Putinizam nije nastao od nule. Nije doљao niotkuda. Ako možemo da kažemo o samom Putinu da je plod stare hebeš materice, onda o Putinovom očinstvu, kao jednom od svetskih lidera, treba detaljnije razgovarati. Ne zanimaju nas biografski podaci roditelja Vladimira Putina. Iako hopnitski period u dvorištima surovog sovjetskog grada ne bi trebalo izbaciti iz palete, opisujući portret čudovišta. Ovaj članak je još jedan pokušaj da se pokaže kako je običan sovjetski hebešnik, sa lošim obrazovanjem i nedostatkom moralnih principa, uspeo da izraste u ružnog čoveka koji bukvalno preti ljudskoj civilizaciji. I takođe kome svet treba da „duguje“ izgled i hranjenje ovog čudovišta. Istovremeno, želeo bih ne samo da izjasne činjenice, već i da ponudim protivotrov kako pobeći u ovoj situaciji.
Dakle, to je tako. Putinova najveća podrška bila je i takozvani duboki narod Rusije. Tezu o „dubokom narodu“ pokrenuo je u opticaj jedan od arhitekata Putinizma Vladislav Surkov. Usko je u korelaciji sa ideologijom „ruskog sveta“ i zasnovana je na nekoj vrsti mesijana. On ubeđuje Ruse da su njihov anti-ljudski model i način života jedinstveni i da zaslužuju da budu rašireni na ceo svet. Putinovi ideolozi su na vreme uspeli da pokupe ideju o „Veličiji sovjetske rodine“ i prošire je „veličijem ruskog očinstva“. Zbog toga je ruski narod aktivno podržavao hibrid stare rusko-crne stotke i sovjetsko-staljinističkih ideja.
A onda je sve išlo kao sat. Rusi su lako naseli na mizantropsku retoriku, još brže su upali u šal „pobedobiesije“. Oni su entuzijastično doživljavali svakakve pretnje celom svetu, kao što su „možda ponavljanje“ ili „naši iskanderi su se zabavljali“. Oni su svojevoljno verovali u Putinovu lažnu propagandu da su nacisti i fašisti sedeli i pristali da pošalju svoju decu i rođake na masakr, zarad fiktivne misije i glupe „velicije“. Verovali su da je Putin zastrašio ceo svet, a sada će diktirati uslove onim uplašenima. Da će oni biti gospodari situacije od Atlantika do Kamčatke.
Njihova „velicija“, bravado i „misija“ srušili su se kao truli krompir na ukrajinskom splavu. Preračunali su se, zbog čega sada moraju da izglade svoju krivicu generacijama. Oni moraju biti spremni da plaćaju odštetu decenijama, na kolenima se izvinjavaju za zločin i štetu nanete Ukrajincima. Rusi treba da se sete šta znači kolektivna krivica jer potiče od činjenja zločina protiv čovečnosti. Putinov zločin protiv Ukrajine i Ukrajinaca je kolektivni zločin Rusa. Oni su bili ti koji su, uz njihovu potpunu podršku Putinu i njegovoj stranci, pripitomili njegove agresivne planove. Oni su bili ti koji su, aktivnim akcijama, i koji su glupom tišinom osveštali brutalnu agresiju Rusije na Ukrajinu. Grubo su prekršili međunarodno pravo i napali suverenu državu ratom. Dali su da se ubiju civilni odrasli i deca. Da unište gradove, sela, komunikacije i infrastrukturu neophodnu za ljudski život.
Zato svet mora da odvuиe Rusiju od svih prednosti civilizacije. Preseci sve kravate. Da zazidaju Ruse sami sa svojim režimom dok ne shvate svoju kriminalnu suštinu i bore se protiv svojih vođa. Sada izolacija Rusije mora da bude totalna i nemilosrdna.
Izuzetno važnu ulogu u vrsti gajenja čudovišta iz Kremlja odigrali su ruski biznismeni. Posebno oni koji su se naljutili na Putinovo uništavanje biznismena u jeljcinovom stilu. Oni koji su oduzeli nezavisne medije starim oligarsima i pretvorili ih u otrovne fabrike laži i propagande. Ko je pomogao Putinu da pretvori gas i naftu u sredstvo rata protiv demokratije i za korupciju zapadnih elita. Ti oligarsi su bili glavni stub Putinizma. Kao rezultat toga, ispostavilo se da ova kategorija biznismena može da postane najlakša žrtva stroge zapadne pravde. Međutim, važno je da njihov zaplenjeni kapital ne ostane mrtav račun, što dodatno obogaćuje zapadne banke, već je usmereno na obnovu pogođene Ukrajine.
Ideološke arhitekte Putinizma takođe moraju da odgovore. Ovo je užasno otrovna kategorija koja se „istakla“ na polju negovanja Putinizma. Što uključuje pro-Putinove intelektualce, eksperte i propagandiste. To su oni koji su svakodnevno na različitim jezicima i na različite načine sipali ljudima u mozak otrov ruskog imperijalizma, „ruskog sveta“ i Putinizma uopšte. Oni su bili ti koji su spretno osigurali Putinov napredak u diktatore, služeći mu ideološki i informativno. Dajući ovom procesu pristojan izgled. Oni su ti koji moraju da idu kroz čistilište deputinizacije, kao što su to nekada radili njihove Hitlerove kolege. Stoga već sada zapadni mediji i ekspertski krugovi to treba da uzmu kao princip: ni pod jednim izgovorom, više im ne pružaju zastuka za izjave. I u budućnosti – da pripremi materijale za međunarodni tribunal za te podstrekače genocidnog rata.
Ništa manje odgovorana za negovanje Putinovog monstruma tu su zapadni veliki industrijalci i bankari. Oni su bili ti koji su bili u iskušenju zbog super-profita od poslovanja sa Putinovom Rusijom. Oni su bili ti koji su postali glavni proizvođači novca za kriminalni režim, a sa njim i sponzori agresije i rata. Krivci su i one zapadne banke koje su do poslednjeg investirale u kriminalnu Rusiju. Iako su imali priliku da zaustave ovu sramnu praksu još 2014. posle prve agresije Rusije na Ukrajinu. Krivicu bi trebalo da osete i one zapadne zemlje koje su pomogle u pranju krvavih prestonica diktatora i ruskih lopova u njihovim bankama. Oni se nisu mešali u upotrebu ukradene robe i lako im je bilo dozvoljeno da kupuju imanja i uživaju u životu na Azurnom obali ili negde u Londonu, Beču ili Cirihu.
Poznato je da ukradeno veliko bogatstvo u Rusiji ili Ukrajini nije imalo mnogo smisla. Bilo je moguće istinski uživati u luksuzu ukradenih samo na Zapadu. Zbog toga su legalizacija takvog „biznisa“ i pristanak da se dobro uhranjeni Zapad koristi kao tiha fabrika za lopove i kriminalce pretvorili njene finansijske i političke elite u saučesnike u zločinu. Koji je, između čovečanstva i finansijskog zlostavljanja od gešefta sa kriminalcima, izabrao navar. Zato će se posle rata isplatiti stvaranje posebnih finansijskih obaveštajnih podataka za potragu za kapitalom stečenim u poslovanju sa Putinom. Nešto poput lova na zlato nacističke partije i otuđenu imovinu koju su Jevreji ubili tokom Holokausta posle Drugog svetskog rata.
Vredi zapamtiti da zapadni giganti, željni profita, ne samo da su zanemarili sankcije protiv agresivne Rusije, već su vršili svakakve pritiske na svoje nacionalne vlade, obuzdavaju ih da ih ne uvode, ili su zahtevali da bar ostanu na nivou kozmetike. Svaka takva akcija sve više ubeđuje Putina u sopstvenu svemoć i nekažnjivost, sve više je podstičila nove agresivne akcije.
Putin je pokrenuo neku vrstu virusa u zapadni sistem liberalnih vrednosti. Uspešno je korumpisao zapadne političare, državnike, birokratiju međunarodnih organizacija, poznate glumce, umetnike i mislioce. Ovaj virus je dao neku vrstu konkurencije potencijalnim izdajnicima koji će prvi otići da rade u Gazpromu, Rosnjeftu, ili dobiti poklon ruskom državljanstvu zauzvrat. Isti zapadni lideri, koji nisu podlegli korupciji, jednako su krenuli na klizav put ljudskom krvlju. Jer su i posle aneksije ukrajinskog Krima i izbijanja rata u Donbasu nastavili politiku ne samo umirivanja, već i umirivanja agresora. Šta ga je navelo da oseti ispravnost odabranog kursa. Za šta ovi državni lideri već počinju da plaćaju činjenicu da njihove političke stranke gube izbore. A u budućnosti će biti još interesantnije kada postane sramota setiti se imena onih koji su negovali ghoul i doveli Evropu do kolapsa.
Ne saosećajte sa lamentacijama nemačkih industrijskih giganata zbog njihovih gubitaka u Rusiji. Za protraćena sredstva za izgradnju Nord Strima 2. Uz pomoć koje je Putin pokušao da zgazi celu Evropu zbog sebe. Ne brinite za psihičko stanje Angele Merkel, koja je, pod pritiskom nemačkog finansijskog i industrijskog lobija, konstantno činila ustupke Putinu, ne zaboravljajući, zajedno sa predsednikom Štajnmajerom, da zavrne ruke bespomoćnoj Ukrajini. Štaviše, sada bih voleo da čujem mišljenje gđice Merkel o njenom ličnom doprinosu negovanju čudovišta iz Kremlja. Isto važi i za poslednje francuske vlade, koje su se takmičile sa Nemcima, koji bi pored Putina zauzmu najbliže moguće mesto. Generalno postoji problem sa Francuskom, s obzirom da nema mnogo alternative Makronu uoči važnih izbora. Jer takav nije pro-Putinov marinac Le Pen ili vatreni putinista Erik Zemur. A ovde Francuzi moraju da polažu ozbiljan ispit.
I na kraju, o tome kako će se tačno ovaj civilizovani svet urazumiti i osloboditi se podneva Putinizma.
Začudo, dugo napaćena Ukrajina, koja je toliko dugo bila ignorisana i bila spremna da lako da Putinu, postaje tvorac novih značenja. Nove vrednosti i mehanizmi njihove implementacije. Ukrajina već izvozi istinu i zdrav razum na Zapad po cenu sopstvene krvi i primera herojstva bez presedana. Ukrajinski primer postaje atraktivan i u trendu. Mnogi obični građani u svetu su videli kakav bi trebalo da budu predsednik, ministri i vojska. Kakav bi trebalo da bude odnos običnih ljudi i vlasti. Šta bi trebalo da budu državni ljudi suočeni sa najvećom pretnjom.
Na Zapadu dobro vide kako se njihove elite ponašaju u najtežem trenutku. Da su u većem delu uplašeni, bespomoćni i generalno pogodni za Putinove agresivne i bunilačne trikove. Oni nisu spremni da brane svoje zemlje i građane u slučaju opasnosti. Spremni su na kompromise sa diktatorima i agresorima. Oni se ne pridržavaju reči o partnerstvu u blokovima i sindikatima. S druge strane, Ukrajina demonstrira novi model zapadnom svetu. Model promene elite. A to se može uraditi i kroz izbore. Ovi ostrašćeni političari se više plaše da ne izgube izbore od Putina. I možeš da igraš na tome.
Građani makar Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Kanade treba da počnu da signaliziraju svojim vladama da su akutno nezadovoljni svojim radom. Da ne podržavaju sramno, goveđe ponašanje prema Ukrajincima. Neophodno je da političari koji kažu da neće braniti Ukrajinu da ne bi išli u rat zauvek izgube mandat poverenja među svojim narodima. Svetu su sada potrebne horizontalne veze više nego ikada. I ovde pristalice Ukrajine mogu da daju šansu svetu. U svim zemljama treba proći masovna kretanja, što će zahtevati jasne akcije njihovih vlada u podršci i zaštiti Ukrajine. Reći da će u suprotnom to biti njihov poslednji mandat na vlasti i politici.
Merenje osećanja američkih građana ukazuje na to da su Amerikanci spremni da stegnu kaiševe, ali da svet zaustavi agresivnu Rusiju. Američki građani signaliziraju svojim političarima da će, ako ne zauzmu principijelan stav da zatvore nebo nad Ukrajinom, imati ogromne probleme na jesen izbora.
U ovoj situaciji, uloga horizontalnih veza neverovatno raste: ljudi sa iskrenim, kritičkim razmišljanjem, ukrajinska dijaspora u svetu, svi koji razumeju da Putinizam mora biti ugušen. Drži tribunal nad njim. Da organizuje obnovu Ukrajine i da se pobrine za promenu sopstvenih elita. Tako da ćemo pobediti.
