pomoć Ukrajini i pristupanje sankcijama Rusiji samo izneta, a glavno mesto zauzelo je pitanje povećanja budžet za finansiranje Bundeswehra do 100 milijardi EUR, maksimalno finansiranje NATO-a, ponovnu opremu sa najnovijim naoružanjem, prelazak na zelenu energiju, ubrzanu izgradnju terminala za tečni gas itd. Takav fokus vlade na unutrašnje probleme, koji su se nastavili i u budućnosti, već je cenjen u samoj Nemačkoj. Dva meseca posle početka rata, uticajni Institut svetske ekonomije (IfW) u Kielu je rekao: „Od početka rata samo u Nemačkoj, vlada je prikupila četiri puta više novca za ‘popust na naftu’ (Tankrabatt), nego na Ukrajini…“. Spora reakcija nemačke vlade izazvala je kritike u samom nemačkom društvu, jer je Nemačka počela da prihvata prve izbeglice iz Ukrajine, užasi prvih dana rata postali su očigledni, i među evropskim saveznicima. 2. marta, u pozadini hiljada demonstracija podrške Ukrajini u najvećim nemačkim gradovima, vlada je čak bila primorana da zvanično objavi da je svo oružje koje je Nemačka obećala već prebačeno u Ukrajinu. I sledećeg dana je postojala informacija da je Ministarstvo privrede odobrilo nabavku 2700 STRELA MANPADA iz rezervi Nacionalne narodne armije (NVA) bivšeg GDR-a.
Posle toga, pitanje snabdevanja Ukrajine oružjem potpuno je nestalo sa dnevnog reda u javnom diskursu i medijskom prostoru. Pitanje odustajanja od ruskih nosača energije, što je bolno za unutrašnju politiku Nemačke, došlo je do izmaka. I iako je početkom marta, prema anketama, 55 odsto Nemaca bilo za odustajanje od ruske nafte i gasa (62 odsto vladajuće SPD, 70 odsto Zelenih), ministar ekonomije Robert Habek rekao je 12. marta: „Razumem sve koji pozivaju na neposredan embargo zbog Putinovog brutalnog agresivnog rata. Ali ja sam odgovoran za celu zemlju. Moram da razmislim o posledicama naših odluka.“ Što se tiče nabavke oružja za Ukrajinu, očigledno, trebalo bi da poslušamo reči poslanika Zelenih u Evropskom parlamentu Hane Nojman: „SPD blokira ovo pitanje gde god može. I svake dve nedelje nađe novi razlog za to.“Špigl, 17/2022, 20.04.2022). Možda je takva unutrašnja kritika neodlučnosti postala argument nemačkoj vladi da 14. marta saopšti da od sada sve zalihe oružja za Ukrajinu postaju nejavne. Iako bezbednosni problemi nisu odbačeni.
Uspesi ukrajinske vojske u borbi protiv okupatora i izveštaji o strašnim zločinima ruske vojske u oslobođenoj periferiji Kijeva (u Buhi, Irpenu, Borodjanki itd.), koji su počeli da se definišu kao genocid, sasvim očekivano su pitanje snabdevanja Ukrajine oružjem doveli na novi nivo. Opšti ton izjava saveznika od sada je sledeći: „Ukrajina ne bi trebalo da izgubi rat!“. U skladu sa tim, menja se nomenklatura vojnih zaliha, gde bi, pored ATGM-a, MANPAD-a, malokalimanskog naoružanja i municije, teškog naoružanja (tenkovi, oklopna vozila, artiljerijski sistemi itd.) trebalo da zauzme značajno mesto. Prvi koji su pozitivno reagovali bili su već pomenuti saveznici Ukrajine, a u vreme pisanja ovog materijala postalo je poznato o odluci da se Ukrajini obezbedi više od 200 dalekometnih artiljerijskih sistema. Apel ukrajinskog predsednika Volodymyra Zelenskyja nemačkoj vladi – najmoćnijem evropskom proizvođaču i izvozniku oružja – za pomoć tenkovima i borbenim vozilima izazvao je konfuziju, posebno među kancelarom Šolcom. Ovom prilikom, uticajni predstavnik Zelene stranke Anton Gofreiter rekao je da u smislu stila donošenja odluka, aktuelni kancelar po mnogo čemu podseća na svoju prethodnicu Angelu Merkel: „Oni razmišljaju veoma dugo pre nego što donese odluku… Ali odluke u ratu moraju da se donesu za nekoliko dana, ili još bolje u roku od nekoliko sati. Stil Merkelove i Šolca se ovde ne uklapa“ (F.A.Z., 23.04.2022).
Trenutna situacija izgleda kao da je savezna vlada, na čelu sa kancelarkom i frakcijom SPD, zauzela „odbranu“ nekim pokušajima da se pretvori u „kontranapad“. Kancelarka je rekla da je Nemačka već isporučila veliki broj oružja Ukrajini, a takođe je pružila opipljivu finansijsku pomoć, a što se tiče tenkova i oklopnih vozila, čak ni Sjedinjene Države i Velika Britanija nisu snabdevale takvu opremu. Međutim, takav izgovor nije dobio simpatije ni u samoj Nemačkoj. Prema već pomenutom Institutu svetske ekonomije (IfW), koja je sprovela uporednu studiju podrške Ukrajini, Nemačka je bila iza Sjedinjenih Država i Poljske, ako dodamo bilateralnu pomoć Ukrajini i udeo nemačkih plaćanja od EU i Evropske investicione banke. Ali ako uporedimo te iznose sa ekonomskim pokazateljima donatorskih zemalja, onda sve izgleda potpuno drugačije: Estonija je daleko ispred, a slede je Poljska, Litvanija i Slovačka. Nemačka je na 12. mestu, odmah iza Francuske i Italije, koje su druga i treća po veličini ekonomija u EU (Špigl, 17/2022, 20.04.2022).
Usledili su sledeći argumenti: a) Ukrajincima je potrebno mnogo vremena da savladaju tenk Leopard, a tu su i pešadijska borbena vozila Marder, prema rečima zamenika generalnog inspektora Bundeswehra, Markusa Laubentala, potrebni su rezervni delovi za one koji su u službi; b) raspoložive zalihe oružja u Bundeswehru su već presušila i u slučaju isporuka Ukrajini Nemačka neće moći da ispuni svoje obaveze prema NATO saveznicima; c) svaka nabavka teškog naoružanja od strane Nemačke neizbežno će ga uvući u rusko-ukrajinski rat. Ovaj poslednji narativ je najpopularniji u nekim nemačkim medijima i ponovo je u inostranstvu ne samo od strane pojedinih političara i državnika, već i vojnih eksperata koji se vrlo često pojavljuju na nemačkim televizijskim kanalima. Na primer, Erik Vad, penzionisani general i bivši savetnik za bezbednost u Federalnoj kancelariji, rekao je da bi takvo snabdevanje oružjem neminovno dovelo do „trećeg svetskog rata“ (Die Zeit, 20.04.2022). Takvi stručnjaci pripadaju takozvanom. Lodenmantel-Geschwader – grupa penzionisanih nemačkih generala, neka vrsta vojne kaste sa specifičnim vrednosnom orijentacijom. Ranije su bili poznati po prilično dvosmislenom odnosu prema događajima iz Drugog svetskog rata sa nekim pokušajima da se „isperu“ vojnici Vermahta. Od njih dolazi teza da ukrajinska vojska, uprkos već postignutim uspesima, neće moći da pobedi Rusiju. I ima pristalice među nemačkim političarima i određenim segmentima stanovništva. To je dokazano, na primer, „Otvorenim pismom“ nemačkih intelektualaca Šolcu pozivajući Ukrajinu da prestane da se opire ruskim osvajačima (Berliner Cajtung, 22.04.2022). Međutim, starost potpisnika je više od 65 godina, a neke od njih su karijere počele u bivšem GDR-u i prilično su bliske levičarskim partijama.
Sve se to dešava u odnosu na pozadinu činjenice da više od polovine nemačkog stanovništva, prema poslednjoj anketi, podržava obezbeđivanje teškog naoružanja Ukrajini. To su kritike na račun stava kancelarke i vlade, kao i SPD uopšte, i od strane predstavnika koalicione vlade – „zelenih“ i „slobodnih demokrata“, i ujedinjene opozicije. Zamenik predsednika frakcije CDU/CSU Johan Vadeful posebno je prošle nedelje rekao da Hadeks planira da pokrenu pitanje snabdevanja Ukrajine teškim naoružanjem u Bundestagu. I to mišljenje ima podršku među liberalima, „zelenima“ i značajnim delom SPD (Bundestag je 28. aprila doneo odgovarajuću odluku – ed.). Zamenik predsednika VDP partije Johanes Vogel u intervjuu 23. aprila 2022. Frankfurter Algemajne Cajtung izjavio: „Moramo da ubrzamo i ubrzamo snabdevanje Ukrajine oružjem… posebno teško naoružanje, jer Ukrajina ne bi trebalo da izgubi ovaj rat“.
Ujedinjena opozicija sve otvorenije podseća Šolca na prisustvo u SPD na prilično moćan „ruski slučaj“, o tome može se dokazati i priča sa predstavnikom ove stranke, šefom vlade države Meklenburg-Vorpommern Manuelom Švajsigom, koji je optužen za proruski kurs i bliske veze sa Gazpromom ( Gazprom (Die Zeit, 21.04.2022).
Sada je Savezna vlada odlučila da uvede takozvane. „razmena prstenova“ (Ringtausch) u snabdevanju Ukrajine teškim naoružanjem, gde je glavni partner Slovenija, koja bi trebalo da snabdeva Ukrajinu tenkovima T-72 (modernizovani sovjetski modeli) , a zauzvrat će dobiti pešadijsko borbeno vozilo iz Nemačke Marder i oklopna kola na točkovima Fuchs. Ovde možete dodati i obuku ukrajinskih vojnika na samohodne haubice PzH 2000, koje Holandija prebacuje u Ukrajinu. „Bundeswehr je u situaciji da, nažalost, ne može da se odrekne oružja ako želim da nastavim da garantujem nacionalnu odbranu i odbranu Alijanse“, rekla je ministarka odbrane Kristin Lambreht (SPD). Istovremeno, prebacila je krivicu za tako žalosno stanje Bundeswehra na CDU/CSU, čiji su predstavnici bili zaduženi za ministarstvo 16 godina (Der Tagesspiegel, 21.04.2022). Ali šema koju je predložila vlada već izaziva kritike ujedinjene opozicije: „To je jedan izgovor za drugim. Premalo je i prekasno.“ Druga opcija koju bi predložila kancelarka bila bi da se Ukrajini obezbedi kredit od preko milijardu evra za samo-kupovinu oružja od proizvođača.
Prilično je teško predvideti koji će biti dalji put pitanja snabdevanja Ukrajine teškim naoružanjem iz Nemačke, s obzirom da je trenutna situacija veoma promena i da je koaliciona vlada pod snažnim unutrašnjim i spoljnim pritiskom. Jedino što se samouvereno može reći je da je „nemačka politika u ovom trenutku dug oproštaj od Rusije“, kao m.Eni u privatnom pismu mom nemačkom kolegi.
