Više od godinu dana slučaj „Vagnerijanaca“ nije nestao iz informativnog polja. I ne radi se samo o Ukrajini. Oni su zainteresovani za nju u Evropi i SAD, pišu materijale o njoj i prave dokumentarce. Mnogo je politike i ništa manje komunikacionog razbijanja vlasti, opozicije i novinara.
Međutim, iza svih tih bitaka i gledanosti vesti i emitovanja, većina zaboravlja na glavnu stvar – reputaciju ukrajinske obaveštajne službe i bezimenih ljudi koji rizikuju svoje živote zarad države. U trenutnoj situaciji u proteklih godinu dana sigurno neće biti pobednika. Biće samo gubitnika. I svi su krivi za to – od predsednika (i sadašnjeg i bivšeg) do pojedinih novinara.
Prva stvar koju treba zapamtiti je da je u savremenom svetu gotovo nemoguće bilo šta sakriti kako se ne bi ostavili tragovi. Kao što su novinarske istrage pokazale, čak možete naći i ubice iz FSB-a. Zato javne strukture, organizacije i ličnosti uvek treba da upamte ovo i pripreme informativnu kampanju za promovisanje svog položaja. Takođe treba razumeti da kada ste drugi, uvek je teže proći kroz informacionu buku. Čak će i istinite informacije biti shvaćene kao izgovor za preliminarne informacije.
Druga je da je operacija bila i da nije bitno kako da je nazovemo i u kojoj fazi je locirana. Ne pravite razliku između „operacija koju izvodi hirurg“ i „operacija“. Isto važi i ovde – ime ne menja suštinu. Ali ko i kako dirigovan i zašto se to desilo važno je znati i razumeti. Pre ili kasnije dobićemo odgovore, ali, najverovatnije, nećemo verovati u njih, jer svi upsovi i padovi okolo, koji su bili, jesu i još uvek će biti, neće dozvoliti da se to objektivno sagleda. I svi su krivi za ovo.
Istina će jednog dana postati očigledna, ali gubitak ugleda i pretnje drugim operacijama Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine već su neizbežni.
Stanje ili ambicije
Slučaj „Vagne wagnerites“ je pitanje državne bezbednosti i rada specijalnih službi. Ne moћe biti politike i manipulacije. Ovo nije mesto za ambiciju i lični PR. I nije važno ko je predsednik, rukovodstvo Službe bezbednosti Ukrajine ili Obaveštajne direkcije. Međutim, ukrajinski političari i mediji pristupili su ovoj temi kao i svaki drugi i tražili sopstvenu korist. To je, shodno tome, celu istragu pretvorilo u informaciono đubre, koje se inače ne može sagledati i tamo se naći bar nekoliko srodnih logičkih koraka.
Možete imati pritužbe na Zelenskog, a neke od njih u ovom slučaju će biti pravedne, ali ne možete mešati ukrajinske obaveštajce sa blatom. Ne možete manipulisati njihovim aktivnostima i rezultatima zadataka. Ako vam se čini da skauti rade kao što je prikazano u filmovima, onda je bolje da uopšte ne komentarišete i ne pokušavate da shvatite situaciju. Ovo je težak moralni i psihološki posao, skrupulozan je i iscrpljujući. A kada postignete rezultat, niko neće znati po koju cenu je postignut i koliko je truda vredeo. Izviđač neće biti zahvalan niti će biti zapamćen.
Želja političara (različitih stranaka) da privuku obaveštajce, čak i bivše (nominalno, jer „nema bivših“), da ostvare političke ciljeve je baza i pokazuje koji je rezultat zaista važan za stranke. Reći ćete da bez publiciteta ne bi bilo rezultata, odavno bismo zaboravili na ovaj slučaj. Da, tačno je. Ali postoji razlika: kada zahtevate istragu i odgovore i kada drsko obmanjujete i koristite obaveštajci u svojoj političkoj borbi. Trebalo bi da postoji granica za sve.
Zelenskijev crni labud
„Crni labud“ je teorija Nasima Nikolasa Taleba. Posmatra teško predvidljive i retke događaje koji imaju značajne posledice.
S jedne strane, u slučaju „Vagnerijanaca“ za Zelenskog, sve je jasno i predvidivo. Ali ovo je samo na prvi pogled. Ovaj slučaj može dati neočekivani zaokret, dodati nove detalje, a emocije ga mogu preokrenuti tako da stručnjaci ne predvide rezultat.
Ako nešto ne znamo ili ne razumemo, uvek ćemo prazninu popunjavati svojim nagađanja, teorijama i preterivanjima. Ovako se ljudi raspoređuje, a ovo je ono što je veoma lako koristiti kada nadležni ne komuniciraju dobro važne procese.
Uspešni lideri su oni koji su preuzeli odgovornost. U Ukrajini ih do sada nije bilo. A ovde predsednik ima šansu da se pokaže drugima. Ne skrivajte se iza uobičajenih i nedovršenih fraza. Vreme je da izađete odavno i date jasno objašnjenje svojih postupaka i postupaka direktnih podređenih. Trenutno se predsednik u ovom slučaju ponaša vrlo nesigurno i neshvatljivoLo. Ako postoje počinioci, onda ih treba kazniti. Ako je operacija bar polovina ista kao što su rekli mediji, onda bi trebalo da bude korišćena za PR Obaveštajne direkcije, što može imati čak i pozitivan efekat na želju da služi u vojsci. Uspešne operacije privedene kraju su nekoliko puta manje od neuspešnih, koje su u jednoj ili drugoj fazi prestale. Čak i takav rezultat (prikupljanje podataka o plaćenicima) je već pobeda. Ubice i dželate možemo imenovati po imenu, njihovi podaci se mogu koristiti pred međunarodnim sudovima. Ali nije tako. Pretpostavimo da ova operacija nije postojala. Stvorena informaciona buka se takođe može koristiti i učiniti neprijatelja još više uplašenim, neka budu nervozni, to dovodi do grešaka. Stoga je predsednikov stav u ovom trenutku veoma nejasan i on će dobiti iste rezultate.
Umri tiho za Ukrajinu
Nikoga, apsolutno nikoga nije briga za izviđače i njihovu reputaciju, život i operacije koje se odvijaju u ovom trenutku. Interesi Porošenka, Zelenskog i medijskog rejtinga su iznad interesa države. I to je problem za društvo koje je u ratu već osmu godinu. Vrlo je lako zaboraviti na izviđače, jer će samo naši unuci ili praunuci prepoznati njihova imena, to nisu lične personalizovane priče, već jednostavna vojna rutina, bez imena i emocija, priča i zanimljivih priča. Možeš da zaboraviš na njih, ili da ih se čak i ne sećaš. Osim najbližeg i neposrednog komandanta u slučaju smrti, niko neće znati šta se desilo. Ne mogu da izađu i odbrane se, da kažu gde su laži i gde je istina. Zaključci za obaveštajce su vrlo jednostavni: predsednik nije spreman da ih brani, političari ih koriste u svoje svrhe, novinari ne razumeju šta mogu da naškode i spremni su na sve zarad više klikova.
Pitam se kako će se te grane vlasti (zakonodavne, izvršne i četvrte vlasti) ponašati kada Rusija ponovo krene u ofanzivu?
