Najgora stvar koja je mogla da se desi u ovoj priči bio je uspešan blickrig ruskog agresora i skori poraz Ukrajine. Zahvaljujući kojoj je neprijatelj planirao da zapleni Ukrajinu gotovo bez borbe, ubije njeno vođstvo ili je prisili na sramnu predaju. Međutim, Putin se preračunao jer je u sebi mislio da ukrajinska država ne postoji, a ukrajinska nacija je druga vrsta svetskog „rusofoba“. Napravio je grešku ne samo u procenama Ukrajinaca, već je i preuveličao značaj višemilionskih injekcija u formiranje subverzivne antiukrajinske mreže, kako na Zapadu, tako i u samoj Ukrajini. Ispostavilo se da ukrajina i Ukrajinci nisu u stanju samo da zbune mape, već i da razbiju sve moguće i nemoguće scenarije za promenu svetskog poretka.
Putin nije naučio lekcije iz rata koji je počeo 2014. Potcenio je potencijal Ukrajinaca i njihovu želju za slobodom i privrženost univerzalnim ljudskim vrednostima, pa je izgubio na samom početku. Precenio je moć zla i rasprostranjenost želje za bogaćenjem i profitom po svakog cenu. Bio je dobro upućen u mane merkantilnog zapadnog sistema, bio je uveren u prodaju svetskih elita, uključujući i staru ukrajinsku. On je mogao da izračuna algoritam njihovih postupaka posle najbrutalnijih kršenja međunarodnog prava i ljudskih prava. Nadao se da će svet nastaviti da se bavi izračunavanjem prednosti trgovine apsolutnim zlom. Da potrošačkom zapadnom svetu nisu ostali nikakvi moralni i etički principi. I ovde se takođe preračunao, jer postoji granica svega.
Ispostavilo se da se Putin nadao da će munjevitom brzinom zapleniti Ukrajinu i ući u pregovore sa dezorijentisanim kolektivnim Zapadom pod njegovim uslovima. Vođenje evidencije o sramnom ponašanju Evroatlantske alijanse u vezi sa agresijom Rusije na našu suverenu državu, može se predvideti da se NATO ne bi usudio da brani čak ni svoje male zemlje. Pod pritiskom nuklearne pretnje, ona bi ih „predala“ jedna za drugom, sve više rasplamsavajući agresivne apetite Ruske Federacije.
Šteta, ali izgleda da zapadne zemlje takođe nisu imale drugog osim scenarija koji je nametnuo Putin. Izgleda da su bili pripremljeni samo u slučaju povlačenja Rusije direktno na granice zemalja NATO-a. Oni nisu verovali u Ukrajinu i tek u poslednjem trenutku počeli su da snabdevaju oružjem visoke preciznosti i dele obaveštajne informacije. Možda se nada da će Ukrajinci u izvesnoj meri uspeti da iscrpe i oslabe vojni potencijal Rusije. To potvrđuje činjenica da su oni, znajući zasigurno o agresivnosti Putinovih namera, snabdevanju oružjem, pribegli samo kozmetičkim sankcijama protiv potencijalnog agresora. Podsetite se da je čak i ozloglašeni Nord Strim 2 zamrznut tek posle ruskog napada na Ukrajinu. A opipljive sankcije protiv nje uvedene su tek kada su se ukrajinski gradovi i sela zapalili pod udarcima ruskog agresora. Kada su se milioni izbeglica preselili na zapadne granice. Kada je prolivana krv dece i nevinih ljudi.
Zahvaljujući svojim odlaganjima, izbegavanjima i odbijanjima, Zapad je takođe odgovoran za krv i uništenje, za patnju i smrt u Ukrajini. Cinične izjave da će braniti svaki pedalj zemlje, ali samo zemalja NATO-a, u vreme kada se Ukrajina pere krvlju, nisu ništa drugo do manifestacija kukavičluka i prenos rizika na mlađe saveznike. To potvrđuje sramna priča o nespremnosti da se nebo zatvori iznad Ukrajine i neprenošenju poljskih boraca na njega. U ovoj priči, Poljska izgleda kao odgovornija i zrelija zemlja od SAD. Zato što oni žele da izložu Poljsku riziku, izlažući je u slučaju ruske agresije i skrivanja iza njenih leđa. Oni pokušavaju da prebace krivicu na Poljake, znajući dobro da je Putin čak spreman da pokrene nuklearni napad na Poljsku. Svi ovi primeri pokazuju da se kolektivni Zapad i dalje plaši Putina i, nažalost, njegovi proračuni nisu uključivali herojski ukrajinski otpor.
Međutim, Ukrajina je sve iznenadila. U određenoj meri, možda čak i sebi. Jer, posle mnogo godina negovanja šizmi na jezičkoj i istorijskoj osnovi, kopanje dubokih jaraka između regiona Ukrajinaca uspelo je da se momentalno okupi i započne iznenađujuće dostojanstvenu odbranu. Ukrajina je imala dovoljno snage ne samo da zaustavi neprijatelja. Njena borba bez presedana protiv spoljnog neprijatelja pokazala je monolitno jedinstvo i učvršćivanje ukrajinske političke nacije. Pokazala je Rusiji i svetu za šta je mala država sposobna u svojoj želji da očuva suverenitet i dostojanstvo.
Ali arogancija, arogancija i obmana su loљi savetnici. Teri propaganda je pala Rusima toliko da su i sami verovali u to. Verovali su da će za milijarde dolara uloženih u formiranje mreža izdajnika biti onih koji žele da upoznaju osvajače sa hlebom, solju i cvećem. Rusija je godinama ulagala ogromne sume u svoju petu kolonu, u gadnu propagandu, pokušavajući da predstavi Ukrajince kao naciste i fašiste. Najavljena kampanja „denazifikacije“ PRovde je zemlja koja je izabrala Jevreja za predsednika apsolutnom većinom. Ispostavilo se da jedno putovanje bakljom godišnje sa upaljenim rolnama toalet papira na štapovima ili retkim maršem do „dana vezova“ nije stvorilo bubu nacističke zemlje. Nije uzalud to što ministar Lavrov, pritisnut uza zid od strane zapadnih novinara, nije imenovao nikakve dokaze o nacističkoj propagandi u modernoj Ukrajini, osim zvona o bakljama u kampanjama.
Rusija je potrošila bezbroj suma novca na nešto što zapravo nije postojalo. Ispostavilo se da je nekolicina proruski primalaca ruskog novca radila samo ono što su želeli za Kremlj. Tvrdila je da su Karkov, Nikolajev, Odesa samo sanjali o dolasku Rusa. I kada je Rusija jasno demonstrirala na primeru marionete „DPR/LPR“ sa kakvim „poklonima“ će se nagnuti u Ukrajinu, čak i najposvećeniji idejama „ruskog sveta“ adekvatno su ukrali novac i pobegli. A sada, posle zločina Rusije nad ukrajinskim narodom, odavno ga mrze i psuju Ukrajinci.
Posmatrajući trenutnu situaciju u Ukrajini sa bombardovanim gradovima, ogromnim gubicima, izbeglicama, sa neprijateljskom invazijom, bez vidljivih izgleda za zatvaranje ukrajinskog neba za neprijatelja, može se steći utisak da je situacija kritična. Da, situacija je ozbiljna i preteжa. Ali pogledajmo planove i planove agresora, njihov rezultat? Ukrajina uopšte nije smela da bude. Rusija bi sada trebalo da diktira svoje uslove podeljenom i meko-telesnom Zapadu. Verujte mi, da Ukrajina padne, ne bi bilo dileme o bilo kakvim sankcijama, jer bi zapadne zemlje brzo našle opravdanje za nove sporazume sa Putinom. Na primer, motivišući ih činjenicom da je neophodno prihvatiti milione izbeglica iz Ukrajine, obezbediti im smeštaj, toplinu i hranu. A kako ovde napustiti ruske nosače energije?
Zapravo, Ukrajina je postigla pravi podvig. I tako je najgora stvar koja bi mogla da joj se desi gotova. Branila je svoje pravo na nezavisnost. On nastavlja tvrdoglavo da se brani i primorava Zapad da preduzme aktivnije i principijelnije akcije. To stavlja ispred činjenice da su zapadne zemlje, najviše vremena došle zajedničkim naporima, da stanu u solidarnost protiv svetskog zla – Rusije. To zapravo vraća direktno značenje univerzalnim ljudskim vrednostima. Zahvaljujući svojoj hrabrosti, elastičnosti i integritetu, pokazuje novi kvalitet politike. Pokazuje narodima potrebu da promene svoje elite i radikalno obnove međunarodne bezbednosne strukture.
Nema sumnje da će Ukrajina pobediti. Voleo bih samo da pogledam u staklene oči one svetske lidere koji ne vide po kom gigantskom cenama Ukrajina menja ovaj svet. Stoga, solidarnost snaga dobre i međunarodne podrške treba da osigura našu svu pobedu i prosperitet. Moramo da stojimo. Nemamo drugu perspektivu.
