U situaciji sa bivšim šefom Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine Vasilom Burbom, svi greše. I sam Burba je, s jedne strane, postao ekstreman, a sa druge strane bio je na čelu političke borbe. Neki manipulišu zarad rejtinga i uništavanja protivnika, drugi ne brane inteligenciju, iako je to trebalo da urade do poslednjeg.
Razmišljanje klipova je štetno u pitanjima nacionalne bezbednosti. Međutim, koriste ga sve strane konfrontacije, kritičari i branioci. Situacija sa obaveštajcima još jednom pokazuje da su našim specijalnim službama očajnički potrebne reforme.
Već sam još jednom napisao i naglasio da je to specijalna služba, a ne politički konkurenti, koji gube od svih političkih igara i ratova oko specijalnih službi. A čudno ponašanje pojedinih obaveštajaca dovodi do nepoverenja u samu specijalnu službu, jer se udaljava od borbenog bratstva i počinje da liči na klub uplakanih dečaka koji brane sebe, a ne državu i instituciju.
Situacija sa Burbom još jednom uzvikuje da reformu specijalnih službi ne treba odlagati i direktno ukazuje na njihov glavni problem – politička postavljenja. Želja da se verni lider, a ne profesionalac, ne daje rezultat za zemlju. Trenutno većina agencija za sprovođenje zakona dobija lidere koji su spremni da služe pre svega predsedniku ili političkom pokrovitelju. Tako funkcioniše trenutni politički sistem.
Međutim, vredi napomenuti da su u Oružanim snagama Ukrajine i Nacionalnoj gardi Ukrajine imenovani lideri ne zbog političkih motiva, već uzimajući u obzir potrebe odeljenja i bezbednost zemlje.
Politika u bilo kom obliku ometa rad specijalnih službi. A naročito je postalo mnogo posle 2014. Jer, s jedne strane, neophodno je zadovoljiti potražnju za „osvetom“, a sa druge strane, rat je istakao koliko su specijalne službe snažno integrisane u politiku.
Stoga, ako ne političari, onda su politički lojalni ljudi stavljeni na rukovodeće pozicije kako bi svakog trenutka bili spremni da „pritisnu“ konkurenta ili otvore biznis za PR. I izgleda da smo se igrali. A poenta nije toliko u samom skandalu sa „Vagnerijancima“, već u tome kako će se naši partneri u EU, SAD i Kanada ophoditi prema nama. Jer zašto bi oni imali da dele obaveštajne podatke sa nama ako im sutra poslanik ili novinar mahne na sledećoj emisiji. U stvari, uništavamo našu bezbednost politikom. I nije neko sam kriv ovde, veж svi. Jer ova situacija nije počela ni danas ni juče, već je nasleđena od KGB-a. I umesto reformi, još uvek imamo situaciona rešenja.
Maidan za Burbu
Može se, naravno, Burba optužiti za akcije protiv evromaidanskog aktiviste ili bilo koje druge zločine koje su kriminalističke agencije počinile nad Ukrajincima. Sa druge strane, njegove zvanične dužnosti uključuju mogućnost davanja i izvršavanja naređenja. Burba je izvršio naređenja, a još uvek je neophodno da se shvati da li se one mogu tumačiti kao „nezakonite“.
Od početka rata, većina pripadnika snaga bezbednosti koji su bili na Maidanu i izvršili relevantna naređenja rukovodstva otišla je da se bori u regionima Donetsk i Luhansk protiv ruskih trupa i separatista. U oba slučaja oni su izvršili naredbu i delovali u granicama vlasti. I samo sud mora da kaže ko je prešao granicu, da daje imena, a ne da generalizuje. Kolektivna odgovornost ne bi trebalo da funkcioniše ovde. Bilo je među onima koji su išli u rat, i dve vrste snaga bezbednosti koje su učestvovale u događajima na Maidanu. Neki su otišli da se sakriju iza potvrde učesnika rata, ali bilo je i onih koji su verovali da „krv može da spere krivicu za Maidana“ (međutim, svi su osećali drugačiju krivicu i to nije uvek bilo ubistvo ili prebijanje). Teško je reći šta je bio Gol Burbe. Međutim, treba razumeti da nijedna zemlja ne dozvoljava sebi da bude rasuta kadrovima snaga bezbednosti.
„Savest nacije“
Istovremeno, treba razumeti da učešće u ratu i „ispiranje krvlju“ ne čini osobu „savešću nacije“. Zato što postoje indikativne radnje, a postoje i one koje doživljavate i razumete ne samo kao PR. I ovde je važno pratiti celu karijeru neke osobe. Neosporno je da je obaveštajac Burba koristio zemlji tokom rata sa Rusijom. Ali on ne može sam da nagovesti šta je ispravno, a šta ne. Štaviše, igrati zajedno sa jednom od stranaka u političkoj borbi.
Svojim javnim govorima Burba nije spasao operaciju niti je pokušao da kazni nekoga (nije dao nijedno ime), već je jednostavno privukao više pažnje na sebe zbog daljeg rasta karijere. I njegovi postupci su doveli do napada na specijalnu službu, stavio je svoje bivše podređene na udaru, spasavajući se. Istovremeno, diskreditovao je postupke Glavne direkcije za obaveštajne poslove i doveo u opasnost operacije koje se odvijaju u ovom trenutku.
Ne moraš da „spajaš“ svoje
Odgovorno rukovodstvo je veoma retkost ne samo u Ukrajini, već i u savremenom svetu. U situaciji sa obaveštajcima i Burbom lično, predsednik i rukovodstvo kranova i raznih agencija za sprovođenje zakona ponašali su se netačno.
Ako je postojao „teren“ od strane bivšeg šefa GUR-a, onda je to trebalo istražiti, a posle toga je trebalo doneti odluku o smeni, lišavanja pokrića i otkazivanja tajnih pasoša. Ako to nije bio slučaj, onda ne bi trebalo da budete toliko rasuti od strane snaga bezbednosti. Ovo je signal drugima da neće biti pokriveni ili spaseni. Uglavnom inteligencija obavlja zadatke koji utiču na interese države, ali nisu uvek romantični ili herojski. Razumevanje da vas predsednik i država štite je veoma važno. Međutim, takav „pljuskovi“ pokazuju da je neophodno uzeti u obzir političku situaciju i poslušati pravac vetra. A ovo uništava rad specijalne službe.
Aktivistički novinari
Posle 2014. godine, ukrajinski novinari koji sebe nazivaju nezavisnim počeli su da tvrde da su i aktivisti (aktivni građani Ukrajine) i da ne mogu da izveštavaju o svim događajima na izdvojen način. Ali uvek postoji granica čak i u takvoj subjektivnosti. Naravno, ne možete dati glas separatistima i okupatorima i zažmuriti na neke od „jata“ naše vojske. Međutim, učešće medija u političkoj borbi i pokušaj da se to zataška „građanskom pozicijom“ diskredituje novinarstvo kao profesiju i posao je za neprijatelja. I nije bitno o kojoj fazi Burbine karijere pišete: Maidan ili „Slučaj Vagner“. Pokušaj da se podigne stepen napetosti sa svakom narednom vestima deluje protiv društva. Mediji, naprotiv, treba da prikaћu situaciju iz razliиitih uglova i daju maksimalne informacije i minimum emocija.
U sluиaju Burbe, Vagnerijanaca i Maidana, to nije sluиaj. Burba nije rasterao Maidana niti ubio Ukrajince, on je bio odgovoran za deo operacije u okviru svojih nadležnosti. Burba i njegovi podređeni sproveli su hladnu operaciju dokumentovanja zločina i prikupljanja informacija o neprijatelju. Zbog činjenice da su uspeli da zatraze od terorista, sada su specijalne službe bolje informisane ne samo o ljudima sa kojima su razgovarali, već i o komunikacionim sistemima, rukovodstvu i specifičnostima operacija okupatora u Donbasu. I ova informacija je veoma važna, s obzirom na nedavne događaje na granici. Takođe postoji mogućnost da su se agenti koje su regrutovali ukrajinski obaveštajci pojavili među ruskim plaćenicima. Sama pomisao na to dovodi do nepoverenja neprijatelja jedni prema drugima.
Ali tu se još mnogo pitanja postavlja. Takva operacija kao što je sletanje putničkog aviona strane zemlje ne sprovodi se spontano. Mora postojati Burbina zvanična evidencija i izveštaji, njegova naređenja, i predsednikova naređenja sa dozvolama ili zabranama operacije. Do sada nijedna strana nije pokazala takva dokumenta. Iz nekog razloga, njihovi blogeri i novinari nisu objedinjeni. Tako da tamo nije sve tako jednostavno. Ako ih nema i sve je izgrađeno samo na prstima, onda je ovo glupost i kratkovidost.
Sva ova situacija jasno pokazuje da je neophodno reformisati specijalne službe, učiniti je razumljivijom za ljude, odgovarati Verkhovna Rada, neophodno je konačno zaustaviti politička postavljenja i ukloniti politiku iz rada specijalnih službi.
