Bez previše bacanja šešira (jer je neprijatelj i dalje jak, otelotvorenog i brojnog), moramo priznati da se Ukrajina opirala. Nema sumnje da će sada svi „prevareni“ ruski okupatori i njihove porodice iznenada „proleteti“. Oni koji i dalje zavijaju u Rusiji u stilu „moj ne stydno“ (ovo je, uzgred, prava ruska nacionalna ideja), „razumeće“ istinu kada peku. A „Putin je takvo stvorenje“ postaće slogan „nove Rusije“ u narednim godinama.
Jasno je da decenije negativne selekcije i totalne laži nisu prošle bez traga. Rusi, čak i oni „dobri“, žive u svetu potpuno razvedenom od stvarnosti. Gde drugde „odrastati na starim sovjetskim komedijama“ i gde „nema šta da se deli sa bratskim narodom“. Umesto toga, Ukrajinci su za 30 godina već podigli jednu ili čak dve generacije koje su živele slobodno. Stoga se despotizam, čak i sezona nekih pravoslavnih začina, gleda sa neskrivenim prezirom.
I dalje ćemo imati prilike da se zapitamo koliko ruski propagandisti mogu da budu uvrnuti. Prvo će reći Rusima da su se borili u Ukrajini nato snagama, tako da „nisu izgubili“. Tada će se podsetiti 1905. i retorički pitati da li se narod plaši povratka u 1917.
U međuvremenu, čim se Ukrajina konačno bori protiv Putinovog manijaka, ceo svet će, po magiji, početi „koncerte“ plaćenih „lidera mišljenja“ i korisnih idiota koje običan ruski narod ne bi trebalo da trpi zbog ekonomskih ograničenja. Njima će se pridružiti i oni koji razumno napominju da je nemoguće oterati čitavu naciju u stanje mržnje prema Zapadu, kako se ne bi negovali revanšistička osećanja.
Biće neophodno da se prema ovome odnosite smireno. I isto tako mirno prenesi svoju poziciju celom svetu. Da je Rusija u formi u kojoj sada postoji pretnja za ostale zemlje, a pojava novog Putina može biti samo pitanje vremena. Taj revanšizam u Rusiji raste srazmerno rastu budžeta, kao i da bakama i deci može da se pomogne hranom, a ne novom vezom vojne mašine sa globalnom ekonomijom. Nada se da je Zapad konačno shvatio uzaludnost sporazuma sa Rusijom, pa će zadatak ukrajinske diplomatije, dijaspore i kulture biti kontinuirani podsetnik.
Međutim, uprkos tome, od sada je pitanje Rusije za Ukrajinu čisto bezbednosno pitanje. Umesto toga, ako govorimo o razvoju, mesto Ukrajine je sa Zapadom. Štaviše, to će biti korisno za sam Zapad, i to ne samo iz bezbednosnih razloga. Ako je Rusija isključena iz svetske ekonomije, onda neko treba da zauzme njeno mesto. Pre svega, Ukrajina. Gde ima i mnogo minerala, zemljišta, preduzeća, i što je najvažnije – stručnih specijalista. I gde vredi usmeravati investicije.
Dok će svet, zajedno sa Ukrajinom, raditi na denazifikaciji i demilitarizaciji Rusije, Ukrajina mora da dobije zakup. Ako su trebale godine da se demilitarizuje Rusija, onda bi i Lend-Lease trebalo da traje godinama. Da bi se obezbedile granice skoro duž celog perimetra potrebni su ogromni resursi. Koji su sada na Zapadu, posebno u obliku zamrznute ruske imovine.
I ovde ponovo moramo odati počast ukrajinskom rukovodstvu, koje ne „pati“ sa nekim tromim saveznicima i ne umotava neprijatnu istinu u obojene papiriće. Stari, preplavljeni ukrajinski političari, koji su uvek gledali u usta zapadnih partnera, koji su se plašili da ni ne gledaju u njihovom pravcu, zabrinuti su bez obzira na to koliko oštre izjave Zelenskog kvare odnose sa Zapadom. Ne brini o tome. Saveznici su zainteresovani za njihov rejting, a Zelenski direktno radi sa svojim biračkim telom preko medija. A ako aktuelni političari ne pomognu Ukrajini, birači na Zapadu će izabrati druge – one koji će pomoći. I svi to savršeno dobro razumeju. Sada se nemački „golubovi mira“ neće otvoriti, ni birači ni „mlađi partneri“ iz istočne Evrope i Baltik im to neće dozvoliti.
Ukrajina se vratila kuжi u krug civilizovanih naroda. Štaviše, u statusu ne podnosioca peticije i studenta, već kao primer koji treba slediti. Šteta je što je za to bilo neophodno žrtvovati toliko života.
